Semenja je tu trku završila kao drugoplasirana, a kao razlog njenog
slabog izdanja nalazi se u izbjegavanju novih priča o njenom polu.
Odmah posije trke poznavaoci atletike su dovodili u pitanje njenu
taktiku. Tako je komentator mreže BBC Dejvid Ornštajn rekao da je
izgledalo da je južnoafrička atletičarka imala još snage.
Keli Holms, koja je trijumfovala na Olimpijskim igrama u Atini 2004.
godine, istakla je da je evidentno da Semenja nije dala sve od sebe.
“Izgledala je veoma snažno, izgledalo je kao da nije dala sve od sebe,
kao da nije uopšte pokušavala. Ne znam da li je glavom bila u tome, jer
kada je prošla kroz cilj, izgledalo je kao da joj nije stalo”, rekla je
Holmsova.
Jedan od urednika magazina “Sports Illustrated” Tim Lejden rekao je
poslije trke da je tokom trke izgledalo kao da je Semenja potpuno
nezainteresovana i da uopšte nije bila umorna na kraju trke.
Istina je da je Semenja zaista izgledala potpuno nezainteresovano tokom
trke, iako je pojačala tempo u samom finišu. Da je uspjela da dođe do
vrha pred posljednju krivinu, sigurno je da bi došla do zlata i svoje
rivalke ostavila daleko iza sebe.
Pored toga, zanimljivo je uporediti njene trke u polufinalu i finalu na
800 metara. U polufinalu je na 400 metara imala vrijeme od oko 58
sekundi, pred posljednjih 200 metara od 1:28 minuta, da bi sam finiš
pretrčala za 29,5 sekundi. U finalu, prvih 400 metara je pretrčala za
57,69 sekundi, do 600 je došla za 1:27,1 minut, da bi sam finiš pretčala
za preko 30 sekundi.
To sve znači da je u polufinalu imala bolja vremena nego u finalu, što
znači da je bila veoma rezervisana, ali i da je možda mnogo bliža svojim
granicama nego što su svi toga svjesni.
To ujedno pokazuje da ona nije bila toliko brza u posljednjih 200 metara, već su ostale takmičarke bile spore.