Onaj fra Ive iz Gospe od Cukra je zavalijo se u katrigi u ispovjedačnici. Iza mrižaste rolete je sidijo jedan visoki barba šta je doša ispovidit se. Fra Ive je sklopijo oči i rekao je: „Faljen Isus i Marija! Slušan!“ Barba je viknijo: „Ja bi samo tija da me više ostave na miru! Jeben njih i njihovu svetost! Ispaliću totalno na živce, čoviče, niko normalan ne može podnit takvi pritisak!“ Fra Ive je rekao: „Skužaj, prika, al ja te ništa ne razumin…“ Barba je viknijo: „Šta njih boli kurac oćul ja bit proglašen svecem ili neću?! Šta su se toliko uskopizdili!? A sve na moju štetu!“ Fra Ive je pitao: „Ama na čiju štetu, jebate? Ko si ti, čoviče?“ Barba je rekao: „Kako ko san? Pa Stepinac!“ Fra Ive je zinijo: „Ma koji Stepinac? Alojzije?“ Barba je rekao: „A nego koji! Jel ti možda znaš nekog drugog?“ Fra Ive je podviknijo: „Daj nemoj me jebat, papane! Stepinac je umra pri dvista godina! Gospe moja kakvi mi sve luđaci dolaze na ispovid! Aj briši odatle, viš da iman posla!“ Barba je rekao: „Okej, kad ne viruješ, ajde onda razmakni roletu!“ Onda je fra Ive razmaknijo mrižastu roletu. Onda je on skriknijo: „Oasti krv irudovu! Poasti krv irudovu!“ Stepinac je rekao: „E, a šta se sad čudiš! Lipo san ti kaza!“ Fra Ive je rekao: „Kako je ovo moguće, bogte jeba?! Pa ti si umra prije miljon godina!“ Stepinac je rekao: „A jesan, umra san, neš ti velike umjetnosti…“ Fra Ive je pitao: „Pa šta onda ovo znači?“ Stepinac je odbrusijo: „Znači da si zaspa u ispovjedačnici! Eto šta znači!“ Fra Ive je rekao: „Aaaasti jarca, zaspa san i sanjan… To mi se nikad pri nije desilo, časna rič!“ Stepinac je zakolutačijo sa očima: „Okej, ne tribamo ić u detalje…“ Fra Ive je pitao: „I šta ćemo sad?“ Stepinac je rekao: „Kako šta ćemo? Saćemo nastavit di smo stali! Ja san doša ispovidit se!“ Fra Ive je rekao: „Pa ne mogu te ispovidat dok spavam, jebemu mater!“ Stepinac je rekao: „A jel možda imaš neki drugi izbor? Ja te bogami neću budit! A koliko vidin, neš se probudit ni sam od sebe!“ Fra Ive je rekao: „A je, jebate, dobro govoriš… Ha, okej, onda moš nastavit! Slušan!“ Stepinac je rekao: „Kažen, hrvatski kler mi ide maksimalno nakurac šta na silu upinju da me Vatikan proglasi svetin! Evo sad su i papu koji je to stopira napali ka komunjaru! Pa di to vodi, jebaga bog?!“ Fra Ive je rekao: „Ajde, nisu mu baš govorili da je komunjara…“ Stepinac je rekao: „E znan, više ga prcaju diplomacki, ono ka, ajmo papu mrzit uljuđeno! Seru po vrhovnom crkvenom autoritetu, molinte lipo! A čovik in je sve tačno reka – čekajte malo, nije van ti Stepinac bija med i mliko, stanite ljudi na balun… Za razliku od hrvackog klera, ja poštujen papu! Ja san, ka šta se zna, uvik bija dobar sa vlašću!“ Fra Ive je pitao: „Uključujući Pavelića?“ Stepinac je rekao: „Naravska stvar! U tome i je problem…“ Fra Ive je rekao: „Čekaj malo, jesan li ja dobro svatija – ti ustvari ne želiš da te proglase svecen?“ Stepinac je rekao: „Ovkors da ne želin! Ako ćemo pravo, niko ne bi triba bit svetac, a kamoli ja!“ Fra Ive je pitao: „Zašto a kamoli ti?“ Stepinac je nagnijo se prema roleti i rekao je: „Da ti buden iskren, kad su došli komunisti na vlast, još ajde, ajde, tu je i bilo nekog sitnog mučeništva, ka ono, sudili su mi, poslali me u kućni pritvor, antele-mantele… Al prije toga, kad su vladale ustaše, to je skroz druga priča!“ Fra Ive je pitao: „Kakva druga priča?“ Stepinac je rekao: „Pa nije ti to meni bilo mrsko, razumiš! Sve san ja to ufino podupira, i Hrvacku do Drine, i Poglavnika, i rasne zakone… Nije ti tu, brale, bilo ozbiljnog otpora sa moje strane! Čista kolaboracija!