Sigmund Frojd je bio prvi
psihoterapeut koji je napisao: “Detetov red rođenja u porodici ima veliki
uticaj na kurs njegovog kasnijeg života.”
Vaš red rođenja i pol određuju u
velikoj meri kako se drugi članovi porodice odnose prema vama, kao i kako vas
tretiraju. To sa svoje strane utiče na to kako vi o sebi razmišljate i kako se
ponašate prema drugim ljudima, kako u okviru svoje porodice tako i van nje.
Naša porodica je učionica u kojoj učimo kako da se ponašamo u svetu. Naša
iskustva kod kuće takođe utiču na naša očekivanja i procene kako situacija tako
i odnosa. Reagovaćemo na isti način na mnoštvo događaja tokom ostatka života na
način na koji smo reagovali na njih u porodici. Iskustva reda rođenja i pola
utiču pre svega na naše socijalno ponašanje – i na uloge supruge, roditelja,
prijatelja kao i na sve druge socijalne odnose u koje ulazimo.
“Vaš red rođenja i pol određuju u
velikoj meri kako se drugi članovi porodice odnose prema vama, kao i kako vas
tretiraju. To sa svoje strane utiče na to kako vi o sebi razmišljate i kako se
ponašate prema drugim ljudima, kako u okviru svoje porodice tako i van nje.”
Alfred Adler na o redu rođenja rekao:
“Ne treba da nas iznenadi saznanje da ljudi ne menjaju svoje stav prema životu
nakon svog detinjstva, iako se on u odraslom dobu izražava na drugačije načine
u poređenju sa detinjstvom.”
“Mali svet detinjstva sa svojim
poznatim okruženjem je model velikog sveta” su reči Karla Junga u vezi uticaja
reda rođenja na kasniji život osobe.
Zbog toga je važno biti svestan kako
naša pozicija u porodici i naša rana iskustva u vezi sa tim su nas oblikovala
kao ličnost kao i naše odnose sa drugim ljudima. Marej Bover, čuveni porodični
terapeut je imao običaj da govori “nijedan pojedinačni podatak nije važniji od
reda rođenja osoba u sadašnjoj porodici i prošlim generacijama.”
Kada se uzmu u obzir svi drugi
faktori, osobine koje određuje red rođenja se zasnivaju na sledećih 5 okolnosti
pri rođenju:
· Red rođenja, da li ste
prvo, drugo ili poslednje dete
· Pol deteta
· Broj godina između rođenja
braće i sestara
· Pol braće i sestara
· U nešto manjem obimu, red
rođenja roditelja, pre svega onog koji je istog pola kao i vi.
· Značaj najstarijeg deteta
Kada je u pitanju razlika u godinama
između rođenja braće i sestara, važi osnovno pravilo što je manji broj godina u
pitanju je veći uticaj braće i sestara jednih na druge. Ako je ta razlika veća
od 6 godina, tada će deca imati mnoštvo karakteristika jedinaca, u kombinaciji
sa karakteristikama svog reda rođenja. Zato imajte ovu informaciju na umu kada
čitate svoj red rođenja.
Takođe je interesantan nalaz da ako se
poklapaju vaš red rođenja u porodici sa redom rođenja vašeg istopolnog
roditelja, imaćete više karakteristika tog reda rođenja nego ako vaš istopolni
roditelj ima različit red rođenja od vašeg. Jedinci, pošto nemaju braću i
sestra da se sa njima upoređuju će razviti karakteristike roditelja istog pola
u većoj meri od dece sa braćom i sestrama. Jedinica čija majka je najstarija u
svom redu rođenja će najverovatnije biti više ozbiljna i akademski nastrojena
od jedinice čija je majka najmlađa i samim tim razigranija i veselija.
Od najstarijih vremena najstarije dete
u porodici ima poseban značaj. Taj poseban značaj se odnosio kako na
nasleđivanje kraljevstva tako i na njihovo prinošenje kao žrtve u religioznim
obredima, što predstavlja dobru metaforu za izmešane blagoslove koje prate
nastariju decu.
