Sve što znate o mršavljenju je uglavnom pogrešno i fascinantno
mi je kako se ljudi pecaju na neke “egzotične” dijete ili izlizani
kliše „više kretanja – manje masnoća“. Ipak stvari nisu uopšte tako
jednostavne i zato ću ovde navesti nekoliko manje poznatih stvari
vezanih za gubljenje kilaže.
Kalorije su glupost
Ljudi
obično misle da su kalorije neki vrlo naučan metod. Da li znate kako je
taj metod računanja kalorija nastao? Ja ću vam reći ovde ukratko, a vi
potražite na web-u ako mi ne verujete. Tamo negde u 19. veku na počecima
hemije kao nauke izmislili su peć za merenje kalorijske vrednosti uglja.
Hteli su da budu u stanju da naprave razliku između kvalitetnijeg uglja
i lošijeg uglja. Smislili su peć u koju ubace ugalj i izmere koliko je
toplote ugalj napravio u kalorijama. E, onda se neko dosetio da izmeri
kalorijsku vrednost hrane tako što će namirnice staviti u peć. Da li
shvatate koliko je to glupo?
To vam je isto kao kada bi uporedili parče hleba i drvo. Drvo ima više kalorija
od hleba ali telo ne može da svari celulozna vlakna pa to onda nema
smisla. Danas se kalorije mere modernijim metodom ali ipak ideja da je
potencijalna energija koju namirnica u sebi sadrži presudna za gojenje
nije dobra. Na to koliko će vaše telo da apsorbuje i iskoristi određenu
hranu utiče mnogo različitih faktora.
Evo vam jedan primer – 300gr teletine ima 756 kalorija ali logično je da nije isto
da li ste to meso pojeli kao biftek ili samleveno kao pljeskavicu?
Biftek se teže vari jer su vlakna mišića više očuvana pa je apsopcija
hranjivih materija manja nego kada pojedete pljeskavicu od samlevenog
mesa. Drugim rečima, ako jedete više pljeskavica i ćevapa više ćete se gojiti. Pređite na biftek ili šniclu. Ovaj princip možete primeniti na svu industrijski obrađenu hranu.
Nije
svaka kalorija ista. Mehanička obrada hrane utiče na apsorbciju
hranjivih materija. Usitnjena hrana se lakše vari i apsorbuje.
Evo
drugi primer. Da li znate da kada stavite brašno u vodu možete da
napravite lepak za tapete? Na isti način kada svakodnevno jedete testo
ono žvakanjem polako dobija lepljiv oblik. Veći deo te količine telo
naravno obradi ali jedan manji deo kod „lenjih creva“ se lagano hvata i
lepi u mreškaste delove creva i smanjuje sposobnost apsorpcije hrane.
Slično se dešava sa industrijskim uljima. Sve domaćice znaju da je lakše
oprati tiganj od svinjske masti nego od suncokretovog ulja koje sa
lepi. Unosom prirodnih masti u organizam pomažete pražnjenje creva.
Voće, povrće i semenke pomažu da se creva čiste. Dakle mehanička svojstva hrane takođe utiču na apsorpciju kalorija.
Možemo
reći i da nivo aktivnosti utiče jer recimo ljudi koji redovno vežbaju
ili se kreću imaju bolju peristaltiku creva. Neko ko sedi po ceo dan za
računarom ima „lenja creva“ i to svakako utiče na apsorbciju hranjivih
materija.
Evo vam treći primer – da li znate da bez bakterija u ljudskim crevima varenje hrane nije moguće? Ako uzmete dva brata blizanca
i date im potpuno istu hranu, oni bi prema teoriji trebali da se
potpuno isto ugoje. Ali, ako se jedan brat razboli i krene da pije antibiotike,
ti antibiotici će poprilično desetkovati bakterijsku floru njegovog
stomaka. Šta će se tada desiti? Hoće li se blizanci isto gojiti? Naravno
da neće. U stomaku se nalaze „dobre“ bakterije koje pomažu u varenju
hrane i one takođe utiču na količinu absorbovanih materija.
Četvrti primer – pojedine hemijske supstance utiču na hormone
u vašem telu pa to može uticati da se više ili manje gojite. Recimo
high-fructose-corn-syrup koji se široko primenjuje u mnogim proizvodima
koje kupujemo u prodavnicama dokazano pospešuje gojenje tako što utiče
na rad hormona. Isto možemo reći za mnoge druge aditive koji se dodaju u
hranu.
