O MRAČNIM SOBAMA I MUŠKARCIMA U NJIMA
Ti čekaš da te ja zovnem u mračnu sobu i skinem jer već imam dovoljno godinama da bih to trebala znati o mračnim sobama i muškarcima u njima
Ti znaš da sam ja od onih žena što skidaju druge i same sebe i najzad legnu kraj tebe kao da će da umru i da im od tih grčevitih pokreta zavisi život jer ako ne umiru čemu onda sve to
Ti maštaš o trenucima kad si nježan kad si grub kad ja nestajem u tvojim rukama
i preoblikujem se u nešto drugo u majku u sestru u omiljenu profesoricu u doktoricu koja ti je vadila krajnike u radnu kolegicu sa velikim grudima
u život u smrt u sve ono što voliš i mrziš u čemu si htio da nestaneš da se uliješ da budeš da ne budeš
I mogao bi tako lako da me ubiješ samo ako progovorim i podsjetim te na to
da sam tvoja žena