“Od najstarijih vremena najstarije
dete u porodici ima poseban značaj. Taj poseban značaj se odnosio kako na
nasleđivanje kraljevstva tako i na njihovo prinošenje kao žrtve u religioznim
obredima, što predstavlja dobru metaforu za izmešane blagoslove koje prate
nastariju decu.”
Najstarije dete – prvo dete – je kao
prva ljubav. Taj odnos se nikada više ne može ponoviti. Nabijen je divljenjem i
čuđenjem o tome šta su roditelji doneli na ovaj svet. Čak i kada neko drugo
dete postane omiljeno nekom roditelju odnos sa prvim detetom će i dalje biti
intenzivniji od tog odnosa.
Tokom prvih nekoliko godina najstarije
dete doživljava potpunu, nepodeljenu roditeljsku pažnju, ljubav, strahove i
očekivanja. Čak je to tačno i za period trudnoće sa prvim detetom. Ona je
praćena većim uzbuđenjem i strepnjom nego naknadne trudnoće. To nije potpuno
nezasnovano, jer je dokazano da se prvorodke obično u proseku porađaju oko 14
časova u poređenju sa drugorotkama kod kojih je dužina trajanja porođaja u
proseku 8 sati.
Roditelji su skloniji da svoje
provorođeno dete vide kao produžetak sebe samih pa vrše pritisak na njih da
budu uspešni. To se obično vidi kroz činjenicu da najstarija deca prva
prohodaju, progovore i brže savladaju kontrolu stolice od kasnije dece u porodici.
Eksperiment: prvo dete
Međutim, prvo dete je takođe i veliki
eksperiment. Roditelji uglavnom ne znaju kako se treba ponašati kao roditelj.
Zbog nedostatka iskustva i znanja prvorođeno roditeljstvo je obično napetije i
stresnije za same roditelje a samim tim i za decu. Obično su roditelji ili
previše zaštitnički raspoloženi prema prvorođenima ili su previše popuštajući u
samom vaspitanju a u isto vreme su veoma zahtevni i imaju velika očekivanja
zbog kojih kažnjavaju decu ako ih ne ispune.
I baš kada se prvorođena deca naviknu
na taj izuzetni i povlašćeni status kod svojih roditelja, rodi se nova beba.
Ako se to desi u periodu kada prvorođeno dete ima između 18 meseci do 4-5
godina, to je jako veliki šok za najstarije dete. Nakon 5-te godine života, prvorođeno
dete ima svoje mesto u spoljašnjem svetu kao i dobro ustanovljen identite, pa
je u manjoj meri zastrašeno pridošlicom.
“Obično su roditelji ili previše
zaštitnički raspoloženi prema prvorođenima ili su previše popuštajući u samom
vaspitanju a u isto vreme su veoma zahtevni i imaju velika očekivanja zbog
kojih kažnjavaju decu ako ih ne ispune.”
Ono što prvorođena deca tada otkriju
je da su roditelji iznenada mnogo manje dostupni i manje zainteresovani za
njih, a istovremeno se njihovo ponašanje strožije kažnjava i izgleda kao da
sasvim iznenada roditeljska ljubav od bezuslovne postaje uslovna.
Najstarija deca koja dobro prođu kroz
taj životni period su obično ona koja se na kvalitetniji način povežu sa ocem.
Obično su najstarija deca prilično zbunjena dolaskom nove bebe. Sve se menja, a
oni ne razumeju zašto. U prvom trenutku se osećaju napušteno i kao posledica
toga osećaju ljubomoru. Bez obzira koliko su dobro roditelji pripremili dete za
pridošlicu, prvorođeni obično ne vide razloga za novu decu u porodici, i pitaju
se zašto nisu bili dovoljni svojim roditeljima i zašto im je trebala nova beba?
Tada prvorođena deca pribegavaju
najčešćem obrazcu vraćanja roditeljske pažnje na sebe: pokušavaju veoma naporno
da budu dobri (čak perfektni) da bi ih roditelji više voleli od zamene. Pomažu
sa bebom, mogu čak u ekstremnim situacijama postati roditeljske zamene.