Izgleda da mnogi faktori utiču na gojenje i da prosto
brojanje kalorija nije rešenje. Mnogo je važnije šta jedete nego koja je
kalorijska vrednost. Najbolje je da kalorije jednostavno zaboravite. Na
gojenje mnogo više utiče način pripreme, hormonski status, mikroflora
stomaka, aditivi, nivo aktivnosti… Treba jesti hranu koja je bliža svom
prirodnom obliku sa što manje industrijske obrade (sitnjenje, aditivi,
boje, ukusi, pakovanje).
Vežbanje je manje bitno
Klasična
dijetalna mantra „jedi manje – kreći se više“ je potpuno pogrešna.
Nemojte se previše oslanjati na trening. Mnogo je važnije šta jedete od
nivoa aktivnosti. Hoću da kažem da kada imate preko 10-15 kg viška, onda
vam vežbanje neće pomoći ako ne promenite način ishrane.
U
Australiji je rađen jedan eksperiment u kome je istraživano šta bi se
desilo kada bi se aboridžini vratili na svoju “paleo” dijetu.
Pronašli su 9 aboridžina koji su kao deca sa roditeljima živeli u
prirodi. Oni su sada bili odrasli ljudi koji žive u stanovima i svi su
imali problem sa viškom kilograma. Pristali da se vrate u prirodu na 6
meseci da žive i hrane se kako su to nekada radili njihovi roditelji.
Istraživanje je trebalo da pokaže kako paleo dijeta utiče na kilažu i
pratili su nivo dnevne aktivnosti. Rezultati eksperimenta su bili
iznenađujući. Prvo svi učesnici eksperimenta su drastično smršali, iako
nisu gladovali. Jeli su samo ono što su nalazili u prirodi a to su
uglavnom bile zmije, gušteri, malo povrća i bobice. Oni nisu gladovali i
kalorijski unos je bio u okviru preporučenog za njihov uzrast.
Zaključeno je da je presudno bilo šta su jeli, a ne koliko su jeli.
Drugo iznenađenje je bilo da je nivo njihovih aktivnosti u prirodi bio
manji nego nivo aktivnosti modernog čoveka. Drugim rečima, manje su se
kretali, trčali i šetali nego prosečan australijanac koji živi u gradu.
Dakle, nisu smršali zbog aktivnosti već od vrste hrane.
Da
li znate da bilo kakvo intezivnije vežbanje dovodi do povećanja
apetita? Da, čim počnete da stimulišete mišiće oni traže više energije i
gradivnih materija. Akcija – reakcija.
Kada se danas osvrnem na
ono što nas uče u školama, mislim da je u pitanju zavera korporacija
kako bi potrošnja brašna, margarina, ulja i sličnog ostala ista. Njima
nije u interesu da vam prenesem poruku u kojoj kažem jednostavno “jedite
manje”. Ne, oni vam kažu da vam treba više aktivnosti. Treba da trčiš i
nastaviš da trošiš svu tu energiju kako bi nastavio da unosiš i kupuješ
još – kako prodaja hrane ne bi pala.
Što se tiče vežbanja,
dovoljno je 15 minuta dnevno laganog treninga. U vreme kada sam se ja
bavio aktivno sportom i pripremom drugih sportista uvek smo govorili da
trening samo 30% priče, a da je 70% u ishrani i odmoru. Ta poruka i
dalje stoji. Jednostavno jedite manje i pazite šta jedete. Najprostije
je da preskočite večeru.
Promenite svoje navike – jednu po jednu.
Umesto da menjate celu ishranu, mnogo je efikasnije da identifikujete i promenite neku od svojih loših navika. Evo par primera.
Ja
sam u vreme pokretanja internet firme pio i po dve dvolitarske flaše
koka kole dnevno. Kada sam pokušao da smanjim shvatio sam da sam se
navukao i da imam problem. Trebalo mi je dosta vremena ali na kraju sam
prestao da pijem ne samo koka kolu već bilo kakve gazirane i ne gazirane
sokove. Promenom ove navike i izbacivanjem te 4 litre koka kole izbacio sam oko 1600 kalorija dnevno.
Dobru
lekciju o hakovanju navika sam dobio od kolege Matt-a iz Holandije. On
je imao jako dobru liniju i kada sam ga pitao jer vežba nešto on mi
odgovori: “Ne, otkazao sam kancelariju koja mi je bila odmah pored stana i zakupio kancelariju 15 minuta šetnje od stana. Pored toga kupio sam kuče i moram da ga šetam dva puta dnevno. Prosto.” Bio sam iznenađen ovim odgovorom.
