<img height="1" width="1" style="display:none" src="https://www.facebook.com/tr?id=198245769678955&ev=PageView&noscript=1"/>

Zavisnost od interneta i digitalna demencija kod mladih

Uticaj tehnoloških igračaka i elektronskih medija na mozak mladih

12. februar 2024, 2:36

Zbog sve većeg broja korisnika interneta, takozvana digitalna demencija se sve češće javlja među mladim ljudima. O tome šta je digitalna demencija, kako je prepoznati i kako se sa njom izboriti za RTS govori doktor Svetislav Mitrović, psihijatar iz Instituta za mentalno zdravlje.

Situacija u kojoj tinejdžer dolazi na lečenje zavisnosti od interneta i u čekaonici klinike traži šifru za vaj-faj možda je najbolja ilustracija koliko zavisnost od tehnoloških igračaka može biti snažna.

Međutim, poslednjih godina se sve više skreće pažnja na problem digitalne demencije – izraz koji je skovao nemački psihijatar i neurolog Manfred Špicer negde oko 2012. godine u svojoj knjizi, prepoznavši da dolazi do takvog poremećaja razmišljanja, koncentracije, pažnje kod mladih upravo zbog velike i intenzivne upotrebe digitalnih sredstava, objašnjava gost Jutarnjeg programa, dr Svetislav Mitrović.

Upotreba digitalnih sredstava i kontrola

„Mobilni telefoni, računari, tableti, sve ono što je danas digitalna tehnologija i što koristimo svi mi svaki dan s jedne strane su jako korisni. Svi mi, pa i deca naročito, mogu da se informišu mnogo brže o bitnim stvarima, da dođu do značajnih informacija. Neretko se ta sredstva koriste i u školskim ustanovama kao pomoćno sredstvo koje treba da omoguće lakši pristup sadržajima, koji su i edukativni, i informativni, nekada i zabavni. Takav vid korišćenja ovih sredstava je koristan, ali mora da bude strikto kontrolisan od ljudi koji su nadležni da to sprovode. Naravno, u porodici to smo prvo mi, roditelji“, napominje dr Mitrović.

Nažalost deci su sve češći vid zabave digitalni uređaji, a ne kao nekada, druženje sa vršnjacima, sportske aktivnosti, čitanje i slično, tako da ovo korišćenje onda prerasta u nešto što može da postane zloupotreba, dodaje gost Jutarnjeg programa.

Smatra se da je neka norma za takozvano, prihvatljivo korišćenje tih sredstava do dva sata dnevno, ako su te aktivnosti vezane za zabavu. Preko tog vremena se već može smatrati da to prerasta u nešto što nije poželjno.

„Čak se smatra u razvojnoj psihologiji da deca do treće godine ne bi trebala uopšte da vide bilo koji medij, uključujući tu i televiziju. A neka svetska istraživanja idu ka tome da dokažu da bi bilo poželjno da do 15-16. godine uopšte ne postoji upotreba mobilnog telefona ili tih digitalnih sredstava osim za instruktivne ili edukativne potrebe. To je proces koji je jako teško sprovesti.“

Na internetu možete da pronađete vrlo interesantne, ali s druge strane i vrlo skaredne sadržaje koji mogu da budu i agresivni, negativni i štetni po mladu osobu. Društvene mreže, lažni profili i razne druge opasnosti se tu kriju, ističe dr Mitrović, ali mladi po prirodi onoga što ta sredstva pružaju vrlo povoljno reaguju na njih.

Digitalni aparati smanju funkcije mozga

„Ovi digitalni aparati vrlo angažuju mozak. Mozak je zainteresovan za nove informacije, za sticanje novih utisaka i sama ta sredstva, takva kakva jesu po sebi, upravo predstavljaju i takav izazov.“

Međutim, ističe dr Mitrović, u toj prekomernoj zloupotrebi dolazi do ozbiljnih problema jer ako više ne moramo da računamo najjednostavnije matematičke operacije, ako ne moramo da pamtimo brojeve telefona, ako ne moramo da pamtimo podatke, već to ovi aparati rade za nas, mi sve manje koristimo svoj mozak, a mozak onda ima tendenciju da polako ali sigurno počinje da gubi svoje funkcije, odnosno te funkcije se polako gase.

„Leva hemisfera mozga je nadležna za te neke operativne računske radnje, logičko razmišljanje. Desna strana više za intuiciju, emotivni deo čovekovog života, maštu i kreativnost. Ako opteretimo mozak hiljadama informacija u desetinama sekundi, ta strana je preopterećena, a pak, druga strana se praktično ne koristi. I dešava se da moždane ćelije prestaju da funkcionišu i polako, ali sigurno gube svoju funkciju i njihov broj se smanjuje“, naglašava gost Jutarnjeg programa.

