Istina je, primiti informaciju da je neko mlad uopšte dobio posao, postao je popriličan raritet u Srbiji. Ipak, oni koji su se zaposlili i time obezbedili sebi društvo za ručak, puš pauzu, markicu za gradski prevoz ali i slušanje glupih viceva i još glupljih pesama koje dopiru iz tuđih slušalica, moraju da prihvate i novine u imenima poslovnih pozicija.
Nekada prost odgovor na jednostavno pitanje :”Čime se baviš? ” postao je prava noćna mora jer osim samog imena pozicije potrebno je još pola sata i još hiljadu reči da objasniš šta to uopšte znači, tj. šta ti uopšte radiš za pare. Pritom, dok se iz petnih žila trudiš da im pojasniš, to ne dopire do njih jer te ne čuju od smejanja i podjebavanja što tvoje zanimanje ima deset reči u naslovu, zvuči kao da si Ajnštajn lično koji radi u spejsšatlu.
Kompanije su postale baš kreativne i očigledno im se veoma dopalo slaganje reči, te se ponekad učini kao nekakva vrsta puzzle igre sklapati sve te konstrukcije sa junior, senior, executive, account, office, CEO, itd…. Da ne govorimo o učestalosti termina “menadžer”, kome se masovno lepe prefiksi iz svih mogućih branši.
Ono što je moderno danas, već sutra je passe što govori i podatak da sa liste najpopularnijih poslova na Linkedinu, osam od deset njih nije postojalo pre pet godina.
Šta zaista rade ljudi sa takvim zvanjima, možete pročitati na Vice.com.