Roditelji to sa svoje strane podržavaju pohvalama i nagradama i iako su
ostvarili svoju nameru – vraćanje roditeljske ljubavi i pažnje – cilj je ostvaren
plaćanjem određene cene a ona se sastoji u tome što su postali – dobri, mirni,
odgovorni, negujući, odrasli, itd. Na taj način prvorođena deca uče da je način
da se dobiju nagrade od roditelja ponašanje koje se od njih očekuje – da
postanu „odrasli” od pomoći. Na taj način uče da se identifikuju sa roditeljima
kao način razlikovanja od plačljive bebe.
Kada je beba različitog pola od
prvorođenog deteta, negativne reakcije obično nisu tako dramatične, u mnogo
manjem stepenu se osećaju ugroženo. Ako su svi mlađi potomci suprotnog pola od
prvorođenog imitiranje odraslih u ponašanju će biti blaže. Na primer,
najstariji brat je prema svojim sestrama nežniji i pažljiviji nego najstariji
brat prema svojoj braći.
Otkud napetost kod dece
Često su najstarija deca u porodici
strožije kažnjavana nego mlađa. Jedan razlog je roditeljska visoka očekivanja i
anksioznost u vezi roditeljstva. Drugi razlog je što su roditelji opterećeniji
kada u porodici ima više dece pa imaju manje strpljenja sa najstarijim i veoma
često se ono okrivljuje za svađe između braće i sestara jer smatraju da zbog
svojih godina ono treba da bude najzrelije i najodgovornije.
Takođe, pošto najstarija deca najviše
vremena provedu u ekskluzivnom roditeljskom prisustvu imaju najviše šansi da
posmatraju i imitiraju roditeljsko ponašanje. Zbog toga su najsličniji svojim
roditeljima. Ako su roditelji nežni i pažljivi i oni će biti takvi, ako su
agresivni i grubi i oni će postati takvi.
Zbog toga ranog negativnog iskustva
promene koje su doživeli rođenjem mlađeg brata ili sestre, najstarija deca ne
vole promene. U nekim slučajevima mogu postati tako rigidni da nisu spremni da
prihvate nikakvu promenu i nisu u stanju da prave kompromise.
Blizak kontakt sa roditeljima pruža
najstarijoj deci mogućnost boljeg razvoja verbalnih veština kao i sposobnost
apstraktnog mišljenja u poređenju sa mlađom decom. Kao posledica toga, obično
su najbolje prilagođeni za učenje i školu. Najstariji obično imaju više
privilegija nego mlađa braća i sestre ali se od njih očekuje i prihvatanje
većeg stepena odgovornosti kako odrastaju. Najstarija devojčica obično ima iste
odgovornosti kao i najstariji dečak – ali nema iste privilegije.
Kao odrasli, najstariji obično imaju
mnoge roditeljske kvalitete, mogu čuvati i negovati druge i s obzirom da se
bolje nose sa odgovornostima lakše prihvataju liderske pozicije. Na primer,
interesantan je podatak da je više od polovine predsednika amerike bilo
najstarije muško dete u svojoj porodici, a isto tako i 21 od 23 američkih
astronauta. Ili pogledajte sledeću sliku: Drugi svetski rat je vođen od strane
najstariji sinova – Čerčila, Hitlera, Musolinija i Hirohita, zajedno sa
jedincima – Ruzveltom i Staljinom.
Taj doživljaj odgovornosti može
postati teret. Najstarija deca se mogu pretvoriti u perfekcioniste i osobe koje
neprestano brinu i strepe, koji se plaše grešaka ili razočaranja svojih
roditelja. Deca koja mucaju su obično najstarija deca koja se plaše da će reći
nešto pogrešno pa počinju da mucaju. Najstarija deca takođe sa teškoćom
prihvataju greške od strane drugih ljudi. S obzirom, da ubrzo shvate da ništa
nije savršeno, mnoga najstarija deca postaju pesimisti kako u odnosu na svet
uopšte tako i u odnosu na život konkretno.
