Đorđe Milovanović, rođen u Beogradu gde je završio osnovno i srednje muzičko obrazovanje, te 2012. godine diplomira u klasi prof. Ljubomira Milanovića na Fakultetu muzičke umetnosti takođe u Beogradu. Umjetnički je direktor festivala A String Fest – festival gudačkih instrumenata koji se održava od 5. do 7. septembra u Banjaluci na lokacijama Banskog dvora i Kuće Milanovića.
Milovanović je tokom studija pohađao je brojne majstorske kurseve od kojih izdvaja rad sa profesorom Dejvidom Takenom (Guildhall School of music and drama, London) kao i sa profesorom Vilfredom Štrele (zamenik vođe viola Berlinske filharmonije), a kao član kvarteta „Del Gesu“ pohađa Internacionalnu letnju akademiju za kamernu muziku u Austriji.
Nakon završenih osnovnih studija u Beogradu školovanje nastavlja u Esenu na master studijama za kamernu muziku u klasi profesora Andreasa Rajnera.
Takođe se privatno usavršava i kod profesora Vilijam Kolman (Universität Mozarteum Salzburg; član kvarteta „Kuss“), Natan Braude (vođa viola u orkestru „Gürzenich“ Keln).
Orkestarsko iskustvo kao vođa deonice viola je prvobitno sticao u Filharmoniji mladih „Borislav Pašćan“ u Beogradu, te je bio vođa u Omladinskim orkestrima „Bartok Kodalji“ –Mađarska i „Bandart“- Španija. Tokom studija bio je honorarni član Simfonijskog orkestra RTS-a, dok je periodu studiranja u Nemačkoj bio član velikog broja orkestara. 2019. godine bio je vođa viola Simfonijskog orkestra Mostar i kamernog orkestra Muzikon-Beograd, a od 2021. takođe gostuje honorarno u Crnogorskom simfonijskom orkestru u Podgorici. Od sezone 2022 je vođa viola Simfonijskog orkestra Narodnog pozorista u Banjaluci.
Sa Milovanovićem za portal BUKA razovaramo o A String Festu, gudačkim instrumentima, profesionalnom bavljenju klasičnom muzikom i drugim temama.
Kako je nastala ideja da pokrenete A String Fest u Banjaluci i zašto baš gudački instrumenti u fokusu?
Ideja je nastala iz želje da Banjaluka dobije festival koji okuplja umetnike oko gudačkih instrumenata, jer su oni srce klasične muzike. Gudači nose ogromnu tradiciju – od kamernih ansambala do simfonijskog orkestra – i kroz njih se može najbolje predstaviti raznolikost i bogatstvo repertoara. Hteli smo da stvorimo događaj koji povezuje lokalnu publiku i umetnike iz regiona i inostranstva.
U odnosu na ostale instrumente kakva je pozicija gudačkih instrumenata na banjalučkoj muzičkoj sceni?
Gudački instrumenti su prisutni, ali bih rekao da nisu dovoljno istaknuti. Postoje dobri profesori i mladi muzičari, ali nema dovoljno prostora i događaja gde bi se gudački repertoar mogao redovno čuti. Festival je i odgovor na tu potrebu – da se pokaže koliko gudači mogu da ponude publici.
Kada ste Vi počeli svirati violu, kako je tekao Vaš muzički put?
Počeo sam relativno rano svirati violinu, violu sam izabrao jer me je privukla njena boja i toplina. Moj put je vodio kroz muzičku školu, zatim akademske studije i usavršavanja kod različitih pedagoga. Najveće bogatstvo su mi doneli susreti sa kolegama kroz kamernu muziku, jer viola posebno dolazi do izražaja upravo u kvartetima i manjim sastavima.
Recite nam nešto više o programu festivala koji nas očekuje?
U tri dana festivala nas očekuju koncerti, masterklas za violinu istaknutog violinist Miloša Petrovića, radionice firme Tomastik- Infeld, kao i predavanje francuskog graditelja gudačkih instrumenata Nikole Brunela. Koncerti su uveče u Banskom dvoru a prvo veče nastupaju I pomenuti Miloš Petrović, Ivan Knežević violina, moja malenkost I Karolin Buser na violončelu. Drugo veče nastupaju duo IC strings (Ivan Knežević i Karolin Buser), da bi poslednje veče festivala nastupio Eastern European Bass Ensanble, ansanbl od pet kontrabasista iz Ljubljane.
Organizujete i koncert za bebe, koliko je važno na ovaj način obrazovati i najmlađe?
To je za nas izuzetno značajno. Kontakt sa muzikom od najranijeg uzrasta oblikuje dete, razvija sluh, pažnju i emotivnu osetljivost. To nije samo koncert, to je svojevrsna edukacija kroz igru i muziku. Na taj način gradimo buduću publiku i širimo svest o vrednosti umetnosti.
Pored koncerata koji su namijenjeni široj publici u okviru festila održaće se i usko specijalizovane radionice za profesionalne muzičare. Koliko je važan ovaj segment festivala?
Izuzetno važan. Radionice omogućavaju razmenu iskustava, kontakte sa umetnicima iz drugih sredina i usavršavanje koje često nije dostupno u svakodnevnom radu. Time festival dobija i edukativnu dimenziju i ostavlja dugotrajniji trag od samih koncerata.
Da li je teško u današnje vrijeme baviti se klasičnom muzikom, koji su najveći izazovi sa kojima se muzičari suočavaju?
Izazova ima mnogo – od finansijskih do organizacionih, pa do potrebe da stalno prilagođavamo način predstavljanja muzike publici koja je sve više naviknuta na brzu i površnu komunikaciju. Ipak, verujem da iskrena umetnost uvek pronađe put. Ako imate viziju i tim, može se prevazići mnogo toga.
Da li je klasična muzika u našem društvu dovoljno prepoznata i cijenjena, treba li se dodatno raditi i na tome?
Mislim da nije dovoljno. Uvek se može i mora raditi više – kroz obrazovanje, medije, ali i kroz ovakve festivale. Na nama je da pokažemo da klasična muzika nije elitistička niti daleka, već da je deo svakodnevnog života i da svako može u njoj da pronađe nešto za sebe.