Gost autor: Kleinemutter
– Dobar dan, ja sam….
– Znam ko ste, kako ste?
Bila sam zbunjena. Njegov smeh mi je dobrodošao da se setim šta sam ono htela.
Zamucala sam:
Sećate se, mi smo pre nekoliko meseci pričali telefonom o deci.
Hvala Vam što pomažete bolesnu decu, što ste poslednje utočište svim
roditeljima, čiju su decu država i famozni RFZO otpisali i koja više
nisu interesantna nijednom političaru da se zarad svog rejtinga slika s
njima. Znam da ste za poslednju godinu dana poslali njih 12 otpisanih
na lečenje u inostranstvo. Hvala Vam na tome i hvala Vam što ste
napravili taj fond: Podrži život.
Danas sam Vas pozvala zbog zdrave dece. Nikada Vam nisam rekla da sam
profesorka i da radim u školi. Već godinama sam za mnoge ljude samo
Vukijeva mama. Vuki je jedan poseban dečak, koji ljubav ne zna kazati
rečima samo zagrljajem i pogledom.
Moji đaci, koji su se protekli mesec dana bavili zanimanjima su
poželeli da Vas upoznaju. To im je nagrada za trud, rad. Želim da ih
usrećim da im ispunim želju da budete naš gost na radionici: Zanimanja, čas iz života, čas za život.
Znate, deca danas rastu u teškim vremenima. Najmanje imaju dodira sa kulturom.
Do nje im je najteži put. Svuda oko njih je sve drugo (siromaštvo,
nasilje, turbo folk, i one teže stvari). Htela bih da ih motivišem, da
im pokažem da vredi naporno raditi, da vredi verovati u snove i da sve
što se dešava danas ima neki svoj rezultat sutra.
Pristao je odmah. Čini mi se da je razumeo i ono što nisam uspela
tako brzo ili nisam znala tako precizno da mu objasnim u telefonskom
razgovoru. Nisam morala ništa više da kažem. Ponudio mi je datum, pitao
za vreme početka radionice i zamolio da ga dan pre toga podsetim.
Došao je. Kad je otvorio vrata biblioteke, odahnula sam. Prvi put sam
radila radionicu tog tipa. Bila sam na smrt uplašena. Škola u koju sam
ga pozvala je moje novo radno mesto. Radim tu tek mesec dana..
Kad su ga deca ugledala poludela su od uzbuđenja.
Otišli smo do svečane sale. Najavila sam ga kratko. U stvari, njega ni ne treba najavljivati.
I onda je započela čarolija. U sali je bilo oko 300 dece. Nije bilo
uobičajene buke, šuškanja, gurkanja, smeha i dobacivanja. Bili su mirni u
tom svom ushićenju.
Oči su im sijale kao zvezde. Uživali su u svakoj Sergejevoj izgovorenoj reči.
A Sergej je veliki majstor. Čarobnjak za dušu. Bilo čiju!
Prvo im je pričao o starom sistemu vrednosti koji vekovima održava
civilizaciju o dobroti, poštenju, marljivosti, veri u rad i talenat.
Onda su oni pričali njemu u čemu su dobri. Rekao im je da nam trebaju
naučnici na lep i spontan način i deca su to razumela.
Propitali su ga sve na temu glume, omiljenih uloga, omiljenih filmova, pozorišta.
Želeli
su da saznaju kako i zašto je postao glumac. Da li se glumom bavio i u
osnovnoj školi. Neka deca su mu pokazala svoje veštine u pevanju, glumi.
Pričao im je o tome da je važno verovati u ono što radiš, da je važno
razvijati svoje talente i da od snova ne treba odustajati.
Pričao im je o prirodi o tome koliko je važno da je čuvamo i da smo
njen neraskidivi deo. Spomenuo im je socijalnu inteligenciju i važnost
drugarstva, međusobnog uvažavanja i lepog ponašanja prema svim akterima
društva. Izdvojio je porodicu i roditelje kao neraskidivi deo svakog od
nas i naglasio da treba da budu dobri prema svojim roditeljima.
Onda im je Sergej pevao. Sve pesme koje su poželeli. Bio je to za
njih veliki dan. U sali nijedne osobe nije bilo koja nije uživala.
Profesorke srpskog jezika su baš bile ponosne. Čini mi se da je Sergej
na neki blesav način bio neko ko je nekad mogao da bude njihov najbolji
đak, neko kome su mogle nadu da poklone da ponese tu živu reč i pretoči
je u tako lepa osećanja.
Posle se strpljivo potpisivao (onolikom broju dece!) A deca su se
toliko zbila oko njega da me je bilo strah da će da ga uguše. Nisam ni
mogla niti znala kako da ga zaštitim od te dečije ljubavi i obožavanja
niti da li uopšte treba da ga štitim.
Sergej je 2 sata proveo u razgovoru sa decom. Vreme je nekako prošlo
neprimećeno. Iskreno, nikada nisam bila na tako dobrom času. Gledano sa
strane, to je bila neka pozitivna magija između njega i dece.
Preuzeto sa bloga aleksandarkarisik