Kada sam prvi put, pre par nedelja, video trejler i uopšte vest da uskoro stiže nova verzija Robina Huda u bioskope, bio sam pomalo iznenađen – čemu sve to? Uostalom, zar nije skoro bio onaj sa Kevinom Kostnerom, takođe velika produkcija, Šon Koneri kao Lavlje srce (istina, nekoliko sekundi samo), Meri Elizabet Mastrantonio kao Marijana i sl. A sad, još spektakularnije – Ridli Skot i Rasel Krou u kombinaciji kao kod ”Gladijatora”, Kejt Blanšet, Vilijam Hart plus Džeri Brukhajmer produkcija, sve to u epskih 140 minuta.
Dakle, ”koga još na ovom svetu zanima holivudski spektakl o Robinu Hudu” pitao sam se ja, sve dok se nisam i naglas požalio svom drugu. S. mi je dao najjednostavniji i najlogičniji odgovor: ”Pa šta ti je, Robin Hud je Englezima jedan od najvećih mitova, to za nove generacije mora periodično da se obnavlja i prilagođava, a Holivud će već uvek da nađe svoju računicu. Uostalom, znaš ti kad je bio taj Kostnerov Robin Hud, sigurno ima 20 godina”.
Preciznije, 19. I naravno, S. je bio skroz u pravu. Robin Hud, najveći heroj-odmetnik engleskog folklora (k'o Kraljević Marko u nas), počeo je u literaturi da se pojavljuje još u srednjem veku, pa u stvari 19 godina pauze između dva igrana filma i nije tako kratak period. Pre nego što sam se priključio na intenet, pokušao sam da iz sopstvenog sećanja prizovem razne Robine. Erol Flin mi se prvi prikazao, pa zatim razni crtaći, pa Mel Bruks i Kostner naravno, a onda sam se setio i nekog gde je Uma Turman bila Marijana, ali nisam imao pojma ko je bio Robin.
Ali tek na Vikipediji, stvarno sam se šokirao kada sam otvorio stranicu koja se odnosila na TV i filmografiju, kao i onu gde su bile pobrojane ostale njegove manifestacije u popularnoj kulturi. U svakom slučaju, S. je bio taj koji me je spasao od toga da s predrasudama i nadrndan idem na premijeru. A i to je pomoglo – opet smo imali priliku da u Beogradu prisustvujemo premijeri istog dana kad je film prikazan i u Kanu, a pre nego i sam Holivud. Ovog puta, distributer je odlučio da se to desi u Sava centru. Pametan potez.
Jer bez obzira na sve nove fensi dvorane sa superiornijim i slikom i zvukom od velike dvorane ovog ostarelog i ofucanog kongresnog centra, ništa ne može da zameni gledanje holivudskog superspektakla iz prvog reda najveće bioskopske sale u okolini. M. i ja smo imali savršen tajming za ovakve gala premijere – stigli smo u poslednjem, u stvari idealnom trenutku, baš kad su se pogasila svetla. Strčali smo do prvog reda i odjednom, svi ti ljudi bili su negde iza, dok nas je sa platna, direktno u oči gledao džinovski Rasel Krou, preko svoje strele.
Ništa od svega toga u ”Robinu Hudu” Ridlija Skota
Priču znate. I u literaturi i u baladama, pa i u filmovima, Robin Hud je onaj koji krade od bogatih i daruje siromašnima. Ponekad je on ”običan” čovek iz naroda, a negde ima i skriveno aristokratsko poreklo, kao ovde. Živi u šervudskoj šumi, ima družinu saboraca, bori se protiv zlog šerifa od Notingema, zaljubljen je u Marijanu (Merion). Fantastičan je strelac, sjajan mačevalac.
Ništa od svega toga u ”Robinu Hudu” Ridlija Skota. U celom filmu (ovo je sad možda i ”spoiler”) on, manje-više, samo par puta upotrebi svoj luk i strelu (pri prvom pokušaju čak i promaši metu), nešto više ga vidimo sa mačem u ruci, na sebi nosi vitešku opremu, a ne dobro poznat zeleni kostim. Čak ni šume nema u novom filmu. Hronološki ovo je klasičan ”prequel”, to jest priča o onome što prethodi Robinovom odmetanju u šumu. Istorijski prilično proizvoljan, naročito u odnosu na prave istorijske ličnosti, novi Robin Hud govori o kraju prvog krstaškog pohoda i političkom trenutku u kojem se premorena engleska vojska vraća iz desetogodišnjeg pohoda samo da bi kod kuće naišla na razjedinjenu zemlju, nesposobnog kralja, ogorčenu vlastelu i izdajnika u svojim redovima koji na obale ostrva dovodi francusku vojsku. Iz te razbijene armije, Robin sa 3 drugara uspeva da se dokopa Notingema gde će se odigrati sudbonosni susreti i obračuni. Tek u poslednjim kadrovima, Robin Hud, Tak, Mali Džon i ostatak dobro poznate družine ušetaće u slavnu šumu i početi da stvaraju čuveni mit.
Nema dileme, ovo je Robin Hud za odrasle i svi koji se tako osećaju mogu da budu vrlo zadovoljni onim što je ovde ponuđeno. Rasel Krou je fajter kakav Erol Flin nikada nije ni mogao da bude, i zato sve ovo najviše liči na sudbinu i transformaciju koju je, recimo, i Džems Bond doživeo u XXI veku – Australijanac je u stvari za lik Robina Huda ono što je Danijel Kreg za agenta 007 – neki novi, sirov i ozbiljan heroj, valjda da bude u skladu sa vremenom. Ali štagod bio razlog, ovog puta sve funkcioniše baš kako i treba (baš kao i kod Bonda). Ispričan direktno i jednostavno, film je uzbudljiv na svakom nivou – i kada se na platnu vrte adrenalinski nabijene akcione scene i kada se priča o politici, a bogami i kada je Lejdi Merion u kadru. Impresivna je i rekonstrukcija epohe; iako u filmu nema komlikovanih i velikih ‘gradskih’ rekonstrukcija, već dominiraju ruralne prilike, pravi duh vremena dolazi preko kostima i, pre svega, zvučne slike. I sam saundtrek, ali više i songovi i uopšte muzika koja prati narodna okupljanja i veselja, savršeno pokazuju, ako ništa drugo, i to kako je ova nacija oduvek bila superiorna kada je u pitanju pop muzika.
Nekako fizički zahtevan, novi Robin Hud je film koji upravo takvim kvalitetom poziva u bioskope. Ovog puta legendarni junak možda nije preterano zabavan i bezgrešan, ali zato svojom hrabrošću i čašću ”pravi razliku”. Ko zna, možda ćemo vrlo uskoro od istog tima dobiti i nastavak, priču o onom pravom, šumskom Robinu Hudu, ali bez obzira na to, ovo je pravi trenutak baš za ovog junaka. Neočekivanog, eksplozivnog, pravednog i neustrašivog.