Muškarci u proseku žive nekoliko godina kraće od žena, ali se ne zna zašto. Sada se analizira uticaj Y-hromozoma, koji starenjem nestaje kod nekih muškaraca, čini ih podložnijim bolestima i možda im skraćuje život.
Prema podacima nemačkog zavoda za statistiku, očekivani životni vek muškaraca i žena je u stalnom porastu tokom poslednjih nekoliko decenija, ali jedna razlika ostaje: muškarci u proseku i dalje umiru oko pet godina ranije od žena. Slično je širom sveta. Mogući razlog za to bi mogao biti Y-hromozom.
Takozvani X-hromozomi i Y-hromozomi su deo genetskih informacija u ćelijama našeg tela. Žene u svojim ćelijama obično imaju dva X-hromozoma, dok muškarci imaju jedan X-hromozom i jedan Y-hromozom.
„Muški“ hromozom je znatno manji od X-hromozoma i osigurava razvoj muških polnih karakteristika u embrionu.
Međutim, starenjem, tokom ćelijske deobe Y-hromozom može da nestane. To je već neko vreme poznato u stručnim krugovima.
Ta mutacija nije sasvim bezopasna, objašnjava kardiolog Andreas Cajer, koji istražuje ovu temu u Univerzitetskoj bolnici u Frankfurtu: „U poslednje dve ili tri godine bilo je studija koje su pokazale da se gubitkom ovog hromozoma, češće pojavljuju kardiovaskularne bolesti, Alchajmerova bolest, dijabetes kao i klasična bolest makularne degeneracije povezane sa starenjem, dakle lagani gubitak vida. I nadovezujući se na to, postavlja se pitanje: Kako je to moguće?“
Krvne ćelije su posebno pogođene
Gubitak Y-hromozoma javlja se prvenstveno u ćelijama koje formiraju krv, koje svakog dana proizvode milijarde krvnih zrnaca u koštanoj srži, objašnjava Cajer. Ako takva krvna matična ćelija izgubi Y-hromozom, neće ga imati ni svi njeni potomci, a često baš takve proizvode čak i više novih krvnih zrnaca od drugih.
Prema Cajerovim rečima, ovom mutacijom je pogođeno oko 40 odsto muškaraca starijih od 70 godina, dok je to svega oko pet odsto 45-godišnjaka.
Međutim, ne gube sve krvne matične ćelije Y-hromozom – nego se stvara takozvani mozaik ćelija sa različitim oblicima genetskih informacija.
Veza sa srčanim problemima
Istraživački tim na čelu sa ovim kardiologom sada bi želeo da sazna koje promene u ovim ćelijama su posledica nedostatka Y-hromozoma. Jer, uključivanje ili isključivanje gena moglo bi da pokrene patološke procese u telu.
Naučnici redovno ispituju uzorke krvi starijih muških pacijenata sa srčanim problemima i traže ćelije bez Y-hromozoma.
Pokazalo se da su krvne ćelije bez Y-hromozoma značajno učestalije kod muškaraca sa srčanim oboljenjima nego kod zdravih muškaraca.
Promene na organima
U eksperimentima na životinjama, istraživačka grupa u SAD je već uspela da pokaže važnu ulogu Y-hromozoma u zdravlju. Krvne ćelije bez Y-hromozoma kod životinja su pokrenule zapaljenske procese – ne samo u srcu, već i u plućima i bubrezima.
Rezultat toga je: tkivo se menja u takozvanu fibrozu, tkivo koje zadebljano i stvrdnuto kao ožiljak. Takvi ožiljci čine srce tvrđim i manje sposobnim za pumpanje, kaže Cajer. Još uvek nije konačno razjašnjeno da li se ovo otkriće može primeniti i na ljude.
Ali ćelije pacijenata u Univerzitetskoj bolnici u Frankfurtu takođe su proizvele više supstanci koje izazivaju upalu: „Zbog toga verujemo da se rezultati istraživanja miševa mogu primeniti i na ljude“.
Još nema terapije
Za posledice nedostatka Y-hromozoma ne postoji terapija. Takođe nije poznato da li se gubitak Y-hromozoma može sprečiti.
Ali, postoje određene životne navike koje podstiču gubitak Y-hromozoma. Kardiolog Cajer stoga preporučuje muškarcima da budu fizički aktivni, da ne puše i da izbegavaju stres.
Frankfurtski tim se nada da će otkriti dalje posledice nedostatka Y-hromozoma u telu i da će moći da razviju terapije protiv zdravstvenih problema koji su s tim povezani.