Lajmska bolest je teška infekcija koju prenose krpelji, a može da izazove brojne komplikacije poput problema sa zglobovima, kožom, nervnim sistemom i srcem. Ono što je naročito teško kod ove bolesti jeste to što neke od ovih posledica uočavamo tek posle više godina od ugriza krpelja, što otežava dalji tok lečenja.
Prevencija je najvažnija, kao i snažan imunitet, ukoliko do uboda ipak dođe. Sredina proleća i celo leto
idealno je doba za izlete u prirodi – neki uživaju sa porodicom, drugi
sa prijateljima, a ima i onih koji rašire ćebe na travi pod drvetom i u
društvu dobre knjige provedu nekoliko sati, daleko od gradske vreve.
Koliko god da je boravak na svežem vazduhu koristan i preporučljiv, ne treba zaboraviti na krpelje, koji vrebaju od ranog proleća sve do kasne jeseni ne bi li se prilepili za kožu izletnika. Upravo oni prenose lajmsku bolest, odnosno boreliozu.
Simptomi lajmske bolesti
Lajmska bolest je zapravo infekcija koju izaziva spiralna bakterija borelija burgdorferi,
kojom se krpelj najčešće zarazi kontaktom sa drugim životinjama (obično
miševima ili jelenima). Lajmska bolest kod dece najčešće pogađa
mališane uzrasta od 5 godina pa sve do tinejdžera od 14 godina, a kod
odraslih se obično javlja između 40. i 50. godine, s tim što se može javiti u svakom životnom dobu.
Ugriz krpelja je uglavnom neosetan, jer pljuvačka tog parazita sadrži prirodni anestetik. Prvi znak borelioze jeste crveni osip na mestu ujeda,
koji ne svrbi i ne boli, ali se širi po koži i ume da se javi i na više
mesta. Mogu ga pratiti i simptomi vrlo slični običnom gripu – glavobolja, malaksalost, groznica praćena temperaturom, tada se ovi znaci povezuju sa respiratornim sezonskim infekcijama, naročito leti, te je potrebno uraditi više analiza.
foto: Profimedia
Sledeća faza bolesti sa sobom nosi oticanje i bol u zglobovima, naročito u kolenima. Mogu se javiti i nesvestica i bol u grudima. Tu su i brojni neurološki simptomi poput ukočenog vrata i jake glavobolje (što na prvi pogled ukazuje na meningitis),
privremena paraliza mišića na licu, bol i slabost u udovima i slaba
koordinacija pokreta. Ti simptomi borelioze najčešće se javljaju nekoliko nedelja nakon infekcije, a traju od nekoliko dana do nekoliko sedmica.
Lajmska bolest kod ljudi može zahvatiti i očni živac, kada dolazi do njegovog slabljenja, isto tako nije pošteđen ni naš srčani mišić.
Poduža je lista simptoma i manifestacija ovog oboljenja, kod nekih
osoba može biti više, a kod nekih manje pokazatelja borelioze.
Ujed krpelja nije neophodan da bismo se zarazili
Ono što je naročito interesantno je činjenica da krpelj ne mora da vas ubode
da bi vas zarazio – ukoliko su vam koža ili sluzokoža povređeni,
dovoljno je da sadržaj koji taj parazit luči dode u kontakt sa njima, a
bakterija onda pronalazi način da ude u vaš organizam, noseći sa sobom
infekciju. Pritom, ukoliko uklonite parazita sa tela neposredno nakon
što se vratite sa izleta, znatno su manje šanse da će vas zaraziti, jer lajmska bolest se najčešće prenosi inficiranim krpeljima koji mogu provesti 36-48 sati na koži, tražeći ugodno mesto za ubod.
Zbog toga je vrlo važno da se odmah po dolasku kući istuširate i detaljno pregledate svoje telo,
posebno delove na kojima je koža najtanja: unutrašnju stranu kolena,
iza uha, na vratu, ispod pazuha, na stomaku, te u predelu prepona.
Takođe treba pogledati kosu i teme glave. Odeću operite (na izlet nosite svetlu odeću, jer je tako lakše primetiti krpelja), a ukoliko ste sa sobom vodili kućnog ljubimca, obavezno i njega pregledajte, jer je lajmska bolest kod pasa naročito opasna.
Kako skinuti krpelja?
Ako spazite krpelja na svojoj koži, nipošto ga nemojte uklanjati rukom.
Ne pokušavajte ni da ga spalite (npr. cigaretom), a upotreba alkohola
ili acetona najstrože je zabranjena, jer te tečnosti mogu stimulisati
parazita da izluči zaražen sadržaj. Krpelj se uklanja pincetom, s tim što morate paziti da uklonite i telo i glavu.
Međutim, bilo bi najbolje da i to prepustite stučnom licu, jer ukoliko
bi glava krpelja ostala, onda niste uradili bukvalno ništa.
Hronična lajmska bolest
Kod nekih ljudi (10-20 odsto obolelih), simptomi lajmske bolesti javljaju se i nakon lečenja, koje obično traje od dve do četiri nedelje. Hroničan umor ne prestaje, a česti su i bolovi u zglobovima i mišićima, koji obično traju do šest meseci nakon terapije. Mada
je ova pojava poznata kao hronična lajmska bolest, lekari naglašavaju
da je u pitanju sindrom koji se javlja nakon lečenja (Post-Treatment
Lyme disease Syndrome).
Stručnjaci smatraju da simptomi lajmske bolesti traju čak i posle izlečenja jer su pojedina tkiva u organizmu oštećena, a
imunom sistemu treba vremena da se potpuno oporavi. Ukoliko vam je
dijagnostikovana lajmska bolest, terapiju koju vam je doktor propisao
trebalo bi da kombinujete sa pravilnom ishranom.