Naglasak na postignuća teži da
najstariju decu učini napetom, ozbiljnom, rezervisanom i manje razigranom i
veselom nego drugi red rođenja. Obično naporno rade i odgovorni su šta god da
rade. Važna potreba najstarije dece je uvažavanje i obožavanje od strane drugih
ljudi.
Zbog toga što im neuspeh tako teško
pada, najstariji je jako loše nose sa kritikama a isto tako teško priznaju da
su pogrešili. Teško sami traže pomoći ali su zato spremni da idu na svoju štetu
da bi pomogli drugima. Takođe ne uspevaju da imaju poverenja u sposobnosti
drugih ljudi, i često zbog toga nisu u stanju da delegiraju poslove.
Čak i u sportu i igrama, prvorođeni su
izrazito takmičarski nastrojeni. Za njih nije dovoljno da džogiraju, moraju da
trče maraton, običan prijateljski tenis se pretvori u tenisku borbu do
poslednjeg daha ili pobede, itd.
Pomoć prvorođenoj deci
Najbolje možete pomoći svom
najstarijem detetu tako što ćete vršiti manji pritisak na njega ili nju da
postiže uspehe uz istovremeno otvorenije pokazivanje ljubavi i odobravanja bez
uslovljavanja.
Priznajte sopstvene greške pred svojim
prvorođenim, pokazujući mu na taj način da je normalno grešiti i da niko nije
savršen. Izbegavajte kritikovanje njihovih postignuća.
Dozvolite svom najstarijem detetu da
ono samo odredi koliko i kako će vam pomagati oko mlađe dece, i iznad svega,
nemojte ga primoravati na ulogu odraslog pre vremena. Dozvolite mu da bude dete
i da se igra koliko god to želi.
Nakon što su se rodila druga deca,
nastavite da provodite određeno vreme samo sa najstarijim detetom da biste mu
pomogli da se oseća važnim kao pojedinac a ne kao pomagač.
Najstarija deca odlično reaguju na
prijatna iznenađenja. Zbog toga što često planiraju i razmišljaju unapred, i
naporno rade u pripremi stvari, često ne mogu da uživaju kada su recimo na
odmoru. Ali iznenadni izlet, isplaniran od strane nekog drugog, utiče na njihovo
opuštanje i povećava im mogućnost da uživaju.
Najmlađa deca, kao i jedinci, nikada
ne bivaju zamenjeni novom bebom. Oni su uvek bebe u svojim porodicama. Većina
njih nastavlja da izgleda mladoliko (mlađe od svojih kalendarskih godina) čak i
do pozne starosti.
Zbog tog svog statusa “večne bebe”
najmlađa deca su posebni članovi svoje porodice na način na koji najstariji i
srednji red rođenja nikada nisu. Oni dobijaju jako puno pažnje jer se svi u
porodici uključuju u njihovu brigu i negu. Mogu ih čak tretirati u okviru
porodice kao kućnog ljubimca ili porodičnu maskotu.
Roditelji su najopušteniji u svojoj
roditeljskoj ulozi u odnosu sa najmlađom decom. Više ne paniče oko svake
sitnice i nisu anksiozni oko toga da li su dobri roditelji. Tolerantniji su
prema greškama najmlađe dece i manje pritiska vrše na dete da što brže nauči da
hoda, govori, itd. Iako im je najstarije dete i dalje izvor ponosa, najmlađe im
je izvor zadovoljstva. U mnogim istraživanjima roditelji smatraju da je
najlakše bilo odgajati najmlađe dete i da je ono bilo najzabavnije od svih.
Iako se najmlađoj deci dosta popušta i
udovoljava od strane roditelja, oni obično nisu razmaženi na negativan način.
Jednostavno nauče da očekuju dobre stvari od života, pa su u skladu s tim
optimisti i hedonisti. Najmlađa deca često očekuju i dobijaju pomoć od drugih
ljudi, čak i kada ih ne pitaju. To postižu jednostavno time što izgledaju
bespomoćno i ljudi trče da im pomažu. Ne moraju previše da se sami trude.
