Bora Đorđević rodio se 1. novembra 1952. u Čačku.
Đorđević je bio glavni vokal i tekstopisac rok grupe Riblja čorba od njenog osnivanja 1978. godine. Pre toga je bio član muzičkih grupa Suncokret i Rani mraz. Bora Čorba je jedan od najpoznatijih muzičara srpske i jugoslovenske rok scene, sa velikim brojem obožavalaca, kao i upečatljiva i uticajna javna ličnost.
Bio je član brojnih čačanskih i beogradskih pop i rok grupa tokom 1970-ih kao što su Zajedno, Suncokret i Rani mraz (sa Đorđem Balaševićem).
Godine 1972. u Ateljeu 212 učestvovao je izvođenju rok opere „Isus Hrist Superstar“ , muzička adaptacija Saša Radojčić, prepev Jovan Ćirilov, gde su zapažene uloge imali: Zlatko Pejaković, Zlatko Golubović, Azra Halilović i Branko Milićević.
U Beogradu je upisao V beogradsku gimnaziju, potom i Pravni fakultet. Nakon dve godine je shvatio da ta profesija nije za njega, pa je pokušao da upiše Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu. Pošto nije primljen na glumu, upisao je pozorišnu organizaciju na FDU. Od tada je apsolvent, piše Wikipedia.
Riblju čorbu osnovao je 15. avgusta 1978. godine. Bend je postao vrlo popularan tokom sledećih nekoliko meseci. Popularnost grupe se takođe počela manifestovati u Borinom alkoholizmu, što je, zajedno sa provokativnim društveno-orijentisanim pesmama, prouzrokovalo da on postane jedan od najkontroverznijih muzičara u Jugoslaviji. Po izdanju albuma „Koza nostra“, 1990. godine, bio je optužen za „vređanje radničke klase Jugoslavije“, ali su optužbe odbačene.
Nakon početka građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji, Đorđević je bio pristalica srpskih vojnika u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini.
Sa razvojem ratnih događanja, postaje veliki protivnik vlasti Slobodana Miloševića, i taj svoj stav je izrazio albumom „Njihovi dani“ koji je izdao samo pod svojim imenom, bez etikete „Riblja čorba“. U nekim kasnijim intervjuima, Đorđević je govorio da su zbog pesme „Baba Jula“ Miloševići naručili njegovo ubistvo.
Bio je član Gradskog odbora DSS-a u Beogradu. Nakon političkih promena u Srbiji, bio je neko vreme na poziciji savetnika ministra kulture u Vladi Srbije 2004, ali je već sledeće godine bio prinuđen da podnese ostavku, nakon što je novinare televizije B92 optužio i nazvao „izdajničkom stokom“.
Bio je oženjen Draganom Đorđević, sa kojom ima sina Borisa, a sa njima je živela i Tamara, Draganina kćerka iz prethodnog braka. Borisav i Dragana su se sporazumno razveli 5. februara 2007.
Po drugi put se oženio 18. novembra 2009. Aleksandru je upoznao tokom turneje po SAD. Nakon četiri godine je i ovaj brak okončan.
Bora ni posle svega nije izgubio veru u ljubav te je u svoj život pustio lepu Dubravka, a njegova treća i, kako roker kaže, poslednja supruga porušila je sva pravila koja je imao i promenila njegovu svakodnevicu.
Muzičar se zbog ljubavi sa 28 mlađom i atraktivnom Slovenkom preselio u Ljubljanu, a venčali su se u maju 2016. na grčkom ostrvu Santorini.
– Bacio sam sidro u mirnoj Ljubljani i mnogo mi je lepo sa Dubravkom, ženom koju volim. Ima li veće sreće nego voleti i biti voljen. I što je najlepše, moja poslednja ljubav prihvatila je da se uda za mene. Ona će biti mlada, a ja staroženja, tako me s pravom nazvala. Venčali smo se 25. maja, na Dan mladosti, u Grčkoj na Santoriniju – rekao je muzičar svojevremeno.
Bora Đorđević rođen je u Čačku, a nerijetko je javno isticao da tremu tokom nastupa ima samo u rodnom gradu.
„Rođen sam u Čačku i bio sam veoma uzbuđen kada sam dobio priznanje počasnog građanina. Ja sam Čačanin na privremenom radu tamo negdje napolju, svi mi koji smo van Čačka jednog dana ćemo se vratiti na padine Jelice da ostanemo zastalno u Čačku“, rekao je on kroz osmjeh.
„To priznanje obično daju posthumno, a meni to posthumno ne znači mnogo, jer neću znati. Volio bih da doživim tako nešto u Čačku. Doduše, imam nešto slično u beogradskom Zoološkom vrtu, tamo postoji staza koja se zove Borino sokače“, rekao je Bora.
„Velika je odgovornost svirati u Čačku, ja u svom gradu uvijek imam tremu, pa i sada, u ovim godinama“, objasnio je dodajući da je u Čačak doveo i čika Jocu Zmaja, člana benda koji se ne viđa često.
„Moje tijelo pošaljite u Čačak“
Numera „Dve gitare“, koju je uradio zajedno s pokojnim basistom Mišom Aleksićem, rasplakala je publiku. Osim što ju je otpjevao, on je pjesmu prvo odrecitovao Čačanima, ostavljajući im u amanet svoju posljednju želju.
„Moje tijelo pošaljite U Čačak, u Srbiju, U Ljubljani ostavite Srce, neka bude tu. Ne trošite džabe pare, Nisam tol’ko važan lik“