Dokazano je da inteligencija ne zavisi od broja moždanih ćelija, niti kako se nekad verovalo od broja vijuga, već se između dve moždane ćelije kada ih koristimo čitanjem i učenjem, stvaraju veze, takozvane sinapse, koje zapravo tu inteligenciju povećavaju, objašnjava doktor.

Zato je rešenje da deca što više čitaju, ali ne sa elektronskim medija, već iz knjige, sa papira. Da uče jezike, da uče gradivo u školi jer ono ne služi samo da nauče nešto što će im biti važno u kasnijem životu, već razvija i inteligenciju. Zatim kreativne aktivnosti, kao i sport koji takođe ima uticaja na razvoj mozga.

„Vrlo je važno da dete ne sedi kod kuće. U neposrednom druženju učestvuju svih pet čula. Dakle, vi sa drugom možete da se rukujete, možete svog sina, svoju ćerku da zagrlite. Kad je druženje preko interneta, ne učestvuju sva čula . I to je vrlo oskudno, vrlo, vrlo redukovano druženje. I pitanje je koliko je to zapravo druženje, nego jedan kontakt koji je na taj način uspostavljen. Dakle, deca rizikuju da budu socijalno izolovana. I to se u praksi sa decom s kojom mi radimo, s njihovim porodicama, uočava“, naglašava dr Svetislav Mitrović.

Da li smo svesni problema

Porodice sve češće prepoznaju ovaj problem, ali nažalost prođe dosta vremena dok ne osveste kakva je situacija, napominje dr Mitrović. Deca imaju sve savremenije mobilne telefone i to je postalo statusno obeležje. Telefoni su im stalno u ruci i neprekidno ih koriste i kada je to potrebno i kada nije.

„Ono što primećujem u radu sa mladima jeste da je njihova koncentracija značajno oštećena, a mogućnost upamćivanja stvari je otežana. Sposobnost usredsređivanja pažnje na određene sadržaje duže vreme je jako redukovana kod onih koji zloupotrebljavaju ove elektronske medije i elektronska sredstva. I to je nešto što se ponavlja sve više i sve češće.“

Mladi to ne primećuju jer njima je jako prijatno to što rade, jer već je poznato da tu prijatnost izazviva i lučenje transmitera u mozgu koje nastaju kao posledice upotrebe digitalnih sredstava. Njihov najčešći izgovor je da će nešto brzo da završe, da mogu da prekinu kad god požele, da im to nije problem, ali problem postoji. Roditelji se bore sa time, ograničavanjem, neretko dođe do svađe, ali postoje drugi kreativni način. Zabrana je, nemoguće, mi ne možemo da više prestanemo da postojimo u tom svetu. Digitalni svet je i sadašnjost i sigurno ogromna budućnost koja se sve više razvija, navodi dr Mitrović.

Postoji li način da se tome stane na putu

Postoje vrlo značajne studije i u Južnoj Koreji koja je na prvom mestu po upotrebi digitalnih sredstava, postoje studije u Nemačkoj, u Kini, u kojima su dokazani fiziološki procesi koji su negativni u razvoju dece i mladih pri zloupotrebi ovih sredstava.

Ukidanje korišćenja ovih aparata ne samo što je nemoguće, već nije ni dobro, jer ona mogu da budu jako korisna i bez njih više ne možemo da funkcionišermo, napominje gost Jutarnjeg programa.

Stručnjaci preporučuju da se upotreba ograniči na dva sata, ali većini roditelja je nemoguće da to kontroliše. Kao i u svemu, suština je u meri, ali ta mera kada se radi o korišćenju digitalnih sredstava mora da se uspostavlja od ranog uzrasta.

„Jako je teško reagovati kada prođe 10, 12, 13, 14 godina, a mlada osoba već od druge ili prve godine, ja znam za te primere, već koristi mobilni telefon u gledanju crtanih filmova, već se navikava na to da je to sprava, aparat, sredstvo koje je praktično neizbežno. Mnogi mladi ljudi ne izlaze iz sobe satima. Vrlo često se dešavalo u našoj praksi da čujemo da po više desetina sati mnoge mlade osobe zbog zloupotrebe digitalnih sredstava ne izlazi iz sobe“, dodaje doktor.

Međutim, ako se krene na vreme da se već u ranom roditeljstvu skreće pažnje na to da nešto treba da bude ograničeno i da se to primenjuje, ali i da se naravno, u tom vremenu koje dete ne provodi sa tim sredstvima, upražnjavaju kreativne aktivnosti, da se provodi vreme sa decom i da se stimuliše druženje sa vršnjacima i kreativne aktivnosti kod mladih. To je jedan od vidova borbe da se to, ako ništa drugo, razumno smanji na neku meru, zaključuje dr Svetislav Mitrović iz Instituta za mentalno zdravlje.