Najmlađa deca se obično mnogo manje
fizički ili psihički kažnjavaju, posebno ako ima više starije dece. Nasuprot
najstarijoj deci obično ih više kažnjava majka a ne otac. Najstarija deca zbog
toga često smatraju da njihovi najmlađi braća ili sestra mogu da se provuku sa
svakakvim ponašanjem. Zbog toga “pravila” imaju manje značaja za ovaj red
rođenja. Čak i kada odrastu, smatraju da su pravila stvorena za druge ljude a
ne za njih. Skloni su da krše socijalne norme ponašanja.
Najmlađi su takođe skloni da budu
manje disciplinovani u sopstvenom ličnom životu, i skloni su da odlažu izvršavanje
potrebnih aktivnosti ili zadataka, i neprestano kasne na zakazane dogovore i
sastanke.
Uprkos tome, najlađa deca često ostaju
zavisna od drugih ljudi celog svog života. Često biraju starije partnere, a
onda se bore protiv njihove kontrole. Najmlađa deca mogu na primer tražiti
savet stručnjaka a kada ga dobiju mogu mu se suprotstavljati.
Ukoliko se u porodici preterivalo sa
pažnjom prema najmlađem detetu, ono može imati nerealna očekivanja od drugih
ljudi i života, tj. mogu očekivati da se svi prema njima ponašaju na identičan
način kao njihova porodica. Takođe mogu biti kasnije u životu osetljivi u
pogledu načina tretiranja, a i mogu smatrati da su uskraćeni za privilegije i
slobodu koju imaju njihovi starija braća i sestre koje oni takođe žele. Ako su
stalno nasleđivali odeću i obuću od starije dece može im postati jako važno da
imaju kvalitetnu garderobu i sjajne igračke za odrasle (na pr. automobil).
“Najmlađi su takođe skloni da budu
manje disciplinovani u sopstvenom ličnom životu, i skloni su da odlažu
izvršavanje potrebnih aktivnosti ili zadataka, i neprestano kasne na zakazane
dogovore i sastanke.”
Najmlađa deca, zahvaljujući svom redu
rođenja, brzo nauče da nije uvek najefikasnije biti agresivan da bi ostvario
ono što se želi. Često razvijaju ponašanje koje u osnovi sadrži manipulaciju u
cilju dobijanja željenog, bilo tako što se dure ili što su šarmantni, a ponekad
ne prezaju ni od prevara.
Ako su odrastali u srećnim porodicama,
najmlađa deca će biti najveselija, najrazigranija i sa najviše samopouzdanja.
Obično će razviti avanturistički životni stil i biće otvoreni za novine.
Zašto su jedinci jedinstveni
Ohrabrite svoje najmlađe dete da bude
više nezavisno, promišljeno i samodovoljno. Uključite ga u proces donošenja
odluka. Hvalite njihove sitne uspehe baš kao što ste to radili sa svojim
najstarijim detetom. Ne dozvolite da starija deca dominiraju ili previše
zadirkuju najmlađe. Počnite rano da čitate svom najmlađem detetu i ohrabrite ga
u intelektualnom razvoju. Nemojte pretpostaviti da je ono suviše malo ili
nezrelo da zaista bude od pomoći. Dajte mu odgovarajući deo kućnih obaveza.
Nikada ne poredite najmlađe dete sa starijom decom. Imajte da umu da su njegovi
kvaliteti više povezani sa redom rođenja a ne sa urođenim osobinama.
Pobrinite se da vaše najmlađe dete ima
nove stvari, bez obzira da li je to garderoba ili igračke. Oduprite se
iskušenju da vežete svoje najmlađe dete za sebe iz straha da ćete ostati sami.
Roditelji u Evropi imaju sklonosti da kažu za svoju najmlađu decu:”Ovo je za
moju starost”, misleći da će ono ostati kod kuće, bez sopstvene porodice i da
će se brinuti o ostarelim roditeljima.
