Vrlo često se može čuti da Italijani odlaze na „vakance di feragosto“ (vacanze di ferragosto), što podrazumeva čitav mesec avgust kada su stanovnici ove zemlje zaista kolektivno odlazili na godišnji odmor jer je većina firmi bila zatvorena. Feragosto je u stvari praznik koji se proslavlja 15. avgusta i situacija je danas nešto drugačija, ipak većina Italijana i dalje poštuje ovu tradiciju koja datira još iz starog Rima, te odlaze na odmor upravo u avgustu, piše RTS
Ove godine, 27 miliona Italijana kreće na letovanje (broj je isti kao i 2019. pre pandemije koronavirusa). U julu je na odmor otišlo oko 12,3 miliona Italijana, što je znatno manje nego što se očekivalo jer je ponovo došlo do naglog skoka broja obolelih od kovida.
Smanjuje se broj odmora od sedam dana, dok raste broj kratkih odmora od tri do šest dana, takozvanih „mini brejka“ za koje u proseku Italijani izdvajaju oko 475 evra i oko 1.117 evra za malo duža putovanja. Dakle, kraća putovanja i manji troškovi.
Odmor je rezervisalo već 41odsto Italijana, dok njih 15 odsto odlazi ili kod rođaka ili prijatelja u sopstvenom aranžmanu, a ostali čekaju last minit ponude. U 88 odsto slučajeva Italijani ostaju u svojoj zemlji i biraju more (njih 44 posto), potom planinu (15 posto) ili turističke gradove (21 posto).
Najomiljenije destinacije su Pulja, zatim Emilija Romanja, Toskana, Sicilija i Ligurija. Sardinija je sa četvrtog mesta pala na sedmo, što zbog činjenice da je skupa tako i jer nije najjednostavnije tj. najjeftinije stići do ostrva. Grčka je još uvek omiljena meta Italijana, za njom slede Španija, Francuska i Hrvatska.
Kritični dani za putovanja
Tokom letnjih meseci se u Italiji često može čuti da je situacija na putevima označena sa “bollino rosso” i “bollino nero”, tj. crvene i crne tačke koje zapravo označavaju kolika je predviđena zakrčenost na putevima koji vode ka turističkim mestima. Ako je crvena onda je zakrčenost velika, no ako je crna onda je bolje ne kretati na put jer ko zna koliko ćete čekati i koliko živaca izgubiti.
Ukoliko želite kolima na put ka Italiji, potrebno je znati da su dani označeni kao „crni“ subota, 6. avgust i subota, 13. avgust. Svi ostali vikendi u mesecu avgustu su označeni kao crveni. Što se septembra tiče, crveni su samo subota 3. i nedelja 4. septembar. U tim danima je zabranjeno kretanje kamiona težih od 7,5 tona, a ukoliko želite da budete u svakom trenutku obavešteni o stanju na putevima potrebno je pogledati sajt italijanskih auto-puteva (www.autostrade.it, www.autovie.it) gde se može naći informacija o alternativnim putevima, kao i o tome koji su italijanski auto-putevi najskuplji.
Istorija Feragosta
Termin Ferragosto potiče od latinske fraze Feriae Augusti koja označava praznik koji je ustanovio car Oktavijan Avgust 18. godine pre Hrista. Bio je to period odmora i slavlja koji su proistekli iz tradicije Konsualija, praznika koji su slavili završetak poljoprivrednih radova, posvećenih bog zemlje i plodnosti. Drevni Feragosto, pored očiglednih ciljeva političke samopromocije imperatora Oktavijana, imao je za cilj da poveže glavne avgustovske praznike kako bi obezbedio adekvatan period odmora.
Avgust je i mesec koji se u mnogim slučajevima poklapa sa završetkom žetve, posebno pšenice i drugih žitarica, a i mesec je sazrevanja grožđa, pa otuda i ideja o proslavljanju uz „ferie“ zamišljene ne samo kao odmor, već kao praznik. U Rimu su 1. avgusta organizovani besplatni banketi, konjske trke i druge igre u čast imperatora i božanstava vezanih za žetvu.
Ime Feragosto preživelo je pad Rimskog carstva, a delimično i običaj da se na neki način nastavi sa proslavom meseca koji je ranije bio posvećen velikom imperatoru Avgustu. Praznik se sa 1. u mesecu pomerio na 15. avgust, dan kada katolička crkva slavi Veliku Gospojinu. Važan podstrek za uspostavljanje avgusta kao sekularnog i narodnog festivala dao je fašizam, koji je tridesetih godina prošlog veka redovno organizovao „državna putovanja“ specijalnim vozovima, sve do izbijanja rata 1939. godine.
Tradicija duga dva milenijuma
Feragosto je i danas značajan datum u kalendaru društvenog i ekonomskog života zemlje. Pored toga što je veoma važan verski praznik, pošto se obeležava Uspenje Presvete Bogorodice, 15. avgust je i „prekretnica“ u industrijskoj proizvodnji, vrhunac turističke sezone, suštinska pauza u poljoprivredi, između žetve i berbe grožđa.
Kompanije iz svih sektora zatvaraju svoja vrata i spajaju nekoliko praznika u jedan odmor, ili čak na celu sedmicu. Vrlo često, oni koji su odabrali odmore u junu, julu ili septembru 15. avgusta organizuju roštiljanje sa prijateljima u prirodi.
Jedinstven italijanski običaj, feragosto je duboko ukorenjen u narodnoj tradiciji. Bez obzira na to koliko je ekonomija u lošem stanju ili koliko ih pritiskaju kratki rokovi da završe posao, cela zemlja ide na plažu. Njegovo poreklo pokazuje da i dan danas kada se kaže Feragosto misli se na „avgustovske praznike“. Tako je već 2000 godina i verovatno će biti i u budućnosti.