Minhen ima mračnu prošlost. U ovom gradu je osnovana partija Adolfa Hitlera, a dvadesetak kilometara izvan Minhena nacisti su postavili prvi od svojih zloglasnih logora smrti – Dahau. Trideset tri dana 1938. godine u ovom paklu proveo je Kurt Landauer, osoba koja je odigrala integralnu ulogu u istoriji najtrofejnijeg nemačkog kluba – Bajerna iz Minhena.
Kurt Landauer je bio direktor marketinga u jednim novinama. Međutim, strast mu je bila fudbal. Igrao je za minhenski Bajern od 1902. godine do 1913, kada postaje predsednik bavarskog kluba. Na tom mestu ostaje dvadeset godina, uz prekid za vreme borbi u Prvom svetskom ratu u kojima je učestvovao.
Bajern 1932. osvaja šampionsku titulu, a zasluge najviše odlaze Landaueru, zbog njegove energije i ideja u vođenju kluba, piše Nedeljnik.rs
Već iduće godine, Landauer biva smenjen sa pozicije predsednika kluba zbog veroispovesti.
U tekstu koji je objavio LA Times, Landauer se opisuje kao ne preterano religiozan čovek, kojem su žene, pivo, pečenje i fudbal bili draži nego službe u hramu.
Ipak, 1938. biva uhapšen i poslat u koncentracioni logor Dahau. Ponovo, jedini zločin mu je bio to što je Jevrejin.
Ubrzo potom, oslobođen je iz logora na konto herojskog angažmana u Prvom svetskom ratu i godinu dana kasnije uspeva da prebegne u neutralnu Švajcarsku zahvaljujući dobrim vezama. Četvoro njegovih braće i sestara nije doživelo tako srećnu sudbinu.
Kako piše nemački Spiegel, u sred rata reprezentacija Švajcarske igrala je prijateljsku utakmicu protiv minhenskog Bajerna. Igrači su prepoznali svog bivšeg predsednika koji je sedeo na tribinama i pritrčali da ga pozdrave. To se nije dopalo “gospodi” iz Gestapoa.
Uprkos strašnim iskustvima, Landauer se vraća u Nemačku po završetku Drugog svetskog rata i nastavlja rad u Bajernu tamo gde je stao, sve do konačnog penzionisanja 1951. godine.
U drugoj polovini šezdesetih godina prošlog veka, Franc Bekenbauer i Gerd Miler uvode Bajern Minhen u zlatnu epohu, a sećanje na Landauera i njegove zasluge polako bledi.
“Igrao sam u ovom klubu profesionalno od 1974. do 1984. godine. Tokom tih deset godina nijednom nisam čuo da se pominje ime Kurta Landauera”, rekao je za portal Goal Karl-Hajnc Rumenige. “On nije bio ignorisan, već jednostavno zaboravljen.”
Sećanje na njega i njegove zasluge nedavno je ponovo oživela „Šikerija Minhen“, navijačka grupa. U pokušaju da spreče povratak desničarskih ideja u javnost preko tribina, ova navijačka grupa u svojim koreografijama razvija transparente sa likom Landauera – Jevrejina koji je zadužio bavarski klub.
Zbog ovoga, navijačka grupa je dobila nagradu Julius Hirš.
Julius Hirš je bio jevrski fudbaler koji nije bio Landauerove sreće – u koncentracionom logoru su ga ubili ljudi koji su deset godina pre toga klicali njegovo ime sa tribina. Nagradu sa njegovim imenom dodeljuje Fudbalski savez Nemačke osobama koje se bore za vrednosti poput tolerancije i slobode.
Šikerija takođe organizuje godišnji turnir navijačkih grupa evropskih klubova pod nazivom “Kurt Landauer turnir”. Za njih, nije toliko bitna Landauerova veroispovest koliko činjenica da se posle rata vratio u ratom razrušenu domovinu da pomogne u njenoj ponovnoj izgradnji.
“Kad se Landauer vratio u Minhen, imao je kartu za SAD u džepu”, kaže Miler, član navijačke grupe Šikerija. “Ipak, odlučio je da ostane, da pomogne da se izgradi novi stadion za Bajern i da svi minhenski klubovi dobiju ligaške dozvole.”
Ipak, ne može se izbeći utisak da je sećanje na Landauera izbledelo zbog nevoljnosti Nemaca da se suoče sa sopstvenom prošlošću. Kao dokaz da se Nemci trude da izbegnu trend okretanja leđa istoriji može poslužiti gest stavljanja belo-crvene zastave u Landauerovoj sobi u Dahauu od strane uprave Bajern Minhena.
To se desilo na 125. godišnjicu rođenja čoveka koji je zaslužan za njihov nastanak i opstanak. Činjenica da je danas Kurt Landauer priznat kao ključna figura u istoriji Bajerna, kao i da se mladi ljudi bore za obraćanje pažnje na istorijske istine i suzbijanje povratka destruktivnih ideja u političku javnost, pokazuje odlučnost i spremnost nemačkog naroda da se obračunaju sa zlodelima svojih očeva i deda.
Izvor: Nedeljnik.rs