Pećinski medved
Izumro pre 27,500 godina. Naziv je dobio
zbog činjenice da su njegove kosti nalažene uglavnom u pećinama širom
Evrope (jedan čitav skelet je pronađen u Risovačkoj pećini u Aranđelovcu
i može se videti u njihovom muzeju). Razlog njegovom izumiranju treba
tražiti u više faktora koji su na to uticali. Poslednje ledeno doba je
uticalo na to da nestanu biljke koje su bile osnova ishrane pećinskih
medveda, a neka novija istraživanja pokazuju da je opadanje njihove
populacije bilo postepeno za vreme dugog niza godina.
Isključuje se
uticaj čoveka, jer nas je u to vreme bilo premalo da bismo mogli da ih
ugrozimo izlovljavanjem. Čak se pretpostavlja da smo ih izbegavali. S
druge strane, izgleda da su neandertalci obožavali pećinske medvede, jer
su nađene kosti poređane u specifičnom redu u pećinama za koje se zna
da su neandertalci nastanjivali.
Urus
Urus je bila vrsta velikog govečeta.
Bili su visoki oko 2 metra i teški jednu tonu. Nema ih od 1627.godine, a
najvažniji razlog njihovog izumiranja je lov. Pravo da love ove velike
životinje je ograničeno prvo na plemstvo a kasnije samo na kraljevske
porodice. Kako je populacija urusa nestajala i lov je prestao, a za
lovokradice je uvedena smrtna kazna. Međutim, bilo je kasno. 1627.godine
poslednja ženka je uginula prirodnom smrću u Poljskoj.
Da se ljudi ni
na tome ne zaustavljaju, dokazali su Šveđani kojima je lobanja
poslednjeg urusa bila interesantan ratni plen za vreme švedske invazije
na Poljsku, tako da se ona i sada nalazi u Švedskoj. Početkom XX veka,
dva nemačka naučnika su pokušala selektivnim parenjem domaćeg govečeta
da dođu ponovo do urusa i rezultat toga je Hek goveče koje samo podseća
na impozantnog urusa.
Kaspijski tigar
Kaspijski tigar je živeo u Jermeniji,
Azerbejdžanu, Turskoj, Mongoliji, Iranu, Tadžikistanu, Kazakstanu…
Poslednji je viđen krajem pedesetih godina prošlog veka tako da se to
računa kao period njihovog izumiranja, iako postoje neproverene tvrdnje
da su i kasnije ubijani u Kini i Turskoj. Ruska vlada je žestoko radila
na njihovom uništenju za vreme melioracije zemljišta početkom XX veka.
Smatralo se da nema mesta za tigrove u njihovim planovima i ruski
vojnici su imali naređenje da ubiju sve tigrove oko Kaspijskog jezera i
to je sprovedeno vrlo efikasno.
Kada je istrebljenje bilo skoro sasvim
izvršeno, seljaci su počeli da krče šume i sadili pirinač i pamuk. Zbog
svega toga, kaspijski tigar se povlačio prvo u šumovite krajeve, pa u
močvare oko velikih reka i na kraju u planine, gde je i skoro sasvim
izvesno izumro. Još uvek postoje priče očevidaca da tigrovi postoje u
šumama Turkmenistana, ali naučnici nemaju nijedan čvrst dokaz da se te
priče i potvrde.
Dlakavi nosorog
Dlakavi nosorog je izumrla vrsta koja je
živela u severnim stepama Eurazije i preživela poslednje ledeno doba.
Odrasli primerci su bili preko 4 metra dugački i 2 metra visoki. Lov
ljudi i neandertalaca se često navodi kao jedan od uzroka njihovog
istrebljenja. Drugi navode da je klimatska promena koja je nastala posle
ledenog doba imala za rezultat istrebljenje mnogih životinja, pa i
dlakavih nosoroga u tom periodu.
Irski Elk ili Džinovski jelen
Irski Elk je bio najveći jelen koji je
hodao Zemljom. Njegovi rogovi su dostizali i do 3,5 m u rasponu. Smatra
se da je nestao pre 7700 godina. Kod elkova je postojala stroga
seksualna selekcija u kojoj su pobeđivali mužjaci sa najvećim rogovima
što je dovelo do toga, kako su neki smatrali, da telo elka nije moglo
više normalno da funkcioniše zbog težine i veličine rogova.
Ta teorija
je opovrgnuta, ali rogovi ovom jelenu su izgleda ipak došli glave.
Velike količine kalcijuma i fosfata su bile potrebne za formiranje
rogova, a kada se desila klimatska promena promenila se i vegetacija,
tako da jelen nije mogao da dobije dovoljne količine minerala.
Izlovljavanje i bolest slična osteoporozi su glavni uzroci istrebljenja
elkova.
Velika njorka
Velika njorka je živela u hladnim vodama
duž obale Irske, Islanda, Norveške, Velike Britanije, SAD, i Kanade.
Ove ptice su bile odlični plivači, međutim, kada bi se našle na suvom
bile su veoma trapave i lak plen za ljude koji su ih lovili zbog hrane,
perja, ali i za muzeje i privatne kolekcije. Lov traje sve do polovine
19.veka kada je u Škotskoj ubijen poslednji primerak.
Izvor: ekologija.rs