Tračevi su i dalje brz, ali podmukao način prenošenja informacija o ljudima ili situacijama. Svi negde čujemo nešto u već izmenjenom obliku i prenosimo dalje, i dodajemo svoj utisak. Ali da smo to radili u prošlosti, tokom srednjeg veka, ako bi nas otkrili, čekala bi nas stroga kazna. Pogotovo ako ste žena.
Ovaj prestup je kažnjavan oruđem za mučenje, takozvanom Skoldovom maskom i Skoldovim uzdem (Scold's Bridle). Bilo je to da muškarac prisili ženu da – doslovno – drži jezik za zubima. Prvi poznati slučaj zabeležen je u Škotskoj 1567. godine.
Ženi bi na lice bila stavljena gvozdena maska dizajnirana tako da joj zatvara usta. Osim toga, na delovima koji idu unutar usta ponekad su se nalazile bodlje koje su se zabadale u jezik.
Ovaj alat je prvobitno osmišljen za otkrivanje veštica. Maska bi im bila stavljena na glavu sve dok nisu dale znak da će da priznati da su veštice. Maska je vremenom počela da se koristi i na drugim optuženicima kako bi priznali svoja dela.
Kasnije je, međutim, maska koja je trebalo da iznudi priznanje od optuženika postala oruđe za ućutkivanje žena koje su navodno širile tračeve. Nije jasno kako je došlo do toga.
Šetnja srama
Ponekad se smatralo da nošenje maske nije dovoljno. Deo kazne bilo je i poniženje.
Osim maske, muž bi ženi zakačio i takozvano Skoldovo uzde – što je zapravo bio običan povodac, a onda bi je tako vodio ulicom. Prolaznici su imali pravo da viču na nju i bacaju stvari.
Ova šetnja srama je često bila veća kazna od same maske.
Alat je našao primenu i u ropstvu
Skoldova maska je korišćena i tokom crnog ropstva.
Nosili su ga da ne bi pričali međusobno i tako ometali jedni duge u poslu. Ili i da se ne bi bez dozvole slučajno obratili gospodaru.
Tek u 19. veku je gvozdena maska konačno prestala da se koristi.