Izveštaj Living Planet Report za 2009. godinu tvrdi da:
* jednoj četvrtini svih vrsta sisara na planeti, preti potpuni nestanak
* jednoj osmini svih vrsta ptica na planeti, preti potpuni nestanak
* jednoj trećini svih vrsta vodozemaca na planetipreti potpuni nestanak
* pred izumiranjem je oko 50% biljaka
* za samo 30 godina uništeno je oko 50% močvarnih područja
* procenjuje se da svakoga dana nestane oko 72 vrste (3 vrste svakog sata)
Dnevno nestaje oko 70 vrsta sa lica zemlje, mnoge od njih nisu nikada ni otkrivene
Po starijim izvorima tokom 2002. godine preko 34 000 biljnih vrsta i 5 200 životinjskih vrsta širom sveta su bile pred potpunim izumiranjem, a mnogo hiljada vrsta izumre pre nego što budu uvrštene u spisak ugroženih. Tekuća globalna brzina izumiranja je bila 20 000 vrsta godišnje, eksponencijalno veća od praistorijske brzine izumiranja dinosaurusa. (*Izvor podataka – enciklopedija Encarta iz 2002.godine.), a po drugim procenama 30 000 vrsta godišnje.
850 vrsta biljaka je ugroženo samo u Republici Srbiji, a od toga 171 vrsta se vodi kao iščezla. Izvor podataka Institut za botaniku i botanička bašta Jevremovac, knjiga Ugrožene biljke Srbije ISBN86-83635-51-1.
Poredjenje sa prethodnim masovnim izumiranjima
Masovno izumiranje je pojam za oštro smanjenje broja živih vrsta (biljaka, sisara, ptica, reptila, vodozemaca, riba, beskičmenjaka) u relativno kratkom vremenskom periodu. Otkada je počeo život na Zemlji, bilo je nekoliko takvih masovnih izumiranja. Poslednje je bilo na prelazu Krede u Tercijar, pre 65 miliona godina, koje je privuklo najviše pažnje te je najpoznatije zbog istrebljenja dinosaurusa.
U zadnjih 540 miliona godina bilo je 5 masovnih izumiranja na Zemlji ( listu sa opisima razloga i vremenskih perioda možete videti na ovom linku) gdje je nestalo oko 50 % životinjskih vrsta, a za najveće izumiranje u istoriji se smatra da se dogodilo pre oko 251 milion godina kada je prema procenama fosilnih dokaza oko 96 % tadašnjeg živog sveta izgubljeno, dok je na kopnu više od tri četvrtine svih živih bića izumrlo, čime uzrok izumiranja verovatno nije bio vezan isključivo za događaj na kopnu.
Danas, biolozi veruju da smo usred najveće epizode izumiranja od nestanka dinosaurusa pre 65 miliona godina isključivo zaslugom čovekovog odnosa prema prirodi tj. sebi samome. Današnje izumiranje smatra se 6. masovnim izumiranjem u istoriji planete.
70% biologa smatra da je današnja era deo masovnog izumiranja, verovatno najbrža ikada. Neki, kao što su E. O. Wilson sa Harvarda, predviđaju da bi ljudsko uništavanje biosfere moglo označiti izumiranje polovine svih današnjih živih vrsta u sledećih 100 godina.
Glavni razlozi 6. izumiranja i ugroženosti vrsta su:
* Uništavanje staništa (isušivanje močvarnih zemljišta, seča i krčenje šuma,širenje gradova, industrija, auto putevi i brane)
* Komercijalna eksploatacija (sakupljanje bilja, lov, trgovina životinjama)
* Šteta izazvana unošenjem stranih, nedomaćih vrsta
* Zagađenje
Komercijalna eksploatacija i industrijalizacija je nanela stravičnu nepopravljivu štetu. Primer čitave industrije za izlovljavanje kitova, koja je dovela ovu vrstu na samu ivicu nestanka. Lov afričkog crnog nosoroga koji je umalo potpuno izlovljen , samo zbog roga koji je navodno afrodizijak, itd. Takvih zabluda ima u nedogled jer potrošačko društvo se upravo temelji na predrasudama i neznanju. Nebrojeni su primeri izlovljavanja svega što je živo u cilju preprodaje na svetskim tržištima:
* farmacije
* krzna
* kože
* hrane
* kozmetike
* nakita
* suvenira
* kućnih ljubimaca
* filmske industrije
* šou biznisa
* zooloških vrtova
* zabavnih centara
Novodonešene (veštački ubačene) vrste su pojava koja sve više u postojećim ekosistemima izaziva ozbiljno uništavanje domaćih autohtonih vrsta. Autohtone vrste životinja mogu biti uništene slučajnim ili namernim unošenjem vrsta koje počinju da se “takmiče” sa domaćim vrstama ili su čak ove njihov plen. U pravilu domaće vrste nemaju šanse za opstanak u tim relacijama , pa postaju ugrožene a vremenom brojčano oslabljene i potpuno nestaju.
