Film „Drugi život”, režija Klint Istvud, uloge: Mat Dejmon, Sesil de Frans, Frenki i Džordž Meklaren…Trajanje 129 minuta, proizvodnja SAD, 2010.
„Drugi život” („Hereafter”) najveće, a još žive holivudske legende, 80-godišnjeg Klinta Istvuda, od one je vrste filmova koji se bave večitim pitanjem – ima li života posle smrti, ali bez stavljanja ovog pitanja u bilo koji religijski kontekst,ili u kontekst nagoveštaja da bi ovo mogao biti i njegov oproštajni film.
Iako mu nije sasvim pošlo za rukom da generiše neophodnu dramsku upečatljivog, Istvud je ponovo načinio film za veliko poštovanje, svedočanstvo o kontinuitetu kvaliteta njegovog rediteljskog stvaralaštva s kojim retko koji drugi reditelj današnjice može da se pohvali. Vešto ublaživši klišee i pokoji stereotip koji mu je, očigledno, povremeno bio nametnut scenarijem (inače visprenog Britanca) Pitera Morgana, Istvud je teškoj materiji prožetoj dubokim emocijama, pristupio delikatno, ostavljajući i nužan prostor za optimizam i nadu, ne dozvolivši ni sekund patetike u, inače, 129-minutnom filmu.
Scenarističke mane Istvud je dovoljno nadomestio svojom rafiniranom režijom u postmodernističkom duhu, i tako u prvi plan ipak istakao scenarističke vrline, među kojima je svakako i ona što ova višeslojna priča ne govori toliko o životu posle smrti, koliko o suočavanju sa mogućim krajem i prihvatanjem smrti najbliskijih i najvoljenijih bića.
Tri paralelne priče o smrti i gubitku, sa tri različita kraja sveta (Francuska, Engleska, SAD), Istvud posle fascinantne uvodne scene razornog dejstva cunamija, vodi do kraja i zajedničkog ishodišta u sporom, ali temi sasvim primerenom ritmu. U francuskoj priči, slavna televizijska novinarka Mari (Sesil de Frans), imala je bliski susret sa smrću i viziju tunela punog svetlosti, što će uzdrmati njen život i nagnati na dublje istraživanje ovog fenomena. U američkoj priči, vidoviti Džordž (izvrstan Mat Dejmon), koga posle operacije u detinjstvu, proganjaju dodiri sa „onom stranom”, pokušava da pobegne od onoga što drugi nazivaju darom, a on smatra ličnim prokletstvom, dok se engleska, ujedno i najdirljivija, pričabavi sudbinom malenih i veoma vezanih blizanaca Džejsona i Markusa (glume ih Džordž i Frenki Meklaren), od kojih jedan strada, a drugi pokušava da se izbori sa gubitkom i traga za odgovorima…
U poslednjih desetak godina, u svojim vrhunskim iako mračnim filmskim delima, Istvud je otvarao mnoga značajna pitanja, poput prijateljstva („Mistična reka”), iznuđene hrabrosti („Ivo Džima”), upornosti („Devojka od milion dolara”), gubitka („Zamena”), dostojanstva („Gran Torino”), sada i suočavanja sa smrću i svim njenim nepoznanicama („Drugi život”).
Što je najvažnije, u svim ovim filmovima pružio je više odgovora nego mnoge njegove rediteljske kolege tokom čitave svoje karijere, ne zahtevajući od svojih gledalaca da se sa njegovim odgovorima slože. On je maestralan, čak i kada nije u svom najboljem izdanju. I nezaustavljiv. U fazi postprodukcije je njegov novi film „DŽ. Edgar”, sa Leonardom di Kapriom i Naomi Vots u glavnim ulogama. Istvuda ćemo još gledati.
Tekst je preuzet iz Politike