Predrag Pepi Laković je bio poznati srpski i jugoslovenski filmski i pozorišni glumac. Bio je veliki boem, individualac, samotnjak, povučeni sanjar, zamišljeni pecaroš. sa Mrtve Tise. Bio je stariji od svog brata blizanca Dragana Lakovića pet minuta i lakši 2 kilograma, jedva je preživeo, ali ga je nadživeo.
Predrag Laković pripada prvoj posleratnoj generaciji glumaca koji su studirali na tadašnjoj Pozorišnoj akademiji u Beogradu. Krajem četrdesetih je dobio nekoliko uloga u, tada avangardnom, Beogradskom dramskom pozorištu. Do kraja sedamdesetih, Laković je odigrao više od 40 uloga u televizijskim projektima, ali filmova koje je snimio je moglo biti više.
Publika ga ipak najbolje pamti po ulozi Koste Pavlovića iz “Boljeg života”, urnebesnog Bobinog ujaka iz Pariza.
Poslednja uloga mu je bila u filmu Emira Kusturice “Crna mačka, beli mačor”, u leto 1997. godine. Tu je tumačio rasejanog matičara. Nažalost, poslednju ulogu nije završio – u septembru iste godine tragično je stradao na Tisi. Na istoj toj reci je proveo mnoge večeri i jutra.
Voleo je da se osami u svojoj skromnoj vikendici na Bisernom ostrvu, pored Čuruga. Tu, na Mrtvoj Tisi je voleo da zabaci blinker i samuje u miru bačke ravnice. Jedno popodne je otišao na pecanje. Njegovo beživotno telo su pronašli lokalni alasi. Udavio se, a priče o tome da je u smrt otišao svojevoljno nikada nisu potvrđene.