“U jednoj maloj zemlji, malim narodima koji tu žive, kultura je podrška nacionalnom identitetu. Ako vi to ugrozite, šta ostaje? U tom liberalnom odnosu i kapitalističkom sistemu, bilo ko da kupi neku ustanovu kulture pitanje je da li će imati svest o tome čemu ona služi, kako treba da se razvija i kako kroz nju treba negovati nacionalni identitet. Ne mora da znači uopšte ni da će imati lošu nameru, ali će to imati strašne posledice”, kaže Brajović.
On objašnjava da kultura nije samo umetnost.
“Kultura je i kako se profesori odnose prema svojim učenicima, kakav život imaju učitelji i učiteljice da bi mogli da prosvećuju decu, uče ih osnovnim vrednostima. Sve je to kultura. Kultura je život. Kultura je napredovanje. Negovanje. Kulturom neguješ društvo, građane, narod, naciju.”
Brajović kaže da je kao ministar kulture bio u situaciji da se bori za to da se budžetski obezbedi da kultura ima krila.
“Nisam mogao da podnesem da budžet bude ispod 1 odsto. Bio je ispod. Ali kad bih rekao koliko je novca ušlo od Nacionalnog investicionog plana za koji je bio zadužen Dragan Đilas… Samo u to vreme smo dobili milion i po evra za otkup knjiga kroz Nacionalni investicioni plan. Sa tim sredstvima i drugim mi bismo mogli da kažemo da smo imali preko 1 odsto. Danas imamo 0,6 odsto odvajanja za kulturu.”
Danas, priča, pokušava da ne iritira ljude koji odlučuju o kulturi da negativno deluju pod onom srpskom poslovicom: “Pritisnuto jače sve više odskače.”
“Što im više ukazuješ na njihove greške, što su tvoji argumenti elokventniji, što su više tvoje teze neoborive, oni će biti sve uporniji da te greške odbrane. Umesto da prihvate neke zdrave, razumne predloge, da izmere da li su oni dobri ili ne, oni dobiju poriv da se brane. Zato kultura ne sme da ima veze sa predizbornim mačevanjem. Ovo sada je marginalizovanje kulture. U Miloševićevo vreme to se radilo takozvanim turbo-folkom. Ista politika se danas primenjuje sa rijalitijima. Cilj je da se sve svede sada na rijaliti. I ovo što govorimo, ko će to da čita? Mali, vrlo mali broj ljudi”, opominje slavni umetnik za Nedeljnik.
Posebna priznanja za vrhunski doprinos u kulturi, takozvane nacionalne penzije, direktan su plod rada Ministarstva kulture na čijem je čelu bio upravo Voja Brajović. Odlukom premijera posebna priznanja su spasena od ukidanja gotovo u foto-finišu žučnih rasprava. No, trenutak u kom je ministar Tasovac javno izgovorio “da je bolje da smo dobitnike nacionalnih priznanja izvlačili na tomboli” i dalje odzvanja u ušima mnogih velikih umetnika u Srbiji kao stvar elementarnog nepoštovanja velikih imena sa spiska dobitnika.
“Mira Stupica je živa, dobila je posebno priznanje i plaća svoj starački dom”, pokazuje ka crno-belim portretima na zidu. “Mija Aleksić nije dobio, pozajmljivali smo mu novac za lekove. Mira Banjac je dobila i živa je. Đuza Stojiljković je dobio, umro je. Stevo Žigon nije dobio, jer je umro. Rahela Ferari nije dobila, jer je umrla. Miša Janketić je dobio, živ je. Voja Brajović nije dobio, jer je umro. Ruža Sokić je dobila i umrla je. Miki Manojlović je dobio i živ je…”
Brajović se osvrnuo i na pisanje medija o njegovom velikom prijatelju i kolegi Draganu Nikoliću.
“Mediji ne shvataju da takvo pisanje porodicu jako vređa. Nisam mogao da ubedim Milenu i Dragana da niko njima lično nije želeo zlo. Mediji se ne raduju što je Gagi loše, ali se raduju tome što imaju vest. Ali ako ti činiš zlo, bez obzira, zašto bi to radio takvim ljudima? Čitao sam da sam pričao kako je Gaga nešto operisao i kako ‘Tihi za svog druga Prleta želi sve najbolje i da se nada njegovom ozdravljenju’. Izmislili su moju pozitivnu izjavu. Gaga me zove: ‘Što mi ovo radiš?’ Njega je to pogodilo, jer se u tekstu detaljisalo oko intimnih zdravstvenih pitanja”, navodi, između ostalog, Brajović u velikom intervjuu u novom broju Nedeljnika.
Dragan je oduvek bio čovek koji je stvarao život, radost i energiju gde god da se nađe.
“To je najvažnija osobina. Oduvek je bio takav, i kad je bio mlad. Shvatio sam vremenom koliko je to značajno u našoj profesiji – držati atmosferu i dobro raspoloženje, naročito kad se radi film i kad se rade televizijske serije. Umeo je to i Bata Živojinović, dok je snimao. Nema takvih ljudi mnogo, ali su na setovima uvek bili dragoceni”.
Ceo intervju pročitajte u štampanom izdanju Nedeljnika.