“ Fra Ive je rekao: „Okej, al činija si neka dobra dila, pomaga si ljudima, tako kažu…“ Stepinac je rekao: „A je, jaka su mi bila dobra dila! Reka bi Poglavniku, ako šalješ ljude u logor, daj in malo bolju spizu i robu, nemoj da budu baš gladni i promrznuti… Razumiš, nisan dovodija logor u pitanje! To ti je ta pizdunska taktika! Aj reci pošteno, jel to dosta da se nekog proglasi svecen?“ Fra Ive je rekao: „Ne znan ja, nije na meni da odlučujen! I osin toga sad spavan…“ Stepinac je rekao: „Al nemoš to dokazat hrvackin biskupima! Oni na silu oće da ja buden svetac i gotovo! Ne kuže da nemoš istinu tražit u ekstremima! Istina ne leži ni u svetom ni u prokletom! Istina je uvik negdi između!“ Fra Ive je rekao: „Lipo si to reka, ka da držiš misu!“ Stepinac je rekao: „A da ne pričan kako bi hrvatski kler priko mene tija i stisnit i prdnit!“ Fra Ive je pitao: „Zašto stisnit i prdnit?“ Stepinac je rekao: „Oni bi tili reć i da su in ustaše bile okej i da san ja bija protiv ustaša, jerbo san, eto, svetac! Bereš li, prika, koji je to nesporazum? Sa jedne strane in Endehazija nije bila mrkli mrak, a sa druge san ja ka svetac bija protiv mrklog mraka! Pa nemoj me jebat, čoviče! Koja je to debilna logika da mene, koji san bija prst i nokat sa nacijima, sad idu karat sa njima, i to zato da bi uzdigli i mene i njih?“ Fra Ive je rekao: „A je, to je malo uvrnuto…“ Stepinac je rekao: „Ja samo oću da mi se te biskupske ćimavice skinu s vrata! Želin počivat u miru ka šta mi je i obećano na sprovodu!“ Fra Ive je rekao: „Dobro, Alojzije, al šta se ti toliko žestiš oko toga? Mislin, šta te kuri bolac? Ako te oće proglasit svecen, nek te proglase! Zašto ti to smeta?“ Stepinac je podviknijo: „Kako zašto mi smeta, bogga jeba?! Pa jel se ja sutra moran sramit kad dođen među svece? Jel triba da mi drugi sveci govore – a vidi ove pičkice, upa je među svece priko veze, na silu su ga ubacili hrvacki biskupi, a ustvari je šurova sa ustašama! Jel to triba?“ Fra Ive je rekao: „A je, to je malo nezgodno…“ Stepinac je rekao: „To bi bila koma i užas! To je ka da upadneš u Drim Tim, a nemaš pojma igrat basket! Jel triba da mi sveti Paval, i sveti Ante, i sveti Petar govore – vidi ovog pizdunčića, nema blage veze sa košarkom, sadija je tive sa najgorin fašistima, a sad glumi nekog sveca! Čak bi me i sveti Leopold podjebava!“ Fra Ive je rekao: „On pogotovo, on je poznati brumaš…“ Stepinac je uzdahnijo: „Gospe moja, da nisan umra, hrvatski kler bi me u grob utira! Oni ne jebu živu silu, čoviče! Može in doć iljadu istoričara sa miljon povjesnih činjenica i reć in – evo, tu van je puna istina o Stepincu, svitu, previše je tu rupa i crnila da bi se poglavar katoličke crkve u Endehaziji moga proglasit svecen, nemojte se ljudi zajebavat – al oni to ne žele ni čut ni vidit! Puca njima nježnik za istinu o Stepincu! On je za njih svetac i kraj priče! Jerbo priko njega oće posvetit i Endehaziju! Al ja to više ne mogu podnit, čoviče božji! Da nisan umra, došlo bi mi za ubit se, majkemi mile!“ Fra Ive je pitao: „Pa šta sad misliš napravit?“ Stepinac je rekao: „A šta bi ja moga napravit, jebaga irud? Meni su ka pokojniku ruke vezane! Znači, nije pravo pitanje šta ću ja, nego štaš sad ti napravit!“ Fra Ivi je uletila zbunjoza: „Ja? Kako to misliš?“ Stepinac je rekao: „Mislin, šta sad ti ka istaknuti prestavnik hrvackog klera moš reć na punu istinu o Stepincu koju si upravo sazna?“ Fra Ive je malo žešće produmao i rekao je: „Mogu reć da san je prespava!“ Stepinac je rekao: „Eto, o tome ti ja pričan…“
Robi K. (IIIa)
