Razgovarali su Dragan Nikolić, Zoran Radmilović i Rade Šerbedžija. Zoran Radmilović je Radeta uvek zvao Hrvat – kako si moj Hrvat, gde si Hrvat,…
– A što ti Radeta zoveš Hrvat, kad je on Srbin? – pitao ga je Gaga Nikolić.
– Ne lupetaj gluposti, konjino jedna – uzvratio je Radmilović Draganu i počeo da ga čašćava raznim imenima – Otkud Rade da bude Srbin? Pogledaj kako lepo izgleda, kulturan čovek iz Zagreba, nije baraba ko ti.
– Ajde Rašo – obrati se Gaga Radetu – kažu mi šta si, leba ti.
– Otac i majka su mi bili Srbi.
Zoran je zatvorio oči, kako je on to znao činiti kada je želeo nešto važno da kaže. Podigao je čašu do usana…okrenuo se ka Radetu i gotovo ga poljubio nosem u nos. Gledao ga je smešnim, prodornim pogledom i dramski, kroz zube prosiktao:
– Otac i majka su ti Srbi?
– Da – rekao je Rade.
– Majka i otac su ti Srbi? -ponovo je upitao.
– Da.
– Lažeš.
– Ne lažem
– Lažeš.
– Ne lažem.
Dragan je počeo pobedonosno da se smeje.
– Ćuti barabo, tebe ništa nisam pitao – rekao je Radmilović i nastavio – Zakuni se u Miru Banjac.
– Kunem se u Miru Banjac- rekao je Rade.
Gledao ga je i dalje ošto i napeto kao da se radi o životu i smrti. Zatim ispio na eks svoj viski i uzdahnuo.
– U majku mu, gde sada da nađem svog Hrvata?
Preuzeto sa portala Noizz.rs