Uspomene iz najranijeg detinjstva vezane su za batine, maltretiranje, zlostavljanje i ponižavanje, ali i za ćutanje majke koja nikada nije pokušala to da spreči, kaže Jelica Dabović, rođena sestra proslavljenih košarkašica Ane i Milice Dabović, autorka knjige “Tajna jednog osmeha” u kojoj je opisala jezive detalje mučenja od strane oca koje je godinama trpela sa sestrama i bratom Milanom.
U ispovesti za “Blic”, Jelica kaže da je njihova majka sve znala, ali je godinama ćutala i skrivala od javnosti da ih je otac Milan do te mere tukao da im je lupao glave o zid na kojem su ostajale fleke od krvi.
“Milicu i mene je počeo da tuče već sa četiri godine, a sa 16 mi je lupao glavu u zid i terao krvavu i svu u čvorugama da treniram. Na sreću, Ana i Milan su malo bili pošteđeni te golgote jer su mlađi, ali i oni su imali jezivih iskustava”, rekla je Jelica.
Jelica otkriva da je i njihov otac bio zlostavljan kao dete, te da je samo “nastavio tu strašnu porodičnu tradiciju” umesto da je prekine.
“Kada sam napunila 16 godina, moj otac je nakon kraće svađe pretukao svog oca, mog dedu, valjda iz osvete, i to tako strašno da je taj čin tužilaštvo okarakterisalo kao pokušaj ubistva i osudilo mog oca na šest meseci zatvora koje je odslužio u Spužu”, priseća se Jelica.
Kaže da ni to nije pomoglo ocu da se “dozove pameti”, već je nastavio po starom, a majka je i dalje ćutala, pa i sama trpela zlostavljanje.
“Pokušala sam u knjizi da objasnim da je jako strašno to da se suočiš sa činjenicom da su ti najviše zla naneli oni koji su te na svet doneli i da je najstrašnije kada misliš da ti život ugrožava osoba koju nazivaš ocem. A isti taj otac u isto vreme stalno poriče činjenicu da je mučki tukao svoju decu, uz tvrdnju da ih nikada ni prstom nije takao”, priča Jelica.
Kao konkretan primer navodi i sukob tokom košarkaške utakmice Herceg Novi – Budućnost, na kojoj je igrala sa sestrom Milicom.
“Milici nije išlo, a pritisak od strane oca koji je sve vreme vikao na nju i vređao je doveo je do njene još lošije igre. Tada ju je pred punim tribinama vukao za ruku, izgrebao po vratu i udario šamar. Posle toga je terao da nastavi sa igrom uz pretnje da će joj svašta uraditi ako pruži lošu partiju. Ponovo ju je napao i tada su u meni sav bes i sva nemoć eksplodirali i prišla sam mu i šutnula ga u prepone. Isključena sam iz igre, ali sam molila predsednika kluba da me otprati do svlačionice i da me čuva jer sam se plašila očeve osvete”,priča Jelica koja je nakon tog incidenta ubrzo napustila roditeljski dom.
Na pitanje zašto na promociji knjige nema nikoga iz njene porodice, rekla nam je da oni ni ne znaju šta u njoj piše, a da čak sumnja da otac i zna da ju je napisala.
“To što Jelica piše u romanu nije tačno. Nikada nisam tukao decu. Da sam loš otac, ne bi mi Milica kupila “hamer”, niti bi mi Ana kupila vilu i stan”, kaže otac čuvenih košarkašica Dabović za Kurir.
“Na svoje četvoro dece, Jelicu, Milicu, Milana i Anu, nikada nisam digao ruku, niti sam ih udario!”, tvrdi Milan Dabović, otac proslavljenih košarkašica, odgovarajući na optužbe svoje najstarije ćerke Jelice Dabović.
Na pitanje da li je nekada udario svoju decu, odgovara:
“U životu svoje četvoro dece nisam udario! Milan Dabović nikada nikoga nije udario, 25 godina sam radio u prosveti i kao trener, živim u skladnom braku 45 godina, a 47 godina sam u vezi sa suprugom Nevenkom, njihovom majkom, i nas dvoje smo život posvetili deci da ih izvedemo na pravi put, to su činjenice”.