Kupite kuče i šetnjom gubite kilograme?
Za treći primer navešću Matt Mullenweg-a osnivača wordpress-a. U par intervjua on je objasnio kako je smršao tako što je žvakao duže.
Imao je problem sa kilažom i primetio je da jako brzo jede, tj. da
praktično guta hranu. Rešio je da svaki zalogaj žvakne 20 puta, što je
dalo dovoljno vremena njegovom želudcu da signalizira sitost mozgu i na
taj način smanji količinu hrane koja mu je trebala. Kada jedete brzo, vi
jednostavno unesete previše hrane jer vašem mozgu treba vremena da
registruje da ste siti.
Za uspeh u bilo čemu je potrebno da
posvetite pažnju. To isto važi i za ishranu. Glavni problem današnjice
je što imamo previše izbora. Hrana je jeftina i ima je u izobilju u
najrazličitijim oblicima – supermarketi, restorani, reklame za hranu,
grickalice… Kada sam ja bio mali baba bi skuvala za 2-3 dana i nije bilo izbora.
Ako si gladan ti jedeš, ako nisi onda ne moraš. Nije postojala opcija
„ne jedu mi se tikvice, ja bih picu“. Prevelik izbor i odlična hrana
vodi gojenju. Ako svaki dan idete u sjajan restoran naravno da ćete
jesti više nego što vam treba. Smanjite sebi izbor hrane u kući i
isplanirajte šta vam je potrebno za obroke. Isti obroci par dana za redom vam pomažu da jedete samo kada ste gladni.
Nije bitno koliko obroka dnevno jedete već šta ste i koliko pojeli. Dobar hak je da organizujete dan tako da jedete samo u okviru od 8h.
Na primer, jedete od 10-18h u toku dana, a posle 18h nema klope do
sutra čak i ako ste gladni. Zbog ovog ćete biti malo gladni što će
naterati telo da topi masne naslage i poboljšati vaš insulinski odgovor.
Srž
problema nalazi se u odgovorima na pitanja: gde nabavljate hranu, kako
do sveže hrane, koju hranu ćete imati u kući, šta ćete jesti danas i
kako ćete pripremiti tu hranu? Sveže voće i povrće nemožete nabaviti
svuda i često se treba iscimati. To sve treba doneti kući i naučiti kako
se sprema tako da vam bude lepo za jelo. Potrebno je odvojiti vreme za
nabavku i pripremu. Lakše je poručiti brzu hranu ili otići u restoran.
Čak je potrebno vreme da se naviknete na nove ukuse. Neće biti lako.
Eto
par ideja o promeni navika. Nemojte biti previše surovi prema sebi, već
zadajte sebi blage zadatke kojih se možete držati kako bi promenili
navike. Cilj je izdržati na duge staze, a ne na par dana. Vodite
evidenciju, pišite dnevnik ili barem razmislite pred spavanje o onome
što ste uradili u toku dana. Šta ste jeli, gde ste pogrešili i kako da
poboljšate sutra? Ili razmislite zašto jedete više? Možda zato što svaki dan na putu do kuće prolazite pored te pekare?
Osnov ishrane – voće, povrće, semenke i meso
Jednom sam čitao knjigu koja objašnjava kako je koren problema kilograma u tome što su ljudi danas gojazni, ali neuhranjeni.
Ovo se dešava zato što ne unosimo dovoljno mikroelemenata (vitamina ili
minerala) pa vam telo signalizira da jedete više u nadi da ćete uneti
to što vam fali. Na nesreću mi smo u začaranom krugu i umesto svežeg
voća, povrća ili semenki, kupujemo peciva, brzu hranu ili šećere. Jediteraznovrsno sa što više svežih namirnica i ako unesete sve što je potrebno telu to će vam smanjiti apetit.
Sa voćem zbog visokog sadržaja šećera ne treba preterivati ako hoćete
da smršate. Naprimer ako napravite sok od ceđene pomorandže u njemu ima
mnogo šećera, skoro isto kao i kod kupovnog soka. To treba imati u vidu
ako želite da smršate. Koštunice su prepune vitamina i minerala. Tu
spadaju bademi, orasi, kikiriki, semenke bundeve i slično. Njih treba da
imate uvek u kući jer u slučaju da nemate vremena za obrok uvek možete
uzeti šaku koštunica. Kada kažem šaku, onda ne mislim na punu činiju jer
se i od koštunica naravno možete ugojiti.
