<img height="1" width="1" style="display:none" src="https://www.facebook.com/tr?id=198245769678955&ev=PageView&noscript=1"/>

"SIN NE GOVORI SA MNOM JER SAM TRAŽILA SPRAT ZA ĆERKU": Mnoge žene se ODRIČU NASLJEDSTVA, a ne znaju jednu BITNU STVAR

Tradicija ponižavajuća za žene

03. decembar 2023, 9:45

"Sve sam nekad imala, bila sam gospođa, sad sam služavka. Otac je prepisao mužu kuću i imanje, nisam od sramote smela ništa da kažem. Muž alkoholičar se šlogirao, a sin sa mnom ne razgovara, jer sam od muža tražila da ćerki prepiše sprat kuće". Ako ste mislili da je ovo neka priča od davnina, grešite, rekla je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković na otvaranju konferencije "Pravo na nasleđivanje". Obraćanje je otvorila citatom dalje navodeći da je reč o negovateljici, koja ne prima penziju i koja se u svojoj kući ne oseća kao "svoj na svome", uz bitnu napomenu da je priča ovogodišnja.

Iluzija je da su ovakvi primeri stvar prošlosti, dodaje.

Njime je poverenica ilustrovala položaj žena u postupku nasleđivanja. Jednakost je, ističe, formalno zagarantovana, ali je u praksi situacija potpuno drugačija: žene koje se ne odreknu nasledstva u korist muških članova porodice, najčešće brata, bivaju izvrgnute ruglu i osudi, odbačene i - možda najmanje vidljivo - obespravljene.

Navodi da i dalje postoji pritisak zajednice da se imanje ostavi bratu, te da se ovako duboko usađena uverenja menjaju teško i sporo.

"Ključna reč je informisanost (o pravima)", ocenjuje Janković.

"Koji procenat žena koje su se odrekle nasledstva u korist svog brata zna da se time odriče svog prava na socijalnu pomoć? Da li znaju da i njihova deca činom njenog odbijanja trajno gube pravo na tu imovinu? Da li slute da time ne samo da time lišavaju decu osećaja da su ona deo majčine porodice, već da sledećim generacijama usađuju te naopake obrasce koja deca nesvesno prihvataju?", postavila je pitanje.

Vodič kroz pravo na nasleđivanje

Na konferenciji je ujedno predstavljen vodič kroz pravo na nasleđivanje. Istaknuti su podaci da čak 44 odsto žena u Srbiji ne prihvata svoje nasledstvo, ili ga se odrekne u korist muških članova porodice, dok, sa druge strane, to čini 0,5 odsto muškaraca.

Među ključnim stavkama istaknute su razlike između "neprihvatanja" i "odricanja od nasledstva", o kojima je poverenica govorila.

"Kada se dobrovoljno odreknete nasledstva u nečiju korist, trajno gubite pravo na to nasledstvo, a gube ga i vaši naslednici. U ovom slučaju gubite i pravo na socijalnu pomoć", stoji u vodiču.

"U slučaju neprihvatanja nasledstva, Vaši naslednici imaju pravo da umesto Vas naslede deo za koji ste dali izjavu da ga ne prihvatate. Dakle, u slučaju da izjavite da ne prihvatate nasleđe, zamenjuju Vas Vaša deca i ona postaju naslednici umesto Vas", navedeno je u cilju pravljenja razlike.

Ono što je posebno istaknuto na konferenciji bile su reakcije mladih žena, anketiranih na ulicama Beograda. Saglasno su odgovarale da bi nasleđenu imovinu prepustile.

"Mislim da očevina treba da ostane bratu", rekla je jedna od anketiranih i samim odabirom reči ilustruovala tradicionalno uspostavljenu prednost.

Zbog tog i sličnih primera, ocenjeno je da je došlo do repatrijarhalizacije društva, svojevrsne regresije u pogledu prava.

Jedna od učesnica konferencije Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji, ocenila je da je uznemirujuće čuti primere kakve poverenica navodi.

Saglasna je i ambasadorka Norveške Kristin Melsom, koja ističe da su ženska prava - ljudska prava.

Podaci iz vodiča ipak ukazuju na nejednakost u pravima. U manje od deset odsto slučajeva (9,1 odsto) žena na selu žive na svojoj imovini, a na muževljevoj 88,5 odsto. Samo u 2,4 odsto slučajeva imovina je zajednička.

Govoreći o uvreženim stavovima, poverenica je podsetila i na jednu izreku, pozivajući da je usvojimo sa malom, a značajnom izmenom.

"Vreme je da izmenimo ono što je bilo: žensko dete - tuđa kuća. Nije zgorega da dobijemo jednu novu izreku: žensko dete - puna kuća, makar samo jedna devojčica bila u njoj".

(Telegraf.rs)