Početak NATO bombardovanja, 24. marta 1999. godine, Ridvan Slivova, profesionalni fotoreporter, dočekao je u jednom selu nedaleko od Prištine sa pet novih filmova za fotoaparat, kojima je zabeležio stradanje albanskih civila.
Ridvan je svojim fotoaparatom ovekovečio teške momente u životima albanskog stanovništva, koje je bilo primorano da beži od srpskih snaga bezbednosti i paramilitaraca, te da u zbegovima krene ka Prištini, odakle su mnogi završili u izbegličkim kampovima u Makedoniji.
Ridvan Slivova krajem ’80. završio je srednju novinarsku školu, a fotorepoter je postaje 1989. godine. Za dnevni list “Rilindja/Bujku” iz Prištine počeo je da radi 1990. godine.
Kako ističe u razgovoru za Anadoliju, početkom devedesetih godina prošlog veka počelo je sporadično nasilje srpskog režima nad albanskim stanovništvom, koje se pojačavalo iz godine u godinu. Ridvan kaže da je sebi, kao fotoreporteru, zadao misiju da podrži nezaštićeno civilno stanovništvo, te su zato na njegovim fotografijama iz perioda uoči i tokom bombardovanja civili, a ne vojnici.
– Sećanje na težak period –
“Za nas je bilo teško, jer kada vidiš narod, žrtve, leš, jako je teško, a posebno kada i sam pripadaš tom narodu. Najteže je bilo videti leš deteta. Teškoće su nastavile da budu naša svakodevnica”, kaže Slivova.
On dodaje da ga je u period od 1990. do 1999. godine srbijanska policija 20 puta privodila na ispitivanje zbog profesije kojom se bavio, a povremeno je dobijao i pretnje zbog kojih je morao neko vreme i da se skriva.
“Bilo je pretnji i zbog objavljivanja, ali bio sam odlučan da svoju profesiju obavljam kako treba, koju često zovem misija, jer je u to vreme bila više misija, nego profesija. Radio sam s upornošću bez obzira na rizike. Bilo je pretnji, dolazili su nam u kuće da nas traže, pretili mi da ja kao mladi momak ne treba da se bavim time, da treba da radim nešto drugo”, kaže Ridvan.
Fotografisao je u selima u Drenici, gde je rat počeo mnogo pre 1999. godine, ali je pred sam početak bombardovanja razmišljao i o svojoj porodici s kojom se sklonio kod ujaka na selo, udaljeno pet kilometara od Prištine, u regionu Golaka.
“Bili su tada prisutni i radost i strah na jednom mestu. Radost što je počelo bombardovanje koje će nas osloboditi, ali i strah jer smo bili unutar okruženja i taj strah se pokazao opravdanim. Za malo više od mesec dana obišao sam svako selo u Golaku i slikao. Fotografisao sam kako žive raseljeni iz jednog u drugo selo, da ne kažem izbeglice, koji su bili iz Pomoravlja, Lapa i Golaka. Bio je obuhvaćen veliki broj stanovništva i tu sam slikao kako se održava higijena, kako se hrane i sve je bilo u prirodi i pod šatorima, tako da je bilo jako teško. Bio je mesec mart, još uvek hladno”, priseća se Ridvan.
Takođe je forografisao kilometarske kolone civila koji su išli ka Prištini, i u kojima je nastradalo više od 120 osoba. Slikao je i napuštena i uništena sela, koja su ostajala iza ljudi.
Ridvan kaže da su vojnici NATO-a koji su ušli na Kosovo nakon završetka bombardovanja nailazili na leševe pored puta i na masovne grobnice. Tada je počela identifikacija tela, kao i beleženje uništenih kuća i imovine albanskih porodica.
Ridvan Slivova ističe da je krišom forografisao srpske vojnike i policiju, koji su bili izmešani sa civilima, kako odlaze prema Srbiji, dok su sa juga na Kosovo ulazili NATO vojnici.
“Uradio sam nekoliko forografija, ali bilo je opasno. Slikao sam iz auta mog prijatelja, jer sam se bojao bez obzira što su snage NATO-a ili KFOR-a bile prisutne u jednom delu, u drugom delu bili su konvoji kamiona srpskih paramilitaraca i vojnika. Bio je drugi dan ulaska NATO-a u Prištinu, ali plašio sam se da uperim aparat. Ipak, fotografije sam realizovao”, kaže Ridvan.
– Snimke zakopao u dvorištu –
Snimljene negative još tokom bombardovanja zakopao je u dvorištu iza kuće kako bi ih sačuvao. O tome je obavestio i članove porodice, kako bi znali gde su ukoliko mu se nešto desi. Te negativne je razvio tek nakon rata, a fotografije je potom izlagao na mnogim izložbama u inostranstvu i na Kosovu.
Prvu izložbu ratnih crno-belih fotografija održao je 2001. godine u Pragu, u Češkoj, poznatom kao “grad fotografije”. Ridvan napominje da je bio ponosan što je svojim fotografijama doprineo da se zabeleži patnja i stradanje njegovog naroda.
Fotoreporter Ridvan Slivova ističe da na svim izložbama na kojima učestvuje obavezno kao poslednje postavi i dve ili tri forografije o temi nestalih lica, kako bi preneo poruku da ratna priča na Kosovu još uvek nije završena.
NATO bombardovanju Kosova su prethodili neuspešni pregovori Srba i Albanaca u Rambujeu i Parizu, uz posredovanje međunarodne zajednice. Vazdušni napadi trajali su 78 dana i posle više diplomatskih akcija potpisan je Vojno-tehnički sporazum u Kumanovu, 9. juna 1999. godine, dok je istog dana Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio Rezoluciju 1244 kojom je uspostavljena UN administracija na Kosovu (UNMIK).