Ishrana kod lajmske bolesti
Pre svega, zaboravite na šećer. Naime, ukoliko konzumirate antibiotike, oni ubijaju kako loše, tako i dobre bakterije. S druge strane, s obzirom na to da se štetne bakterije hrane šećerom, on može umanjiti efekat lekova. Takođe lajmska bolest zahteva da izbegavate kravlje mleko i namirnice bogate glutenom (beli
hleb, ali i mnogi slatkiši i prerađene namirnice) i skrobom (pirinač,
krompir, slatkiši). S druge strane, u ishranu uvrstite namirnice koje
obiluju proteinima (meso, riba, jaja), a posebno se preporučuje jogurt, koji deluje kao probiotik.
Jedite salate od zelenog lisnatog povrća, kao i voće bogato vlaknima (jabuke, kruške, jagode, avokado). Hranu začinite prirodnim antibioticima kurkumom i origanom, a možete dodati i pokoji prstohvat mlevene ljute papričice.
Lečenje lajmske bolesti nije lako
Lajmska bolest se u pojedinim slučajevima vrlo teško dijagnostikuje. Krv se obavezno šallje na analizu, s tim što testovi u prvoj nedelji mogu biti negativni na bakterijsku infekciju, čak i ako je ona prisutna u organizmu. Poseban problem predstavlja činjenica da simptomi borelioze mogu zavarati, jer ukazuju na druge bolesti. Staviše, karakterističan crveni osip izostaje kod
20 odsto ljudi koje je ugrizao krpelj, zbog čega lekari moraju
insistirati na detaljnom opisivanju svih tegoba, koliko god bezazleno
delovale.
Ukoliko se otkrije u prvoj fazi, lajmska bolest kod ljudi se vrlo lako leči oralnim antibioticima, dok kasnije faze zahtevaju nešto složeniju terapiju, koja uključuje i antiinflamatorne medikamente. Dodatni problem je sposobnost bakterije da izbegne delovanje pojedinih antibiotika, menjajući svoj oblik.
Koje su posledice i komplikacije ukoliko se bolest ne dijagnostikuje na vreme?
Lajmska borelioza kod ljudi uzrokuje razne komplikacije sa kožom, zglobovima, srcem i nervnim sistemom
(neke od komplikacija čak nastaju i nekoliko godina nakon ujeda
krpelja). Najzad, lajmska bolest kod ljudi u kasnoj fazi može izazvati
ozbiljne probleme – kod 60 odsto obolelih koji se nisu javili lekaru na vreme zabeležena je pojava hroničnog artritisa.
Kako lečiti lajmsku bolest prirodnim putem
Bijeli luk važi za najefikasniji prirodni lek protiv lajmske bolesti budući da ima antibakterijsko dejstvo, a pored toga odlično čisti krv,
što je značajno ukoliko se ugriz krpelja već dogodio. Takođe se koristi
i preventivno – istraživanja su pokazala da su šanse da se zarazite
lajmskom bolešću znatno manje ako konzumirate to povrće. Može se
uvrstiti u ishranu kao dodatak, a moguće ga je kombinovati sa limunovim sokom,
ali i drugim lekovitim biljem kao što su sikavica( gujina trava),
divlja nana ili ženšen. Koje će se lekovito bilje koristiti u lečenju
lajmske bolesti zavisi od ispoljenih simptoma, ali to bi trebalo da budu biljke koje jačaju imunitet i deluju protiv upala i bolova.
Lajmska bolest i lečenje travama
Ehinacea i ženšen važe
za biljke koje jačaju imuni sistem, podstičući odbrambene ćelije našeg
organizma da se bore protiv bakterija. Ti prirodni lekovi mogu ublažiti
primarnu infekciju, ali i sprečiti potencijalne buduće tegobe koje
izaziva lajmska bolest kod ljudi. Ehinaceu je najbolje uzimati u obliku tinkture (10-30 kapi razblaženih u čaši vode, tri puta dnevno), dok se konzumiranje ženšena preporučuje u obliku čaja (dovoljna je jedna šolja dnevno – kašičicu suvog lista ženšena prelijte šoljom ključale vode).
Međutim, nijednu od tih biljaka ne bi trebalo da uzimaju trudnice i osobe koje boluju od autoimunih bolesti. Kopriva, sladić, kokotac, žalfija i ruzmarin takode
ublažavaju simptome lajmske bolesti (čajevi se pripremaju tako što se
kašičica listova, korena ili cvetova biljke prelije sa 2 dl proključale
vode).
Pojedini fitoterapeuti predlažu i čajnu mešavinu od kiselice, čička, bresta i rabarbare.
Lajmska bolest se može ublažiti i eteričnim uljima
Osim čajeva i tinktura, u lečenju lajmske bolesti preporučuje se i upotreba eteričnih ulja. Ulje tamjana ublažiće bol u zglobovima, ali i glavobolju, protiv koje pomažu i ulje lavande i nane. S druge strane, eterično ulje mirisne biljke ylang-ylang smiriće vam nervni sistem i ublažiti aritmiju ukoliko se javi.
Za jačanje imuniteta koristite koren đumbira
Oko 25 grama suvog usitnjenog đumbirovog korena preliti litrom vode. Kada proključa, sniziti temperaturu i kuvati 10-15 minuta. Procediti i dodati 2 ceđena limuna. Zasladiti medom i piti po jednu šolju čaja pre svakog obroka.
Svakako, obavezno se javite lekaru, pogotovo ako ste imali ugriz krpelja.
(Izvor: Dijeta mesečeve mene)