Jedinci su u prošlosti bili na lošem
glasu, ali su skorija istraživanja pokazala da su oni podjednako dobro
prilagođeni kao ljudi koji imaju braću ili sestre – ako ne čak i bolje. To su
dobre vesti jer će u 21 veku jedinaca biti sve više na svetu, pre svega zbog
toga što istočne zemlje pokušavaju da ograniče rast stanovništva, dok se ljudi
na zapadu suočavaju sa teškoćama kombinovanja karijere i roditeljstva, što sve
dovodi do sve većeg broja porodica sa samo jednim detetom. Na kraju 20 veka, u
Americi, 20% žena je imalo samo jedno dete, što je duplo više od broja jedinaca
samo 10 godina ranije.
Jedinci imaju i najgore i najbolje iz
oba sveta: oni su okrenuti ka postignućima kao najstarija deca u porodicama sa
više dece, i istovremeno su maženi i paženi kao najmlađa deca u porodici. Kao
rezultat toga imaju puno karakteristika najstarije dece a istovremeno ostaju
detinjasti tokom svog odraslog doba. Mnogi od njih čak izgledaju mlađe nego što
kalendarski jestu, često do kasne starosti.
Pošto jedinci nikada ne ugrozi rođenje
nove bebe u porodici oni ne moraju da brane svoju poziciju omiljenog deteta
svojih roditelja. Češće se smatraju specijalnim i izuzetnim od dece koja imaju
braće ili sestre. Zbog te bazične sigurnosti u ljubav svojih roditelja i svoju
poziciju imaju manje ogorčenosti prema autoritetima kada se porede sa najmlađom
decom. Sem toga očekuju i prihvataju pomoć drugih kada im je ona potrebna. Zbog
toga što ne moraju da se takmiče sa drugom decom u porodici u većoj meri su
opušteni i imaju veće samopouzdanje od najstarije dece u porodici. Takođe imaju
manju potrebu da kontrolišu druge u poređenju sa najstarijom decom. Ako ne
dobiju željenu pažnju od jedne osobe, neće se boriti za nju, jednostavno će
potrebnu pažnju tražiti od drugih osoba.
Jedinci u većoj meri od drugih redova
rođenja usvajaju karakteristike reda rođenja istopolnog roditelja. Na primer,
žensko jedino dete čija majka je najmlađa sestra od sestara će biti u većoj
meri sklono da flertuje od one jedinice čija je majka najstarija sestra u
porodici sa mlađom braćom.
U stvari, jedinci će u velikoj meri
ličiti na svoj polnog roditelja sve dok situacija nekih teškoća ili intenzivan
stres ne dovedu do toga da se pojave karakteristike jedinaca. S druge strane
jedinci imaju roditelja suprotnog pola samo za sebe i mogu u većoj meri da se identifikuju
sa njim nego deca sa braćom i sestrama. Jedinci teže da se takmiče sa
istopolnim roditeljem za pažnju i naklonost roditelja suprotnog pola – i često
u tome pobeđuju, posebno ako brak ima problema. Neki istraživači idu čak tako
daleko da tvrde da je incest češći u porodicama sa samo jednim detetom.
Roditelji jedinaca imaju samo jedan
pokušaj u roditeljstvu i zbog toga žele da im dete bude savršeno. Kao posledica
toga, jedinci često rano sazrevaju i propuštaju period igranja i glupiranja.
Oni (jedinci) ili prihvataju ulogu savršenog deteta ili u potpunosti odustaju
kada shvate da to nisu u stanju da ostvare.
S obzirom da je roditeljska pažnja
usmerena samo na jedno dete, ono će dobiti koncentrisovanu dozu onoga što su
njegovi roditelji. Na primer, ako je roditelj-i ljutita, nasilna osoba to je
veoma traumatično iskustvo za jedinca kao jedinog primaoca roditeljskih
reakcija. Ako roditelj ima emocionalne probleme, jedino dete mora da se suoči
sa njima bez podrške svoje braće i sestara.
Dozvolite detetu greške
Nekim jedincima će prilično smetati ta
roditeljskia fokusiranost na njih. Reagujući na takvu situaciju mogu da se
povuku ili da postanu nezavisni i perfekcionisti, što je način izbegavanja
mešanja odraslih.