Efekti ovakvih delovanja u prirodi su nepopravljivi, njihovo širenje se ne može više zaustaviti. Primeri tzv. invazionih vrsta su nebrojeni i po tom pitanju su pravljene neverovatne greške, uglavnom po pitanju unosa novih vrsta riba ipa čak i velikog broja invazionih vrsta biljaka.
Zagadjenje prirodnih staništa je vrlo bitan faktor izumiranja. Toksične hemikalije chlorinatid hydrocarboni, pr.dichlorodiphenyltrichloroethan(DDT) i polychlorinat biphenyl(PCB) su postali sveprisutni zahvaljujući svetskoj trgovini proizvodnjom nezdrave hrane i načinom njene obrade . Ove štetne materije nalaze se u hrani i tvremenom završavaju u prirodnim staništima i ostaju da kruže doslovno svuda, a kako je ekosistem jedna celina posledice su očigledne. Konačni katastrofalan učinak je na vrste koje su pri vrhu lanca ishrane.
Biodiverzitet (raznolikost) živih vrsta
Preživljavanje ekosistema kao što su šume, močvare i koralni grebeni zavisi od biodiverziteta,tj. od raznolikosti biljaka, životinja i staništa. Iseljenje ili nestanak jedne ili više vrsta može trajno uništiti ekosistem ili voditi u njegovo sigurno propadanje. Nepovratni gubitak biodiverziteta (raznovrsnosti živog sveta) ima trajni uticaj na opstanak preostalih vrsta, uključujući tu i čoveka.
Čovek zavisi od raznolikosti vrsta i čistoće ekosistema zbog hrane, vode, vazduha i čistog tla za agrokulture. Dovoljno je pomenuti da se samo 40% novih lekova u medicinskoj farmaciji dobija od biljaka i životinja. Postoje 3 vrste bioverziteta :
Genetskii diverzitet podrazumeva varijabilnost zivih vrsta na Zemlji i geneticku informaciju o svim vrstama biljaka, zivotinja, gljiva i mikroorganizama na Zemlji koje, svaka ponaosob, imaju specificnu genetsku kombinaciju stvorenu evolucijom i koja se ne moze ponoviti u drugim vrstama.
Specijski diverzitet obuhvata ukupan broj organskih vrsta u svim ekosistema na Zemlji, od prapocetaka zivota. Prema nekim podacima, Zemlju nastanjuje izmedju 5 do 80 miliona biljnih i zivotinjskih vrsta, od kojih je poznato i opisano samo oko 1,5 miliona vrsta. Postoji milion malih beskickmenjaka (uglavnom insekata) koji cine 73% sveukupnog zivog sveta. Od opisanih zivotinjskih vrsta 4.763 su sisari, 9.946 ptice, a reptila, vodozemaca i riba je vise od 35.000.
Ekosistemski diverzitet oznacava ukupnu raznovrsnost stanista i biocenoza, kao i ekoloskih procesa u biosferi.
Apeli, sporazumi i odluke medjunarodnih ekoloških institucija su izgubili svaki smisao – trend izumiranja ne samo da nije sprečen već je u porastu!
Iako su UN proglasili 2010. godinu godinom bioraznolikosti, odnosno odredili joj primarni cilj – zaustaviti gubitke prirodnih staništa mnogih životinjskih i biljnih vrsta, odnosno zaustaviti dramatičan čin izimiranja ekosistema – ipak do danas nisu učinjeni bitni pomaci u tom smeru.
O tome nabolje govore stručnjaci koji prate razvoj događaja na terenu. Ne samo što trend izumiranja nije zaustavljen, već je na žalost u porastu. Ključ za globalni sporazum o zaštiti svjetske raznolikosti biljnog i životinjskog sveta trebao bi se donijeti na ovogodišnjoj UN-ovoj konferenciji o bioraznolikosti u Japanu.
I dok su u UN mnogi složni kako bi ta konferencija trebala izbeći probleme prošlogodišnje UN-ove klimatske konferencije u Kopenhagenu mi i dalje živimo u svetu u kom i dalje postoji krivolov i trgovina zivotinjama, biznis koji svake godine donosi izmedju pet i osam milijardi dolara i cije su zrtve preko 350 miliona biljaka i zivotinja.
