Dok belosvetski sportisti Olimpijade, kako na kopnu tako i u vodi, smelo i samoljubivo pokazuju svoja lepa zmijska tela, ,,Pinkove” megadebeljuce suše plave gaće na konopčetu i muku muče s kilogramima i ljubavnim jadima. Voleli bi da se maze, da se zaljube, da ih neko voli, iako su truntave mece kojima se nameće jedan od ozbiljnijih zadataka – kako prekrstiti noge dok sediš.
Zatvoreni u nekoj vrsti rezervata, preznojeni vežbama ali i osokoljeni bodrenjem navijača, oni se pred licem sportske javnosti odriču svog deformisanog tela, svojih bedema i tvrđave sagrađene od hamburgera, sladoleda, pomfrita. Kako se to događa? Da li se čovek, praveći se da ne primećuje kako mu telo bubri od prejedanja, jednog dana probudi u vašarskoj sobi s ogledalima? Dete se pita: Kakav ću biti kad porastem, a debeljuca: Kakav ću čovek biti kad smršam? Pitanje nije beslovesno jer se promenom posude sigurno menja i njena sadržina. Oblik tela formira duh, kao što naše osobine, narav i karakter i te kako oblikuju naše telo.
Ružičasta televizija se i ovog puta pobrinula za umorne i tužne duše snevača, koji su, pošto je jezičak vage odskočio do fatalnih sto sedamdeset kilograma, odlučili da se, uz podršku lekara, nutricionista, kondicionih trenera, pozabave svojom kilažom. A da je teško, teško je. I punački i debeli znaju kakvo je to mučenje, uz definitivnu odluku da je „krajnje vreme da skinem bar pet kila kako bi prošlogodišnji kostim uspeo da me prepozna”. Telo ne sluša baš uvek naše naredbe i sveti se za počinjenu sabotažu upornim održavanjem naslaga sala koje nikako da se otopi na surovom avgustovskom suncu.
Krajnosti nas izazivaju. Na jednoj strani, pregojene debeljuce koje su odlučile da postanu akademski prvaci, na drugoj, sa stranica modnih časopisa beživotno gledaju maštovito našminkani leševi. Anoreksija i preterana težina dva su istovetna prezira telesnog u savremenoj trci za savršenstvom. Prvi slučaj rukovodi se stavom da je svet toliko odvratan da ga ne treba konzumirati već ga, ako kojim povodom ipak dospe u usta, smesta treba ispljunuti. U ovom drugom se njegova rugoba nekritično trpa u telo kao u kantu za otpatke. Mi nismo bogovi koji su ili debeli poput Bude, ili asketski bestelesni poput Hrista, već ljudska bića koja treba da se opredele za sivo, za ravnomerno postojanu liniju koja zavija tek ovlaš ulevo ili udesno, držeći se srednjeg toka između dveju suprotnosti. Gojazni i anoreksični biju svoju bitku za svesnost kroz hranu – njeno prihvatanje ili odbacivanje. U našoj kulturi hrana je katalizator za skoro svaku emociju – pozitivan način da se iskažu ljubav, radost, prijateljstvo, ili u negativnom smislu, način da se iskaže krivica, strah od odbacivanja, ulagivanje. Hrana i njen kvalitet zauzimaju glavno mesto u svakoj proslavi. Deliti hranu s drugima znači biti u centru svetkovine, odbaciti je znači biti isključen iz života.
Svako od nas sigurno nosi iskustvo porodičnih ručkova, koje je majka kuvala najbolje što zna dok je otac svečano sekao pečenje, pileći batak ili praseće rebarce samo za svoje mezimče. Sto je podrhtavao od dobrote i ljubavi. Nutkanje se protezalo do kasnih popodnevnih sati kada smo, obamrli na kauču, uz poslednje zalogaje mamine reform-torte maštali o sodi bikarboni. Odbijanje da se prejedeš značilo je uništiti majčinu žrtvu i pljunuti na vreme koje je posvetila kuvanju. Odbiti da probaš sve što se nalazi na trpezi, i to po nekoliko puta, značilo je odbiti majčinu ljubav. Bolje je i potajno povraćati nego pokazati koliko si neosetljiv.
Nesumnjivo da smo ogrezli u oralne poroke, koji nas upozoravaju da je mračni anđeo zapadne kulture raširio nad nama svoja krila. Prema najnovijim podacima, oko trideset odsto Amerikanaca pati od viška težine, četrdeset odsto njih ima deset kilograma viška, sedam odsto Kanađanki u studentskom dobu pribegava povraćanju da bi regulisale težinu. Kako li mi stojimo u ovoj statistici?
Sa debelima je slično kao sa alkoholičarima – kad priznaš da te je neka nesvesna mračna sila uzela pod svoje i da sam, bez stručnjaka, nećeš moći da je savladaš, na putu si da je pobediš. ,,Pinkove” debeljuce su uporne, gladuju i skakuću po bazenu dok vage pokazuju da kilogrami polako nestaju. Neko od njih s novim telom i možda novom ljubavi, sigurno će uspeti da se provuče kroz jedan od onih olimpijskih krugova.
Tekst je preuzet sa Politike