Izložba o svakodnevici građana Pompeja otvorena je u njujorškom Muzeju “Diskaveri” na Tajms Skveru. Kustoskinja Kristin Romi kaže da izložba na poseban način naglašava ljudski element drevnog sveta koji inače nije prisutan na sličnim izložbama.
Pre dve hiljade godina na zapadnoj obali današnje Italije u podnožju planine Vezuv nalazila se rimska luka Pompeji. Pompeji su imali oko dvadeset hiljada stanovnika koji su se bavili poljoprivredom, trgovinom i izradom ukrasnih predmeta. Klanjali su se svojim bogovima i uživali u vinu pravljenom od grožđa uzgajanom na plodnom vulkanskom zemljištu. Međutim samo u jednom danu, avgusta 79. godine naše ere u erupciji vulkana Vezuv, Pompeji su nestali kao i gradovi Herkulanum i Stabija.
U muzeju Diskaveri na njujorškom Tajms Skveru (Muzeju Discovery Times Square) izloženi su predmeti stari dve hiljade godina, otkriveni u pepelu drevnih rimskih gradova Pompeji i Herkulanum, jugoistočno od Napulja. Tu su raznobojni mozaici, skulpture, freske, urne, glinene peći i nakit, pa čak i vekna hleba koja izgleda kao da je tek ispečena, a ustvari je je okamenjena. Očuvanost tih predmeta je prosto neverovatna.
Priča o Pompejima je ekranizovana. 24. avgust 79. godine osvanuo je kao svaki drugi dan. Međutim, oko 1 sat posle podne iz vulkanskog grotla planine Vezuv počeo je da izbija dim, a zemlja je počela da podrhtava. Kasnije, tokom dana, vazduh je bio ispunjen otrovnim plinom, nepodnošljivom vrućinom i plamenom. U roku od 24 sata grad je bio prekriven slojevima prašine i pepela koje je zacementirala kiša.
“Bio je to neverovatno razoran događaj, ali je na ironičan način sačuvao delić života, za koji inače nikada ne bismo saznali “.
Kristin Romi (Kristen Romey) je savetnica kustosa u muzeju Diskaveri: “Ovde se oseća prisustvo ljudskog elementa antičkog sveta, koji se obično ne oseća u muzejima u kojima uglavnom mogu da se vide relikvije i statue.”
U drevnim Pompejima bilo je ulične vreve, sa restoranima, vinarijama, pekarama pa čak i bordelima. Autorka Džudit Heris kaže da su pripadnici lokalne elite cenili lepotu, posebno u svojim kućama.
“Sve otmenije kuće bile su ukrašene freskama i mozaicima. Odeljenja za poslugu bila su mnogo skromnije ukrašena … slika trske, na primer, ali svaki zid je bio oslikan.“
Ova izložba živahnih boja završava iznenada u jednoj zatamnjenoj prostoriji sa sablasnim belim gipsanim figurama ljudi i životinja koje predstavljaju sve one koji su tog avgustovskog dana izgubili živote. Figure su izlivene iz otisaka u okamenjenom pepelu. Kristin Romi kaže da je pronađeno samo oko hiljadu sto otisaka u gradu u kome je živelo 20 hiljada ljudi.
“To su ostaci, lancima vezanih robova i pasa koji nisu mogli da beže. Jedno od velikih pitanja je: Ko je uspeo da pobegne i zašto su neki ostali?
Iako se Vezuv još uvek smatra jednim od najopasnijih vulkana na svetu u njegovoj okolini danas živi oko 3 miliona ljudi. Poslednja erupcija Vezuva bila je 1944. Izložba u muzeju Diskaveri na Tajms Skveru održava se pod pokroviteljstvom italijanske vlade, a deo prihoda od ulaznica biće upotrebljen za očuvanje nalazišta.