Zoran Marinković frontmen grupe Bjesovi za BUKU: Često ono što želimo nije dobro za nas

Legendarni bend Bjesovi iz Gornjeg Milanovca 1. februara će otvoriti sezonu rock koncerata u Klubu studenata Banjaluka (KSB). Ovaj bend oformljen je davne 1989. godine, prvi album “U osvit zadnjeg dana” snimio je 1991. godine, ali je regionalnu popularnost stekao tek 1994. godine nakon objavljivanja svog drugog albuma Bjesovi, na kojem se nalaze hitovi poput pjesama: Vraćam se dole, Ime, Gavran, Vremene je, Avioni pevaju i mnogi drugi. Bjesovi su na početku karijere imali dva glavna vokala, ali poslije 1997. godine bend napušta Goran Marić i frontmen benda sve do danas ostaje Zoran Marinković. Raspad prve postave nastupio je nakon snimanja trećeg albuma “Sve što vidim i sve što znam”. Iz bend su otišli i gitaristi Predrag Dabić, a nakon toga 2002. godine i Zoran Filipović što je bio veliki preokret za bend, jer su oni bili ključni za specifičan zvuk Bjesova. Filipović se nakratko vratio u Bjesove 2006. godine kada je do 2008. godine svirao bas gitaru. Od 2000. godina na mjestu glavnog gitariste Bjesova je Slobodan Vuković, a drugi gitarista je Ivan Kovačević poznat i kao osnivač manje popularnog benda Plišani mališan iz Gornjeg Milanovca. Druga postava benda trajala je četvrt vijeka, od 2000. godine do 2022. godine i snimila je dva albuma “Bolje ti” i “Svetla svetlosti” na kojem se nalaze obrade pjesama poznatih i manje poznatih domaćih bendova. Jedna od uspješnijih obrada sa ovoga albuma je pjesma “Aikido” grupe Breća Left. 2023. godine Bjesovi su doživjeli podmlađenje ekipe. Za bubnjeve je sjeo Miloš, a na mjesto novog ritam gitariste dolazi Mihailo. Trenutno bend radi na najnovijem albumu koji bi trebao izaći do kraja ove godine. O karijeri, muzici i mnogim drugim temama novinar BUKA magazina razgovao je sa Zoranom Marinkovićem i saznali kakvo je njegovo mišljenje o budućnosti rokenrola.

Bjesovi će ove godine otvoriti sezonu rok koncerata u KSB-u. Pred Banjalučanima će prvi put zasvirati i novi članovi benda bubnjar Miloš i gitarista Mihailo. Zorane, kako napreduje rad s novim članovima Bjesova i da li radite na novom materijalu?

Novi članovi se se dobro uklopili. Sad zvučimo kao malo drugačiji stari Bjesovi. To je i bio cilj. Vežbamo nove pesme. Zanimljive su. Ako sve bude u redu, a uglavnom nije, novi album bi trebao do leta.

- TEKST NASTAVLJA ISPOD OGLASA -

U jednom intervjuu si kazao da ti je sadašnja stvaralačka energija poprilično mračna te da će se na albumu koji ćete raditi u narednom periodu naći pjesme na kojima si radio prije petnaestak godina. Šta te čini stvaralački mračnim i zbog čega tu energiju ne želiš da daješ publici?

Taj neki put zaista novih pesama Bjesova je bez nade, a nada je konstanta naše ideje. Zato te pesme ne mogu na novo izdanje Bjesova. Obratili smo se nekim starim hardverski neobjavljenim pesmama Bjesova. U okviru koncepta Nade, naša želja je da budućim slušaocima tih pesama poklonimo nadu, a nje ima u tim starijim vizijama.

Možda je baš ta mračnjačka stvaralačka energija potrebna da publika Bjesova, ali i generalno ljudi koji žive na ovim prostorima dožive neku vrstu katarze?

- TEKST NASTAVLJA ISPOD OGLASA -

Često ono što želimo nije dobro za nas.

