„ Mile, brate, druže i prijatelju, veliko ti hvala što me trpiš, hvala ti što si hrabro istrpeo sve moje molbe da ne održavaš sve one referendume koje si junački najavljivao! Hvala ti unapred što ćeš i dalje trpeti te iste, možda malo dosadne molbe, jer znam da ti neće biti nimalo lako dok istrajavaš na svom putu ka istini i pravdi. Hvala ti što mudro igraš ovu našu pretešku političku igru u vremenima kada i ala i vrana nasrću na nas, a da nisi nikad odustao od tvrdih obećanja, bez obzira kada će biti ispunjena. Hvala ti što uvek znaš kada šta treba reći jasno i glasno, a kada zaćutati kao da nijednu jedinu reč pre toga nisi rekao. To mogu samo veliki, strpljivi i trpeljivi ljudi, kakav sam i sam!“, istakao je predsjednik Srbije Aleksandar Vučić u obraćanju srpskom članu Predsjedništva BiH Miloradu Dodiku, tokom zdravice na svečanoj večeri koju je Vučić priredio povodom zvaničnog preuzimanja drugog predsjedničkog mandata.
„Ali, Mile, doći će jednom kraj i ovim našim teškim mukama, da ti previše trpiš, a da ja stalno molim: samo veruj sebi i veruj u mene i otkrovenje će se samo objaviti pred našim očima! Do tada, veruj i kada svi sumnjaju u tebe i kada ti posumnjaš u svoja obećanja i moje molbe, samo veruj! Samo ako veruješ i ako budeš beskrajno strpljen, bićeš zauvek spašen, kao i sav naš verujući narod! Ne zna taj naš mučeni narod koliko se mi tek mučimo i šta sve mi moramo da trpimo – samo da narod ne bi svašta trpeo. Ali, u tome i jeste naša istinska veličina, jer mi ne tražimo nikakve nagrade i priznanja za sve što trpimo zarad dobra našeg naroda. Neka živi naš verni narod!“, poručio je Vučić tokom svoje zdravice.
„Aleksandre, brate i prijatelju, živio ti meni i svima nama! Hvala tebi, vjerno ću te trpiti dok je našeg svijeta i ovoga vijeka: nema želje koju neću htjeti sebi da ostvarim, niti molbe koje tebi neću uslišiti! Nema dobra cijelom našem rodu nego s nama oba gospodara, dva najveća naša poglavara – tako kaže moja narodna izreka koju sam upravo objavio na svom Tviter nalogu“, odgovorio je Dodik svojom zdravicom Vučiću.
„Aleksandre, znam ja da sam nekad prebrz i u svojim i u skupštinskim zaključcima, ponekad možda izgledam pomalo i mahnito, ali kad čujem tvoj glas razuma – sve mi se lijepo složi u glavi. Imam i ja neke glasove razuma u svojoj glavi, ali me srce nekad ponese, pa ne umijem momentalno da ga obuzdam, znaš već i sam kako to ide. Najveća je muka kad se naobećavam raznih referenduma i skupštinskih deklaracija i zaključaka, a to ne može da se provede baš tako brzo, al’ mi onda tvoje molbe dođu k'o pravo olakšanje. Hvala ti na tome! Sad sam se već malo naučio dužem strpljenju, a naučio sam i moj vjerni narod da što duže trpi zajedno sa mnom, kad ih uvjerim da ćemo uskoro izać’ na zelenu granu! Hvala tebi, Aleksandre, što nas sve održavaš u ovakvoj političkoj stabilnosti! A zahvaljujem se evo i sebi samom što sam uspio da postanem stabilan, kao i mom vjernom narodu što je prepoznao tu moju stabilnost. Labilni ljudi to ne razumiju, mo'š ti njima pričat’ kol'ko ‘oćeš, to samo gleda k'o tele u šarena vrata! Zato, hvala i tebi i meni što je naš vjerni narod nas dobro shvatio i prihvatio, pa će biti strpljen spašen samo sa nama ovako trpeljivim spasiocima. Jer, ako brodovi slučajno pođu da tonu, svi će da pođu za spasiocima, a ne za onim pacovima što prvi bježe!“, poručio je Dodik.
Tekst je satiričnog karaktera