Možemo li se dozvati zdravom razumu i priznati sebi da je čitav rad institucija kao što su UN bio ipak nedovoljan i na neki način uzaludan jer se i dalje ne govori i ne radi ništa na suštinskim problemima koji dovode do takvog pogrešnog ponašanja i štetnih uticaja čoveka na prirodu. Imamo li obavezu to uraditi ?
Da li uopšte ima smisla tražiti način da se održi stabilan ekosistem u kojem se može održati ljudska civilizacija sa ovakim načinom života i sa ovako bolesnim sistemom vrednosti u kojem živi ?
Promena u pristupu problemu
Može li ljudska vrsta ipak preživjeti, može li ljudska civilizacija zaustaviti ovo masovno izumiranje vrsta i spasiti sebe od nestanka sa lica Zemlje ?
Činjenica je da većinu ljudi ne shvata ili svesno ne prihvata biološku povezanost čoveka sa prirodnim okruženjem. Većina ljudi ne razume ili ne razmišlja o međupovezanosti svih tih lanaca i prirodnih procesa koji takodje obuhvataju i našu hranu, vazduh i vodu.
Ne može postojati novčana ili slična kazna koja će sprečiti kompanije da 3 miliona tona otrovnih hemikalija godišnje ne ispuštaju u životnu sredinu. Mora se prvo krenuti od uzroka koji su doveli do toga da takva industrijska fabrika postoji i zbog čega krijući izliva otrov ? Šta motiviše te ljude da to rade ?
Ako se zna da trgovina životinjama i krivolov čine tržište na kojem se godišnje okrene oko 6 milijardi dolara, gde se preproda oko 350 miliona biljaka i životinja. Možemo li i dalje očekivati da će takvo ponašanje sprečiti finansijske kazne ili zatvori ? Naravno da ne. Poslednjih 50 godina su jasan dokaz da i pored oštrih zakonskih kazni takva ponašanja i dalje opstaju i ljudi iznalaze nove i nove načine da zarade. U svetu u kojem je siromaštvo u porastu i gde korupcija cveta, briga za životnu sredinu nikad neće biti pitanje od veće važnosti.
Ekološke organizacije i mnogobrojni “green” pokreti na žalost reaguju tek nakon katastrofa i uspevaju se baviti samo otklanjanjem posledica, ali ne i uzrocima. Njihov trud je vredan poštovanja ali nije dovoljan i ne garantuje dugoročno rešenje.
Primer je poslednja naftna katastrofa u Meksičkom zalivu gde se pored hiljada sati televiyijskog programa i imena kompanije koja ne silazi sa prvih stranica vodećih svetskih novina, apsolutno niko nije usudio javno postaviti pitanje – a zbog čega danas u 2010. godini i dalje koristimo naftu ?! Zbog čega je kompanija British Petroleum (krivac za katastrofu) ujedno i jedini izvor informacija o istoj ?!
Činjenica je da se, zbog postojećih mehanizama sistema u kojem živimo, naš opstanak nalazi pod ozbiljnom pretnjom. Sistem u kojem su ljudi motivisani profitom nastavlja da sprovodi ciljeve kratkoročne dobiti, ignorišući dugoročno razaranje. Današnja industrija prelazi sve granice kako bi proizvela najjeftiniju, najkonkurentniju hranu, pritom žrtvujući čak i nutritivno zdravlje samog čoveka. U takvom slepom sistemu skoro da je i smešno za očekivati brigu za opstanak drugih vrsta.
Pitanje problema izumirnja vrsta na Zemlji mora postati od apsolutno prioritetne važnosti na svim nivoima. Ono zahteva da konačno promenimo i način kako razmišljamo o tom problemu. Edukacija nam je potrebna na svim nivoima, besplatna i dostupna svim ljudima širom planete! To je najmanje što možemo već sada da uradimo.
Minimalizovati ličnu kupovinu je takodje mogući oblik raskida sa dosadašnjim podržavanjem potrošačke globalne histerije koja je dovela u pitanje i sam opstanak svih živih bića na Zemlji.
Ukoliko počnemo da ispitujemo suštinske uzroke koji nas vode u masovno izumiranje i da učimo iz prirodnih procesa, logički sled razmišljanja će nas, zajedno sa sugestivnim zaključcima, dovesti do prihvatljivijeg ljudskog ponašanja koje će nam pomoći da zadovoljimo naše potrebe a da ne narušimo biološku ravnotežu ekosistema.
Promenom stava i daljim širenjem svesti, prekidamo ovaj lanac sigurnog samouništenja, jer on ne funkcioniše bez Nas.