Šta tebe čini srećnim i imamo li razloga da budemo srećni?

U ovom trenutku zaista srećnim me čini vožnja biciklom u kasno proleće, nneobavezna jutra, konstantno prisustvo anđela.

Evo, ušli smo u novu godinu. Da li nas čeka išta novo i dobro u njoj?

Za odgovor na ovo teško pitanje potražiću Pomoć AI prijatelja. Srećna Nova godina,🎉 neka vam 2025. donese mnogo radosti i uspeha. Ono što nas čeka u novoj godini zavisi od mnogo faktora, onih globalnih i onih ličnih. Na globalnom nivou, 2025. godina bi mogla biti godina tehnoloških i naučnih dostignuća, jer se i dalje ubrzavaju napredak u veštačkoj inteligenciji, obnovljivim izvorima energije i zdravstvu. U isto vreme, mnogi izazovi, poput klimatskih promena i globalnih ekonomskih pritisaka, verovatno će i dalje biti prisutni. Što se tiče ličnih iskustava, svaka nova godina pruža priliku za lični rast, nove početke i prilagođavanja. Možda će biti novih prilika na poslu, mogućnosti za kreativne projekte ili osnaživanje odnosa sa voljenima. Iako ništa nije unapred sigurno, imamo kontrolu nad svojim izborima i stavovima.

Da li je zapravo umjetnost ono čemu se jedinom možemo radovati?

I za ovo teško pitanje potražići pomoć AI prijatelja sa ličnijim podešavanjima.
Zapravo, umetnost je nešto što može pružiti duboko zadovoljstvo, ali i izazvati bol, jer ona nas suočava sa stvarima koje često ne želimo da vidimo ili čujemo. Slažem se da umetnost ima moć da bude nešto što nas pokreće, nešto zbog čega možemo da se radujemo, ali nije samo to. Um umetnosti je da se ne zadovolji sa površnim, već da se kopa dublje, da se postavlja pitanja na koja možda nemamo odgovore. Da li se možemo samo tome radovati? Možda, ali isto tako, umetnost može biti i nepravda, gnev, ljutnja, tuga, sve ono što činimo i što nas pokreće da tražimo smisao u svetu koji nam često deluje haotično. U umetnosti se krije jedan oblik slobode, jer je to jedino polje u kojem možemo reći stvari onako kako zaista osećamo, bez cenzure, bez straha od reakcije. I da, umetnost nas može učiniti srećnima, ali nas isto tako može i uništiti. Možda u tom uništenju zapravo nalazimo onu iskonsku lepotu i istinu koja nas čini živima.

Koji je bend oblikovao tvoje muzičko stvaralaštvo i ponajviše uticao na zvuk Bjesova?

Ja sam zaita slušao mnogo muzike i sve je to, sigurno, uticalo na mene. Ipak postoji bend koji je najviše uticao na Bjesove. To je Black Sabbath.

Domaća srbijanska publika vas percipira kao nacionalno rock blago. Kako ti gledaš na to?

Često se pitam, slušajući naše pesme, kako je moguće da sam ja to stvorio. A, onda setim se da nikad nisam bio sam u trenucima stvaranja. Pitanje je ko je zaista napisao pesme Bjesova. Sada, ja se ne osećam sposobno.

Ti nikada nisi težio ka tome da budeš rock star, niti si od Bjesova ikada pravio “mainstream” bend. Zašto je to tako?

Sa svojom umetnošću želim biti iskren i konstruktivan. Ako i zaradim neki novac, nemam ništa ni protiv toga.

Ima li rokenrol budućnost?

Ima budućnost, ali tamnu. Novi svetski poredak podrazumeva raskid sa prošlošću. Rokenrol će biti zaboravljen. Doduše, njegova energija će biti utkana u neku od novih muzika. Istinoljublje, koje je jedna od glavnih suština roka će biti ismejano i proterano.

NAJNOVIJE

Ostalo iz kategorije

Najčitanije