Jer koliko god da me je And Just Like That frustrirala do bola, nisam prestala da je gledam. Iz istog razloga iz kog nekad odgovorim na poruku bivšeg i pratim živote ljudi sa kojima više nemam šta da podelim. Jer mi je jednom bilo važno i, uprkos svemu, iza toga je ostalo nešto neraskidivo.
Seks i grad nije bila samo serija. Za nas koje smo se sa njom saživljavale, to bio način života o kojem maštamo. Keri nije bila samo lik, već aspiracija, zabluda, ogledalo i mit. Bila je ono „možda je i meni sve moguće“, sa nebrojeno pari cipela i jednim kvartom u kom se sve dešava. Nosila je Dior Saddle, pisala kolumnu jednom nedeljno i živela u stanu koji je trebalo da propadne pod hipotekom. Bila je modna fantazija i emotivna katastrofa, sve u isto vreme. I zato je bila verodostojna, čak i kada je bila nemoguća.
Ali And Just Like That nam je otkrila šta se dešava kad mit ostari.
Zašto nismo zavoleli And Just Like That
Nastavak Seksa i grada je bio konfuzan, iskrivljen, i ponekad uvredljivo loš. Serija je delovala kao da pokušava da se izvini za sve što je nekada bila. Da prepravi istoriju, umesto da sa njom živi. U pokušaju da bude „woke“, izgubila je glas. Likovi su delovali kao senke svojih nekadašnjih ličnosti. Dijalozi su zvučali kao PowerPoint prezentacije iz inkluzije.
Ipak, i dalje smo gledale. Jer koliko god nas nervirala nova Keri, sterilna, obazriva, pomalo izgubljena u sopstvenim pokušajima zrelosti, i dalje smo u njoj tražile onu staru. A ona se čak, makar na tren, i vratila. U sceni raskida sa Ejdanom. U tih nekoliko minuta tišine i tuge, ponovo sam osetila onu seriju koju sam toliko volela. Ne zbog radnje, već zbog emocije koju ume da prenese bez ijedne rečenice viška.
Tada sam shvatila – ne opraštam se samo od Keri. Opraštam se od verzije sebe koja je verovala u nju.
Keri Bredšo kao arhetip: zašto smo je volele, iako smo znale da greši
Keri je često bila iritantna, narcisoidna, nefer. Nije znala da voli bez da povredi. Ali je uvek bila iskrena u svojoj zabludi da ljubav mora da pobedi. I u tome je bila revolucionarna. Ona nije bila hladna, nedodirljiva heroina. Nije igrala igrice. Bila je ranjiva, previše zainteresovana, često očajna, što je, u svetu koji od žena traži da budu kul, tihe i samodovoljne, bilo radikalno.
Nije bila crna mačka. Bila je zlatni retriver. I mi smo je volele zbog toga. Jer smo sve, bar jednom, volele pogrešnog čoveka pogrešnim intenzitetom. Jer smo sve jednom ostale na klupi za rezervne igrače dok je neko drugi blistao pod svetlima reflektora.
I to nas je formiralo.
Ženska prijateljstva su centar sveta
Ipak, ono što je ostalo netaknuto, čak i u lošim sezonama, jeste slava ženskog prijateljstva. Seks i grad nas je naučila da je kafa sa drugaricama terapija, da se najvažniji razgovori vode u restoranu posle posla, i da niko ne zna da nas uteši kao žena koja zna sve naše fejlove, i uprkos njima nas i dalje voli i zna tačno kad da izgovori „hajde da ga blokiramo“.
Keri je možda padala sa modne piste, ali njene prijateljice su bile ruke koje je dižu. I zato smo ostale uz nju. Ne zbog Mr. Biga. Zbog njih.
Šta ostaje posle finala And Just Like That
Pre 21 godinu, jedan ogorčeni gledalac napisao je da je Keri promašila poentu – da nije odrasla, da nije postala nezavisna žena, da je nastavila da bude nečiji „dodatak“. I možda jeste.
Ali možda nije ni trebalo da bude drugačije. Možda je poenta bila upravo u tome: da žene ne moraju da se uklope u unapred napisane lekcije. Da ponekad samo žele da ljube pogrešnog, u pogrešnom gradu, noseći pogrešne cipele. I da će iz toga izvući svoju verziju istine.
U toj verziji, Keri nije ikona. Ona je pokušaj. I zato nas je oblikovala više nego bilo koja savršeno napisana feministkinja sa Instagram citata. Jer smo u njoj videle svoje poraze i ono najvažnije: nadu da ćemo posle njih opet sesti za komp, sipati kafu, i napisati nešto što možda, ako imamo sreće, preraste u ceo život.
Zbogom, Keri. Nisi bila ono što smo želele da budeš. Ali si bila tu kada je trebalo.