Povrće i voće jako brzo
zasite i nemožete ih pojesti puno. Osećaj sitosti zavisi od vrste hrane
koju unosite tj. od njene zapremine. Recimo industrijska hrana (peciva,
šećere, mleveno meso) ima malu zapreminu a jako dobro se apsorbuju. Za
razliku od toga kada jedete povrće ili komade mesa oni imaju veću
zapreminu, duže se vare i to okida senzore pritiska u želucu pa brže
dobijete osećaj sitosti i to vas duže drži.
Što se tiče mesa,
treba jesti meso cele životinje. Ne samo but i belo meso, već i
iznutrice i masne komade. U iznutricama se nalazi najviše hranjivih
materija, od masnoće dobijate energiju i osećaj sitosti, a od mišićnih
delova proteine. Problem sa mesom su mesne prerađevine – dakle
industrijski napravljeni mesni proizvodi jer su puni konzervansa koje
nisu dobre za zdravlje. Moja preporuka je da ne kupujete prerađevine u
marketu, već da posetite lokalnu mesaru i prelistate bakin kuvar i
vidite šta se i kako priprema.
Ključni faktor – smanjite unos ugljenih hidrata/šećera
Ugljeni
hidrati su odgovorni za sve danas najčešće bolesti koje muče
čovečanstvo: dijabetes, bolesti kardiovaskularnog sistema, masnu jetru…
Postoji mnogo istraživanja na temu kako nas današnja ishrana i ugljeni
hidrati čine bolesnim i gojaznim.Na kraju ovog posta naveo sam neka
poznatija istraživanja, a širokoj publici su poznatiji radovi doktora
Atkinson-a i meni mnogo draži radovi doktora Weston Price-a.
Većina ljudi nije svesna da se unos žitarica računa kao unos šećera u organizam
Šta
su ugljeni hidrati? Ugljeni hidrati su šećeri. Uzmite parčence hleba i
držite ga par minuta u ustima da ga enzimi pljuvačke razlože i videćete
da postaje slatko.
Najviše unosimo ugljene hidrate kroz žitarice i
slatkiše. Žitarice su socijalna hrana i prazne kalorije. Jeftine su i
lako se proizvode u ogromnim količinama. Zbog toga
nažalost predstavljaju osnov moderne ishrane. Da bi ste smanjili kilažu
potrebno je drastično smanjite unos žitarica. Tu spada hleb, sve iz pekare,
kolači, keks, špagete, sve vrste testenina, pahuljice, sve pohovano.
Inače o štetnosti žitarica po zdravlje sam već pisao u tekstu kako sam izlečio astmu.
Drugi
najveći izvor šećera su sokovi, bilo da su gazirani ili ne, prirodni
ili veštački, prepuni su šećera. Treći izvor ugljenih hidrata su
slatkiši – čokolade, bonbone, sladoledi.
Pored žitarica i
slatkisa, da bi ste smršali potrebno je da smanjite unos krompira, belog
pirinča i mahunarki. Ne treba izbaciti sve ugljene hidrate ali ih trebasmanjiti za 70%. Najbolji izvor zdravih ugljenih hidrata su pasulj, sočivo, grašak i integralni pirinač.
Skoro sam čitao o jednom interesantnom eksperimentu kada je pacovima davan rastvoren kokain kao hrana sve dok ih nisu pretvorili u potpune zavisnike.
Pacovi su sa kokaina prešli na šećer. Da li šećer stvara snažniju zavisnost od droge?
Zatim
su im istovremeno davali dve hranilice jednu sa kokainom na koji su se
navikli i drugu sa šećerom rastvorenim u vodi. Posle 15 dana od 21
pacova, 18 pacova je prestalo da uzima kokain i prešlo potpuno na šećer. Interesantno? Šećer stvara veću zavisnost od kokaina?
Teško
je odreći se svih grickalica i slatkiša, ali je potrebno zbog zdravlja.
To ne znači da ne možete povremeno da pojedete nešto slatko, ali nemojte ih imati lako dostupnim u kući.
Ja i moja draga smo ranije imali štek u kući i to poprilično veliki
moram priznati. Sve smo izbacili i više ne kupujemo slatkiše za kuću.
Umesto toga kada nam se jede nešto slatko iskoristimo tu priliku da
idemo u šetnju na sladoled ili da odemo u poslastičarnicu na kolače kao
nekada. Moj sin (7) ranije nije bio previše zainteresovan za šetnju jer
je slatkiša bilo u kući, a sada je presrećan kada idemo u šetnju jer zna
da ponekad idemo na slatkiš. Dakle sve slatkiše i grickalice iz kuće
bacite u đubre odmah. Nemojte čekati da se potroši, nemojte čuvati za
goste već bacite odmah i ne kupujte više.
