Pobjednik parlamentarnih izbora koji se 21. juna održavaju u Srbiji već je poznat. Istraživanja javnog mnjenja i brojni analitičari slažu se da će vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) imati većinu u skupštinskom sazivu treći put otkako su naprednjaci došli na vlast 2012. godine.
Da li će, nakon dosadne predizborne kampanje, uslediti turbulentna vremena i ko je odgovoran što SNS učvršćuje svoju vlast, dok istovremeno urušava demokratske institucije u Srbiji, neke su od tema o kojima su u predizbornom podcastu Buke govorili Snežana Čongradin, novinarka dnevnog lista „Danas“, Slobodan Georgiev, direktor programa Newsmax Adria, i Raša Nedeljkov, iz nevladine organizacije Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA).
Nedeljkov, čija organizacija se od 2016. godine bavi posmatranjem izbora na nacionalnom i lokalnom nivou, smatra da političke i društvene okolnosti ukazuju da će dešavanja u Srbiji i nakon izbora biti turbulentna.
„Teško da možemo očekivati dosadnu političku situaciju u društvu u kojem nema pluralizma mišljenja u javnom prostoru, zato što jedan korpus društva ne može da dođe do izražaja i to će stvarati tenzije. Pitanje je samo trenutka koliko će taj ’ekspres lonac’ brzo ili sporo da kipti“, objašnjava Nedeljkov.
Upravo zbog toga je CRTA je bila među organizacijama civilnog društva koje su polovinom prošle godine inicirale seriju okruglih stolova između predstavnika vlasti i dela opozicije, a na kojima se između ostalog razgovaralo o poboljšanju izbornih uslova. Dijalog je potom nastavljen uz posredovanje članova Evropskog parlamenta, ali Nedeljkov smatra da je jako malo prostora za optimizam kada je reč o demokratskim procesima u Srbiji.
„Čak i ako pogledamo pokušaj stavljanja izbora u nekakve demokratske okvire kroz proces igranja dijaloga, na kraju i dijaloga koji je bio pod pokroviteljstvom Evropskog parlamenta, vidimo da je to bilo samo pod jednom ljušturom“, kaže Nedeljkov.
Hoće li ovi izbori doneti drugačije, mirnije odnose u regionu, u kojem se i dve decenije od okončanja poslednjeg sukoba (na Kosovu), i dalje s vremena na vreme udara u ratne trube. Slobodan Georgiev smatra da smo daleko od dosadnih vremena na tom polju. On podseća da se bliže izbori u Crnoj Gori i Hrvatskoj, ali podvlači i da se regionalna politika Srbije ne menja decenijama.
„Mi imamo to povezivanje izbornog procesa sa nečim što se dešava u regionu samo zbog toga što takozvano srpsko pitanje nije rešeno i ono se otvara tu i tamo. Evo, sad ga imamo u Crnoj Gori. Srpska politika se u tom smislu ne menja poslednjih ne 30 nego 130 godina“, kaže Georgiev.
Jedan od problema je što se društvo u Srbiji nije suočilo sa teretom ratne prošlosti koja je direktnoj u vezi sa ljudima koji su trenutno na vlasti, ukazuje Snežana Čongradin.
„Mi nikoga ovde nismo nizašta kaznili. Ovde ljudi veruju da smo mi bili jedini žrtve u ratovima koji su se dogodili. Zbog toga njima ni Vučić ni Dačić ni Vulin nisu toliko loši. Ako smo im to oprostili, oprostićemo im i svu tu korupciju nakon toga“‚ kaže novinarka „Danasa“.
Iako, kako kaže, situacija može delovati bezizlazno, ona naglašava da veruje u snagu pojedinca i da je neophodno da svaki čovek u društvu radi svoj posao profesionalno. Čongradin podseća na slučaj od prošle sedmice kada je novinarka istraživačkog portala KRIK Bojan Pavlović uslikala predsednikovog sina kako sedi u kafiću sa pripadnicima kriminalnog miljea. Novinarku su potom presreli muškarci u civilu koji su joj oduzeli telefon u prisustvu pripadnika policije koji nisu reagovali.
Sagovornici Buke su kao primjer etike i hrabrosti podsjetili i na Aleksandra Obradovića, radnika fabrike namjenske industrije „Krušik“ iz Valjeva, koji je javno ukazao na malverzacije u tom državnom preduzeću. Zbog toga je proveo mjesece u pritvoru, a suspenzija na poslu mu do danas nije ukinuta.
Slobodan Georgiev smatra da društvo neće krenuti napred dok su u većini ljudi koji su odlučili da ne učestvuju u političkom životu.
„Ne treba nama 100.000 aleksandra obradovića. Nama treba ovih milion što ćute i prave se ludi da prestanu da ćute. Oni moraju da se trgnu“, rekao je Georgiev.
Promjene su moguće, ali one neće doći nakon jednih izbora, kaže Raša Nedeljkov.
„Ključ svih promena su ljudi. Što je više ljudi informisano i zna svoja prava, to će biti teže da se sa njima bilo ko poigrava. Tačka preokreta će se dogoditi onog momenta kada dovoljan broj ljudi kaže: ’Pa čekaj, ovo ovako ne ide.’ Građani moraju da shvate da su oni ti koji upravljaju državom, samo što smo odustali od tog prava“, kaže Nedeljkov.
Učesnici razgovora su se složili da je odgovornost kako aktivista, tako i novinara i drugih javnih delatnika da vrate to saznanje građanima.
