Ruska fotografkinja Svetlana Kazina pre 20 godina preselila se u malu kuću van grada, bez tekuće vode, toplog kupatila, u kojoj često nema struje. Za sebe kaže da voli život i da živi sa uživanjem. Svakog dana uči nešto novo o svetu, istražuje prirodu i kaže da se svakog dana nečim novim iznenadi, piše Žena Blic.
“U prirodi se nalazi sve što može da nas učini srećnim”, tvrdi Svetlana. Ali, kako je do ovoga došlo? Zašto je odlučila da se iz metropole preseli u kuću odsečenu od sveta?
Glavni razlog je to što smatra da način života ne treba da bude zdrav, već srećan. Evo šta o tome Svetlana kaže:
“Bolesti ne dolaze zbog toga što nam je ekologija loša, voda prljava i koristimo puno plastike. Da li ćete se razboleti ne zavisi od toga da li živite u gradu ili na selu. Verujte mi, ljudsko telo je neverovatna mašina sposobna da se prilagodi bilo kojim uslovima i bilo kojoj hrani. Seljani ne mogu da podnesu hranu u prahu, flaširanu vodu i udišu gradski vazduh, tačno. Ali ne zato što je sve to prljavo i nezdravo, već zato što je drugačije. Zato što njihovo telo nije na to naviklo.
Isto tako, ljudi odrasli u gradu ne prilagođavaju se tako lako seoskim uslovima – drugačijim vremenskim uslovima, domaćoj hrani, a on nadmorske visine i atmosferskog pritiska im uopšte nije dobro. Tu si gde si, i tamo gde si na to si i navikao.
Ako osoba živi u harmoniji sa prirodom, moli se ili meditira, jede isključivo prirodnu hranu, ne znači da će živeti sto godina i umreti zdrav. Znate li koliko sam prijatelja do sada sahranila, koji su vodili zdrav način života? Većina njih bili su atlete, doktori i ljudi koji su se trudili da rade na svom duhovnom razvoju. Nepušači, nisu pili alkohol, ali ipak su umirali od raka.
Možda nikad nećete shvatiti zašto bolesti dolaze, ali znajte i da ih nećete izbeći držeći dijetu, vežbajući do iznemoglosti i razmišljajući da li ste zgrešili na nekom od ovih polja. Problem je u tome što bolest ne počinje u telu, nego u glavi.
Zato nauči da živiš srećno! Nauči šta ti od hrane odgovara, ne šta kažu da je zdravo, nego šta tvoje telo prihvata. Ono i te kako daje odgovor kad ga napunite određenom hranom. Batali posao koji čini da se jedeš iznutra svaki dan. Okani se društvenih mreža i življenja da bi na iste stavljao neke savršene fotografije koje nemaju veze s realnim životom, već ti samo stvaraju stres.
Radi ono što si oduvek želeo. Nauči da sviraš gitaru ili klavir, da pevaš, skijaš. Boji bojanku, slaži mozaike. Svako od nas je umetnik sa talentom. Nemoj da sanjaš o bicklu, kupi ga! Nemoj da nagomilavaš snove, jer oni polako trule u zabačenim uglovima mozga.
Voliš samoću? Budi sam. Isključi sve što te nervira i jede ti energiju. Pronađi radost u svemu.
Živi srećan život!
A sada ću vam otkriti najvažniju životnu tajnu i smisao života: To ne postoji.
To je jednostavno život. Jutro, podne, veče, noć i opet ukrug. Tu je planeta, ljudi, flora, fauna. Praznici i radni dani. Sreća i problemi. Tu je i smrt. I ona dolazi u bilo koje vreme, u bilo kojim godinama.
Da li stvarno imate vremena da živite tuđe snove, zasnovane na tužim vrednostima i normama?
Život je dar i morate ga ceniti, a najviše ćete ga ceniti ako ga proživite srećni.
Ako već ne možete da verujete da smisao života ne postoji, okrenimo se onda mudracima – oni svi kažu jedno – smisao života je pronaći sreću. Ja vam upravo to i govorim, samo to malo drugačije shvatam.
Ipak, sve ovo ne znači da ne treba da tragate za srećom. Ako je to za vas sreća. Ako je za vas sreća zdrava ishrana, onda se hranite zdravo. Samo imajte u vidu da većina ljudi na kraju shvati da je celog života nešto tražila, radila, nekuda trčala, a najvažniju stvar koja im je bila pred nosom, nije primećivala. To su obično voljene osobe, sa kojima od silnog trčanja i besmisla nismo stigli da provedemo dovoljno vremena.
Molim vas, ne zaboravite: Sreća nije ni na selu ni u gradu, ni na planini ni na asfaltu. Sreća je u vašoj glavi. Živi onako kako ti želiš, ne poredi svoju sreću sa drugima. Niko neće razumeti tvoju sreću, baš kao što ti ne razumeš tuđu. I kada ne bi bilo baš tih poređenja sreće, religija, vrednosti, ne bi bilo ni problema, ni ratova, ni nevolja, ni nesreća…”