1. Sve ih je više
: ponekad se čini da se na svakoj malo većoj poljani održava festival i skoro da je nemoguće izabrati onaj pravi. Zato opet priprema – na sreću, većina organizatora se hvališe glavnim zvezdama mesecima pre samog festivala, tako da je spisak učesnika glavna vodilja.
Naravno, cena karata je često presudna za donošenje odluke, ali se za neke festivale vredi žrtvovati. Da nisam veći deo 1991. godine posvetila prikupljanju love, dokumenata i svega neophodnog za posetu Reding festivalu u avgustu, ne bih sebi nikada oprostila.
Stoga, odricanje od letovanja, nove garderobe, računara, te honorarni poslovi, čuvanje dece, davanje časova – sve to ima smisla jer vas čeka nešto što se dešava samo jednom u životu.
2. Ako se odlučite da odsednete u kampu koji većina festivala organizuje u blizini, poslušajte starije i iskusnije: šator je važan, ali je podloga za spavanje još važnija. Većina šatora, pa i najjeftiniji, zaštitiće vas od kiše, ali ništa ne može da omekša uglavnom tvrdu i nabijenu zemlju. Vreće za spavanje su poželjne, ali često opterećuju, pa je u slučaju da je festival, na primer, na moru, dovoljno poneti čaršav, a pokrivati se malo većim peškirom koji ćete ionako nositi.
Nije loše gajiti i blagu putnu groznicu, to jest, doći u vreme otvaranja kampa. Najbolja mesta će sigurno već biti zauzeta, ali će biti dovoljno onih daleko od takozvanog sanitarnog čvora. Neki tvrde da je dobro biti blizu toaleta, ali verujte, nije. U kampu ćete biti uglavnom noću, a buđenje čulom mirisa nije nimalo prijatno.
3. Pakovanje je verovatno među najdosadnijim aktivnostima u životu, međutim, sprečava moguće neprijatnosti: i kad je napolju preko 35 stepeni, džemper ili duks nikad nisu višak. Ako ništa drugo, mogu da posluže kao jastuk. Čarape, koliko god da vam ne padaju na pamet tokom leta, najbrže zagrevaju mokre noge i sprečavaju nesnosno dosadno “atletsko stopalo”.
Koplja se već dugo lome oko idealne obuće za festivalske vragolije. Jeste divno osloboditi stopala, ali jedno stajanje na mali prst u onoj gužvi zagorčaće vam celo veče. Jedan momak mi je objašnjavao svoju idealnu taktiku: starke obložene vatom ili toalet papirom – udobno, ublažava udarce i gaženje. I dalje sam neodlučna, pa procenite sami.
Ostale neophodne sitnice: baterijska lampa, tečno, sprejno ili kremasto oružje protiv insekata, vlažne maramice, toalet papir, peškirče i, obavezno, one kabanice koje se spakuju u džep.
4. Konačno, provod:
Bez obzira što ste tu, na licu mesta, ne možete baš sve da čujete i vidite. Proverite satnicu, odredite najvažnije, a ostalo, kad i ako se uklopi. Pošto ste sigurno u društvu, morate da budete spremni na kompromise, pa vam se lako može dogoditi da otkrijete nove ljubimce tamo gde ste se najmanje nadali. Da biste predupredili razočarenja, zapamtite da festivalski nastupi bendova traju kraće nego samostalni koncerti.
Večno pitanje, da li u prve redove ili malo po strani, rešava se prema ličnim sklonostima. Ipak, nemojte smetnuti sa uma da je u prvim redovima često veoma aktivno, a i poslednji ćete se izvući iz gužve. Sredina znači igranje na sigurnu kartu, pa možda nije toliko atraktivna, ali omogućava bolju odstupnicu. Ako vas ne mrzi, prošetajte pored bina tokom tonske probe: moći ćete da utvrdite u kom delu je najbolji zvuk i odakle je pogled najčistiji. Strateške odluke o blizini šanka, toaleta i izlaza takođe su vrlo intimne.
Pored muzike, na svakom festivalu se odvija još mnogo toga. Prošetajte unaokolo, na skriveni dragulj lenčuge ne nailaze. Filmovi, promocije, izložbe – ovde važi pravilo za svakog po nešto.
Izađite i napolje: odlazak na Siget obavezno znači i posetu Budimpešti i lunjanje po obali Dunava, dok Egzit pruža idealnu priliku za opuštanje u novosadskim baštama. Još ako je festival na moru, lepo i korisno u isto vreme.
Dogovorite mesto za nalaženje sa festivalskim saborcima. Iskustvo govori da se na mobilne telefone ipak ne može u potpunosti osloniti, a ako se izgubite, čeka vas dosadno tumaranje i zagledanje faca ljudi oko vas.
I najzad, ne može se baš sve, niko nije Terminator. Ako se istrošite tokom dana, možda pred ponoć počnu da vam se sklapaju oči, a to svakako nije poželjno. A uglavnom vas čeka pešačenje do kampa ili parkinga, te malo snage treba sačuvati i za taj pohod. Napred u avanture!
Tekst preuzet sa portala www.mondo.rs