Mit o mastima
Možda se pitate šta da jedete kada sve što sam naveo izbacite iz ishrane? Kako da budete siti? Odgovor je – povećajte unos masti.
Kada kažem da povećate unos masti u ishrani to ne znači da povećate
unos mesa (proteina). Treba da se vratimo na način korišćenja masti u
ishrani kako su to nekada radile naše bake.
Svinjska mast je dobra za vaše zdravlje.
Prvo morate napraviti razliku između industrijskih i prirodnih masti. Industrijske masti su jako loše za
vaše zdravlje – kao suncokretovo ulje, margarin i sve što se od toga
pravi kao majonez, razni sosevi i slično. Industrijske masti se danas
smatraju vodećim uzročnikom kardiovaskularnih bolesti. Da, naše babe su
bile u pravu kada su govorile kako se ranije mast mazala na hleb a nikom
ništa nije falilo. Prirodne nerafinisane masti su dobre za naše
zdravlje. Ovde pre svega mislim na svinjsku mast, loj, buter i maslinovo
ulje. Za naše zdravlje su najvažniji upravo vitamini koji se nalaze
rastvoreni u mastima (liposolubilni) – A, D, K, E.
Sve što smo
učili o mastima u školi je pogrešno. Holesterol koga ima u žumancu ili
recimo u džigerici je jako zdrav. Naš mozak je većim delom holesterol i
bez holesterola telo ne bi bilo u stanju da pravi hormone. Kada vam se u
analizi krvi pojavi holesterol to je dobar znak, jer to ustvari pokazuje da se telo angažovalo da reparira krvne sudove.
Naravno
99% lekara danas će vam reći da visok nivo holesterola u krvi ne valja,
ali to je zato što su tako učili u školi. Ova nova istraživanja o
kojima pričam će tek biti primenjena u sledećim decenijama sa novim
generacijama lekara. Onaj 1% je rezervisan za lekare koji nastavljaju da
uče i posle svoga zvaničnog dela školovanja.
Kako da primenite
ovo u praksi? U kuvanju koristite mast i maslinovo ulje, ne margarin i
suncokretovo ulje. Čvarci su dobri, džigerica je dobra, žumance je
dobro, slanina je odlična. Kada spremate salatu slobodno dodajte dosta
maslinovog ulja, kada spremate povrće dodajte mast ili puter i tako ćete
biti siti.
Trbušnjaci su moda
Potpuno precenjen izgled
Tamo
70-80 nije bilo u modi da budete mišićavi, više su se cenili
intelektualni tipovi. Kad se pojavio Švarceneger bio je freak, a danas
kada prošetate po gradu ima dosta njegovih više-manje uspešnih klonova.
Međutim pored toga što je izgled ustvari pitanje mode ili ukusa, postoji
i genetska pozadina priče o trbušnjacima. Svi imamo genetski definisan
nivo masti u organizmu koji je drugačiji kada ste mlađi i kada ste
stariji. Ako spustite nivo masti ispod određenog nivoa pada vam imuni sistem. Bodibilderi dobro znaju za ovu priču jer u takmičarskom periodu spuštaju nivo masti na jako nizak nivo i moraju da se čuvaju.
Dakle,
trbušnjaci pored toga što zahtevaju puno rada mogu da vas koštaju i
zdravlja. Priroda je izgradila mehanizam akumulacije telesne masti kao
način preživljavanja. Poznato je da devojke koje su previše mršave imaju
problem da zatrudne jer je priroda evolutivno procenila rizik da beba
bude zdrava ili da preživi i izbegava trudnoću tamo gde postoji problem
hrane.
Ne kažem da treba da budete debeli ali kažem da trbušnjaci
sami po sebi nisu baš dobar cilj. Treba razlikovati opušten trbušni zid
tj. kada vam ispadne stomak od preteranog sedenja od malo masnog tkiva
oko stomaka. Zdravije je da budete fit, sposobni i sa malo više masti
oko stomaka.
Pronađite skrivenu snagu u sebi
Evo par trikova koji vam mogu pomoći da ojačate karakter i prebrodite krize.
Prvi trik – napravite sami post na jedan dan.
