Nebojša: Kada bi ti davao opis i kritiku krajiškog identiteta, kako bi ga opisao i da li ga uopšte ima u tom jedinstvenom obliku?
Nikola: To je otprilike kao identitet jednog grada, ili druh jednog grada. To, po mom mišljenju, ne postoji! Postoji duh čovjeka, pojedinih ljudi koji svojim duhom oplemene grad ili jedan prostor i onda se grad „nakači na to“. Tako da je duh Beograda je duh Đure Jakšića, Branislava Nušića, Milana Mladenovića, Koje, Stevana Raičkovića ili Mome Kapora. Tako da je krajiški duh, duh ljudi koji taj svoj duh ponude, pokažu i prikažu. Zato se taj duh kod umjetnika čita preko dijela a kod običnih ljudi čita se preko proizvoda koji prave ili vezu – i oni su umjetnici na kraju krajeva.
Nebojša: Kada smo planirali podkast, naš koncept je bio da i i mi pokažemo da nešto stvaramo i da imao neki potencijal i da hoćemo da se čuje naš glas. I, kako je odmicao podkast, a ti si deveti na toj stolici, svaki put smo rekli – mi imamo biser. Ali dok mi sjedimo ovdje, nama već godinama za dana Grada i dan Republike, ne sviraju bendovi odavde, uglavnom ih uvozimo „sa strane“. A i to si u jednom trenutku mogao da odlučiš da budeš Beograđanin. Kada si ti odlučio da ostaneš Krajišnik?
Nikola: Nisam ja to odlučio. Čini mi se da tu nema puno mjesta nekim planovima. Što kaže Meša Selimović: ti kao umjetnik imaš mogućnost samo da raskriliš svoju kožu, pa šta ispadne. Iz tvoje kože ispada to što ispada, iz moje ovo i svaka kalkulacija je pogubna. I svaka kalkulacija je osjeće i vidi i to onda nije autentično i niti ima ikakvu vrijednost. Beograd je meni samo pružio mogućnost da to realizujem. Na tu temu možeš da pričaš sa Tikijem (Ninoslav Dobrijević Tiki, vlasnik Tiki Boyler studija u Banjaluci), oni ti mogu reći koliko stvarno ima kvaliteta i koliko ima bendova koji zaista zaslužuju da sviraju. Nije cilj da ti svaki put trpaš lokalni bend, već da taj lokalni bend ima svijest o svojoj vrijednosti i da ta vrijednost bude na neki način verifikovana.
Nikola Pejaković Kolja je naš pozorišni, filmski i televizijski glumac, reditelj, scenarista i muzičar. Osnovnu školu i Gimnaizuju je završio u Banjaluci, a 1985. godine je upisao Fakultet dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu, smijer Pozorišna i radio režija. Široj javnosti se predstavio ulogama u filmovima i serijama „Mi nismo anđeli“, „Složna braća“, „Lepa sela lepo gore“, „Rane“, „Nebeska ulica“, „Rat uživo“, „Mrtav ‘ladan“, „Motel Nana“, „Meso“, „Kosti“, „Južni vetar“ i drugima. Sarađivao je sa Jugoslovenskim dramskim pozorištem (JDP), Zvezdara teatrom, Beogradskim dramskim pozorištem (BDP), Bitef teatrom a stalno je zaposlen u Narodnom pozorištu Republike Srpske. Na 54. Sterijinom pozorju dobio je nagrada za najbolju režiju za predstavu “Narodni poslanik”. Osnivač je grupa Kolja i smak belog dugmeta i Grobovlasnici. Sa njima i samostalno Kolja je objavio četiri alb