Upitali ste me da vam navedem „10 dobrih knjiga“,
suzdržani od bilo kakvih daljih objašnjenja. Stoga mi je data mogućnost
ne samo da izaberem knjige, već i da interpretiram vaš zahtev.
Sklon sam obraćanju pažnje na detalje, pa se moram osloniti na vaše
izražavanje, kojim navodite ovaj enigmatični zahtev. Niste rekli „10 najboljih knjiga (u čitavoj književnosti)“, jer u tom sličaju, među mnogim drugim, ne bih mogao izostaviti Homera, Sofoklove tragedije, Geteovog Fausta, Šekspirovog Hamleta, Magbeta, itd..
Niste rekli ni „10 najznačajnijih knjiga“, među kojima bi mesto morala pronaći i naučna dostignuća poput Kopernikovih, ili dostignuća starog fizičara Johana Vejera, Darvinovo Poreklo čoveka, i mnoga druga.
Niste me pitali ni za omiljene knjige, u koje bih svrstao Miltonov Izgubljeni raj i Hajneovog Lazarusa.
Mislim, stoga, da je u vašoj rečenici poseban akcenat stavljen na reč „dobre“,
kao i da ovim izrazom ciljate na knjige na koje pojedinac gleda kao i
na „dobre“ prijatelje — knjige u kojima je pojedinac uživao i rado ih
preporučuje drugima, ali na način takav da osećaj sopstvene malenkosti
naspram veličine tih dela nije naročito istaknut.
Navešću zato deset „dobrih“ knjiga koje su mi pale na pamet, bez preteranog razmišljanja.
10 „dobrih” knjiga
- Multaluli, Pisma i dela
- Radjar Kipling, Knjiga o džungli
- Anatol Frans Na beloj steni (Sur la pierre blanche)
- Emil Zola Plodnost
- Dimitrij Mereškovski Da Vinčijeva romansa
- Gotfrid Keler Ljudi iz Seldvila
- Konrad Ferdinand Majer Hutenovi poslednji dani
- Tomas B. Makaole Kritički i istorijski eseji
- Teodor Gomperc Antička filozofija
- Mark Tven Skice
Ne znam šta nameravate da uradite sa ovom listom. Deluje previše neuobičajeno, čak i meni.
Svojim zahtevom da navedem „10 dobrih knjiga“, dotakli ste se teme na
koju bi neizmerno mnogo toga moglo biti rečeno. Stoga bih ovako
zaključio svoj odgovor, kako ne bi postao još informativniji.
Iskreno Vaš,
Sigmund Frojd