Ako ste u stanju da naterate sebe da gladujete jedan dan ili pola dana,
onde ćete biti u stanju da se držite plana u kome nema gladovanja već
se pazi koja vrsta hrane se jede. Inače gladovanje je zdravo za vaš organizam. Mnoge stare civilizacije preporučuju gladovanje kao način da se stimuliše imunitet.
Hrišćanska crkva je u vreme rimljana ubacila gladovanje u
religijski obred jer su smatrali da će imati povoljan uticaj na
zdravlje naroda. Međutim post ili gladovanje je najbolje organizovati
tako da nejedete ništa ili da jedete samo povrće taj dan. To je pravi post, a ne post na hlebu i testu.
Evo još jednog trika. Jedan dan nedeljno imate pravo na Junk-day.
Možete da jedete šta god hoćete u normalnim obrocima i to će čak
pozitivno uticati na vaše mršavljenje. Naime kada gladujete vaše telo se
adaptira na gladovanje i putem hormona optimizuje potrošnju energije
kako bi sprečili gubljenje masnog tkiva. Dodavanjem jednog „slobodnog
dana“ vi ustvari činite svoju dijetu efikasnijom i lakše gubite kilograme.
Treći trik je psihološke prirode – nemojte nikome pričati da držite dijetu.
Kad god nekom ispričate da držite dijetu, znajte da ste popustili.
Nemojte nikome pričati, bez hvaljenja, bez žalbi, već držite to za sebe.
Na ovaj način jednostavno odgovarate samo sebi. Nema laži i nema prevare, kada ne uspete biće vam jasno ko ste. To vam je kao da gledate u ogledalo.
Kada rešite da krenete sa promenom navika, rešite to u sebi i neka bude odmah. Nema sutra, nema izgovora. Il’ si čovek, il’ si pizda. Vidi to sa sobom.
=================
Izvori i naučni radovi na ovu temu:
Sanchez-Lozada
LG et al. Comparison of free fructose and glucose to sucrose in the
ability to cause fatty liver. European Journal of Nutrition, 2010.
Best CH et al. Liver damage produced by feeding alcohol or sugar and its prevention by choline. British Medical Journal, 1949.
Ouyang X et al. Fructose consumption as a risk factor for non-alcoholic fatty liver disease. Journal of Hepatology, 2008.
Abid
A et al. Soft drink consumption is associated with fatty liver disease
independent of metabolic syndrome. Journal of Hepatology, 2009.
Vos MB, Lavine JE. Dietary fructose in nonalcoholic fatty liver disease. Hepatology, 2013.
Chung
M et al. Fructose, high-fructose corn syrup, sucrose, and nonalcoholic
fatty liver disease or indexes of liver health: a systematic review and
meta-analysis. The American Journal of Clinical Nutrition, 2014.
Browning
JD et al. Prevalence of hepatic steatosis in an urban population in the
United States: Impact of ethnicity. Hepatology, 2004.
Welsh JA,
Karpen S, Vos MB. Increasing prevalence of nonalcoholic fatty liver
disease among United States adolescents, 1988-1994 to 2007-2010. Journal
of Pediatrics, 2013.
Targher G, Day CP, Bonora E. Risk of
cardiovascular disease in patients with nonalcoholic fatty liver
disease. The New England Journal of Medicine, 2010.
Dudekula A et
al. Weight loss in nonalcoholic fatty liver disease patients in an
ambulatory care setting is largely unsuccessful but correlates with
frequency of clinic visits. PLoS One, 2014.
Kawasaki T et al. Rats
fed fructose-enriched diets have characteristics of nonalcoholic
hepatic steatosis. The Journal of Nutrition, 2009.
Abdelmalek MF
et al. Increased fructose consumption is associated with fibrosis
severity in patients with nonalcoholic fatty liver disease. Hepatology,
2010.
Assy N et al. Soft drink consumption linked with fatty liver
in the absence of traditional risk factors. Canadian Journal of
Gastroenterology, 2008.
Stanhope KL et al. Consuming
fructose-sweetened, not glucose-sweetened, beverages increases visceral
adiposity and lipids and decreases insulin sensitivity in
overweight/obese humans. The Journal of Clinical Investigation, 2009.
Maersk
M et al. Sucrose-sweetened beverages increase fat storage in liver,
muscle, and visceral fat depot: a 6-mo randomized intervention study.
The American Journal of Clinical Nutrition, 2012.
Browning JD et
al. Short-term weight loss and hepatic triglyceride reduction: Evidence
of a metabolic advantage with dietary carbohydrate restriction. American
Journal of Clinical Nutrition, 2011.
Izvor: milos.io