Na Sceni „Petar Kočić“ Narodnog pozorišta Republike Srpske održana je pres-konferencija povodom najave premijernog izvođenja „Urnebesne tragedije“ Dušana Kovačevića, a u režiji Jagoša Markovića. Glumačku podjelu čine: Nikolina friganović, Željko Erkić, Petar Vasiljević, Nela Mihailović, Aleksandar Vučković, Sandra Bugarski, Branko Vidaković, LJubiša Savanović i Marija Nedeljkov. Ova predstava je prva koprodukcija Narodnog pozorišta Republike Srpske i Narodnog pozorišta u Beogradu i jedan je od rezultata Sporazuma o saradnji između dviju pozorišnih kuća, koji je potpisan 9. februara 2022. godine
Autorski tim koji, uz pisca i reditelja, čine: Molina Udovički Fotez, dramaturškinja, Matija Vučićević, scenograf, Bojana Nikitović, kostimografkinja, dr LJiljana Mrkić Popović, scenski govor. Za izbor muzike takođe je bio zadužen Jagoš Marković.
Dijana Grbić je rekla da su im ovih dana osjećanja izmiješana, s jedne strane tu je radost zbog uspješne realizacije ovog projekta, a s druge tu je ogromna tišina zbog dešavanja do kojih je došlo u Srbiji.
“Međutim, kao što su mnogi umjetnici rekli, umjetnost je takva da progovara u najtežim momentima. Izuzetna mi je čast što su naši glumci imali priliku da budu dio ovog projekta i ovoj predstavi želim dug život“”.
Prisutnima se zatim obratio Jagoš Marković, reditelj predstave: „Na dugačkom pozorišnom putu nekada se dese saradnje koje stvarno pamtite, a ovo je jedna od njih. Nekada dođu dana kada možete da date sve što imate i meni se to sada dogodilo, tako da mi je ovo dobra prilika da preuzmem odgovornost za sve u ovoj predstavi i da se svima iskreno zahvalim. Ova predstava govori o porodici, našem društvu, istoriji, ali pre svega o odnosu dečaka i njegovih predaka. Predstava je i urnebesna i smešna i tragična. Pruža velike mogućnosti da se upoznamo i pročistimo, douživimo katarzu, a nadam se da bar u jednom delu ima i male pouke“.
Branko Vidaković je u svom obraćanju, između ostalog, naveo da je u svjetlu prethodnih događaja teško govoriti o pozorištu, a zatim citirao Jagoša Markovića da „nekako uvek nađemo izlaz i preživimo“ i dodao da je umjetnost tu da liječi i pomaže. „Ovde je bilo mnogo teškog rada, ali je bilo blagorodno i srećan sam što sam upoznao vaše glumce koji su fantastični“.
Sandra Bugarski je izjavila da je privilegovana zbog svog angažmana: „Bila sam, na neki način, i tužna zbog otkazivanja premijere jer volim da kažem da mi, glumci, nemmamo posao nego poziv i da je naša misija da je naša misija da nešto poručimo i kažemo u ovoj obrnutoj stvarnosti u kojoj živimo i u kojoj se dešava naš komad. Uspeči smo da odgovorimo na temu i da pomirimo i komediju i dramu i fantaziju i stilizaciju, te otišli i iznad ispod i iznad teksta“.
Zatim se predstavnicima medija obratila Nela Mihailović: „Radosna sam što sam u ovakvom pozorišnom aranžmanu i što će se desiti ova premijera. Imala sam sreću da ranije radim s Jagošem i volim da igram likove Dušana Kovačevića, nekako ih prepoznajem u sebi, ali moja najveća radost jeste bila ova saradnja i susret sa vašim glumcima“.
Nikolina Friganović, prvakinja NPRS-a, istakla je da je još kao student bila fascinirana predstavom „Lukrecija iliti Ždero“ Jagoša Markovića i o saradnji sa ovim rediteljem rekla sljedeće: „Reditelj nas je zarazio svojom ljubavlju prema pozorištu. Tu neku neobičnu moć koju on ima do sada nisam vidjela u pozorištu. Ono što mi je bilo fascinantno u ovom radu je što sam osjećala da sam došla među ljude s kojima sam već ranije sarađivala u predstavama. Već poslije prvih proba i razgovora komad nas je potpuno preuzeo jer smo počeli da organski prepoznajemo sve te trule stvari koje su u nama, sve pozitivne stvari koje su u nama, stvari koje nam nedostaju i koje su nam potrebne. Mislim da i za nas koji smo dio ove predstave ona ima terapeutsko dejstvo“.
Najmlađi član glumačke podjele Petar Vasiljević izjavio je: „Drago mi je što sam radio sa celom ekipom, ne samo glumačkom, nego sa svima koji su radili na ovom remek-delu. Mislim da je svakome ko je ušao u ovu predstavu ovo bila ne samo uloga nego i drugi život koji treba da proživi i pokaže drugima. Jagoš Marković je uspeo da ovu predstavu pretvori u nešto magično“.
„Od samog početka saradnje pojavila se neka energija, kao da se već dugo poznajemo, bilo je zabavno, ali smo bili zaista nadahnuti. Svu tu energiju dobijali smo od Jagoša Markovića koji je ovaj tekst pročitao na sasvim novi način. Takvo čitanje teksta, nažalost, korespondira sa današnjim vremenom i nemilim događajima koji su nas nedavno snašli. Jagoš je ovaj tekst nadogradio i mislim da je to naša snaga koju ćemo pokazati na sceni. Pozorište koj postoji više od dvije hiljade godina nije tu da rješava probleme, nego da ukaže na njih, što ćemo, nadamo se, i mi učiniti ovom predstavom“, riječi su Željka Erkića.