Jedinci obično teško podnose kritiku i
izbegavaće da ponovo nešto rade ako su bili kritikovani kako su to uradili prvi
put.
Jedinci obično puno toga očekuju od
života, jer im je puno toga pružano dok su odrastali, bilo psihološki, bilo
materijalno. Čak i u siromašnijim porodicama jedinci su bolje materijalno
stajali od porodica istog materijalnog statusa sa više dece. To ne mora da
znači da su razmaženi ili pohlepni – vrlo čestu su pažljivi u baratanju svojim
novcem kao i svim drugim svojim vlasništvima.
Roditelji jedinaca su veoma ambiciozni
kada je škola u pitanju i nije čudo što su onda oni veoma uspešni u školi. Za
neke jedince škola je neka vrsta olakšanja od preterane roditeljske pažnje i
gušenja. Ovo posebno važi za jedince muškog pola, koji su izuzetno usmereni na
postignuća, posebno školska odnosno akademska. Često su vrlo uznemireni ako ne
uspeju u svemu što pokušaju. Bez obzira koliko su uspešni, jedinci se mogu
plašiti neuspeha i razočarenja svojih roditelja. Za razliku od najstarije dece
koja ubrzo imaju ličnu potrebu da budu uspešni, jedinci često postižu rezultate
da bi zadovoljili roditelje.
S obzirom da se najčešće igraju sami
sa sobom, jedinci su veoma spretni u imaginaciji i fantaziji i razvijaju
sposobnost da zabavljaju sami sebe. Takođe imaju širok spektar interesovanja.
Međutim, s druge strane zbog nemogućnosti praktikovanja socijalnih veština u
kasnijem životu mogu biti nedovoljno socijalno uklopljeni i spretni, ali su
zato veoma dobri posmatrači ljudske prirode i ponašanja, jer su godinama bili
mirni posmatrači interakcija i razmena među odraslima. Takođe imaju visoko
razvijene verbalne osobine, međutim, kao odrasli imaju tendenciju da manje
pričaju od drugih redova rođenja.
U svim porodicama, odrasla deca su
važnija svojim roditeljima nego roditelji svojoj deci, ali u porodicama
jedinaca ovo je naglašeno. Jedinci obično imaju problema da se odvoje od
porodice. Ne mogu da ostave svoje roditelje, posebno samohranog roditelja, a da
se ne osećaju krivim i nelojalnim zbog toga. Posebno su opterećeni kasnije u
životu kada je roditeljima potrebna posebna nega. Od svih reda rođenja jedinci
su najmanje sposobni da se brinu o svojim roditeljima, a nema nikoga drugog da
se brine o njima. Jedinci muškog pola teže da se sa tim problemom izbore tako
što će ga ignorisati.
Setite se da su standardi ponašanja
različiti za decu nego za odrasle i da treba da smanjite svoja očekivanja.
Tretirajte svoje dete kao dete i ohrabrujte ga da se igra, glupira i preuzima
rizike. Dozvolite svom detetu da pravi greške i da ne bude savršeno.
Ograničite svoje pohvale na ono u čemu
je vaše dete zaista dobro, previše hvaljenja daje detetu doživljaj preterane
vrednosti.
Nemojte razmaziti svog jedinca,
odnosno jedinicu. Pokušajte da rasporedite dostupni novac, vreme i energiju na
svog jedinca kao da imate najmanje dvoje dece.
Imajte na umu da letnji i zimski
raspusti mogu biti večni za decu koja nemaju drugare za igru. Ne bi bilo loše
pobrinuti se da se pozivaju drugovi, kao i da se dozvoljava jedincu da prespava
kod prijatelja. Kućni ljubimci su posebno važni jedincima, i mogu biti od
izuzetne važnosti za njihovo usvajanje veština kako se treba brinuti o drugom
ljudskom biću.
Više o redu rođenja možete pročitati
na www.psihokomunikacije.com.
Izvor: Sensa