Izgovor broj 1: “Nemam vremena za vježbanje.”
Rješenje: Imate dovoljno vremena; trik je biti namjeran u tome kako ga koristite. Sedmica ima 168 sati. Čak i nakon što oduzmete 56 sati za spavanje i 50 za posao, ostaje vam 62 sata, kako ističe poslovna spisateljica Laura Vanderkam u svom TED govoru. Njen osnažujući zaključak: “Imamo moć da ispunimo svoje živote stvarima koje zaslužuju da budu tamo.”
Ako zaista želite da počnete da vežbate, morate to staviti visoko na svoju mentalnu listu obaveza. Zatim morate to staviti u svoj fizički raspored tako što ćete planirati svoju sedmicu prije nego što počne, kaže: „Smatram da je stvarno dobro vreme za ovo petak popodne.”
Unošenjem termina za trening u svoj kalendar za narednu sedmicu — za dodatni podsticaj, pošaljite prijatelju e-pozivnicu — izbjeći ćete strašni sindrom nedjelje uveče poznat kao “gde je nestalo sve moje vreme”.
Izgovor broj 2: „Tako mi je ugodno kod kuće trenutno; počeću da vežbam sledeće nedelje.”
Rešenje:
Stavite sebe u budućnost.
Kada je u pitanju iskušenje, mi ljudi smo u stalnoj borbi između našeg sadašnjeg i budućeg ja. Naše buduće ja zna da je u našem najboljem interesu da vježbamo, ali “to je nejednaka bitka” između njih dvoje, kaže ekonomista ponašanja Dan Goldstein. „Sadašnje ja je prisutno. To je pod kontrolom. Ima ove snažne, herojske ruke koje mogu podići krofne u vaša usta. Buduće ja čak ni ne postoji, tako da sadašnje ja može da pregazi sve svoje snove.”
Kako pobediti sadašnjost koja jede krofne? Uključite se u mentalno putovanje kroz vreme. Dok Goldstein dizajnira softver koji pomaže ljudima da zamisle svoj budući život pod različitim scenarijima, možete isprobati svoju verziju. Zamislite se za 20 ili 30 godina ako ne počnete da vježbate. Borite li se s plaćanjem ogromnih medicinskih računa? Zamarate se trčanjem za svojim unucima? Sada zamislite kakav bi vaš život mogao izgledati ako ste u formi.
Izgovor broj 3: “Radije bih slušao This American Life/gledao Netflix/pogledao vijesti/čitao Elenu Ferrante nego da idem vežbati.”
Rješenje: Možete raditi oboje u isto vreme.
Charles Dickens je svoje romane objavljivao kao serijske publikacije, po poglavlje, prvo u časopisima, a zatim kao samostalne pamflete. Potražnja je bila tolika da bi se čitaoci okupljali na doku da sačekaju brodove sa sledećim poglavljem.
Možete li iskoristiti ovu potrebu za znanjem? Prema naučnici o ponašanju Katherine Milkman, možete. U jednom eksperimentu učesnicima koji su želeli više vežbati dala je iPod-ove s audioknjigama koje su mogli slušati samo u teretani; druga grupa dobila je poklon bon za knjige. Rezultat: Grupa sa audioknjigama je vežbala znatno više.
Postavite pravilo da omiljene priče (Netflix/roman/podcast/vesti) možete konzumirati samo dok vežbate. Milkman to naziva “skupljanje iskušenja” — uparivanje ugodne aktivnosti sa željenom navikom; mi to nazivamo inspirisanim.
Izgovor broj 4: „Osećam se kao da nisam u formi i bojim se ići u teretanu sa svim tim fanaticima koji bulje u mene.”
Rješenje: Ljudi će suditi, ali ne morate biti jedan od njih.
Naše društvo teži ka mršavosti, kaže aktivistica i umetnica Kelli Jean Drinkwater. “Živimo u kulturi u kojoj se debelost smatra lošom osobinom — lenj, pohlepan, nezdrav, neodgovoran i moralno sumnjiv. I skloni smo da mršavost vidimo kao univerzalno dobro.”
Drinkwater nas poziva da preispitamo te stavove, kod drugih i kod nas samih. Pita: „Želimo li zaista živeti u društvu u kojem se ljudima uskraćuje njihova osnovna ljudskost ako se ne pridržavaju nekog proizvoljnog standarda prihvatljivog?”
Umesto da na vežbanje gledamo kao na način da kaznimo sebe jer nismo „savršeni“, to može biti način da brinemo o svom telu. Kako Drinkwater kaže: „Povratiti sebe može biti jedan od najlepših činova ljubavi prema sebi i može izgledati na milion različitih načina, od frizura preko tetovaža do oblikovanja tela, hormona, operacija i, da, čak i gubitka težine.”
Izgovor broj 5: “Kada razmišljam o vežbanju, zamišljam sebe kako dahćem, crvenog lica i u bolovima, pa nađem nešto drugo da radim.”
Rješenje: Uzmite savete od vrhunskih sportista i zamislite drugačiji scenario.
Olimpijci se često koncentrišu pre takmičenja, vizualizujući događaj. To je mentalna proba, objašnjava sportski psiholog Martin Hagger, poredeći to sa gledanjem mentalnog videa performansa koji se još nije desio.
Hagger pominje hrvatsku šampionku Blanku Vlašić, koja je bila poznata po svojoj rutini pre takmičenja. Vizualizovala bi uspešan skok, pljeskajući rukama ritmično, što bi povećalo njenu motivaciju i samopouzdanje.
Iako ne skačete u vis, možete koristiti isti trik. Nakon što ste u opremi za vežbanje, ali pre nego što krenete, zatvorite oči i živo zamislite šta ćete raditi. Zamislite rutu, prepreke i završetak treninga.
Udahnite, otvorite oči i krenite.
Preuzeto sa TED