Legendarni bend Pero Defformero 19. jula na obroncima Tjentišta – NP Sutjeska zasviraće na desetom jubilarnom OK Festu.
Novosadski metal-rock and folk band Pero Defformero sa svojim specifičnim
muzičkim izražajem na ovdašnoj sceni djeluje već preko trideset godina i čini
se da je iz godine u godinu sve neveličanstveniji, ali ipak i sve popularniji.
I sami članovi benda se ponekada začude kada ispred sebe na nastupu vide više
hiljada fanova koji luduju na njihove pjesme poput Gastarbajter, Hipster,
Gotičarka, Ćerka đavola ili Kauboj iz Bosne. Njihove pjesme prepune su
istinskoga rokenrol žara i sevdah patnje, pa je možda to i jedan od razloga
zbog čega se ova skupina sjajnih, ali istrošenih muzičara, još uvijek nalazi na
samom vrhu ex-Yu muzičke scene i zbog čega ih pozivaju na festivale da svojim
predvidivim nastupima uveseljavaju depresivnu publiku.
Pero Defformero nastupiće 19. jula na
ovogodišnjem OK Festu koji se tradicionalno organizuje na Tjentištu i to je bio
sjajan povod da popričamo za frontmenom benda Goranom Biševac Bišketom i
saznamo neke zanimljive detalje iz karijere, ali i života van muzičkih
zbivanja.
19. jula ste na Tjentištu. Prija li vam ta planinska klima i da li će vas
nagnati da još više padnete u roksevdah
trans?
Svakako prirodni
ambijent ce uciniti da se vretimo korenima! i obnovimo folk koji je godinama
degradiran, pokvaren gradskim i urbanim zivotom!
Ove godine ste na malom stejdžu OK festa. Mislite li da zaslužujete veliku
binu s obzirom da ste vi veliki bend, bar kada bi parametar bio kurpulentnost
stasa i glasa frontmena i pjevača Bišketa, to jest Vas?
Velika bina ili ne, svakako će biti zabavno,
jer zbog toga ćemo se skupiti na Tjentistu u tolikom broju. Ili kao što se kaže
– manje je uvek više.
Prijaju li vam više solo koncerti ili festivalski nastupi i da li na isti
način pristupate svirkama? Postoji li tu neka veća energija jer na festivalima
ima i po par desetina posjetilaca?
U našem kolektivu princip je uvek isti, svira
se isto za jednog čoveka u publici i za 150.000 ljudi. Dakle, uvek isto!
Jednako loše svaki put.
Preko dvadeset i kusur godina veselite publiku širom Balkana. Da li vam je
dojadila popularnost i kako se snalazite u svoj toj slavi i novcu?
Bend Pero Defformero je prosle godine
proslavio 30 godina rada i postojanja na narodnoj sceni, popularnost nas je
zatekla 1993 god izdanjem prve kasete. Toliko nam je slava udarila u glavu da
nam je izbila osnovno obrazovanje iz glave, ostali smo bez osnovne skole
bukvalno.. to je ujedno i razlog zasto nas nije bilo neko vreme, morali smo sve
polagati ponovo!. Ali sada smo ponovo komada jedan i idemo dalje..
Koliko trpe vaše žene i ljubavnice zbog te silne slave?
Od prvog do prvog sastavlja se kraj sa krajem.
Da li ste ikada zapali u krizu i
depresiju?
Da nije bilo krize i
depresije bend Pero Defformero ne bi ni postojao. Muka nas je naterala zato
njozi fala.
Čime liječite dušu kada se umori od fanova i putovanja?
Venogel za noge, fastum
gel za leđa i lumbalni deo, za glavu rakija a za stopala natopljene čarape u
komovu rakiju ili sirće.
Vaša muzika je između jave u sna, to jest između rokenrola i folkenroka, s
primjesama teškog metala. Da li su rokeri a bogami i foleri ljubomorni na vas,
jer na vašim svirkama ima i jedne i druge publike?
Nasa muzika je sudar
civilizacija, istok vs zapad, Mirko vs Slavko, nema tu mesta za ljubomoru i
druge radnje. Dakle, samo napeto i neizvesno do kraja.
Ipak, koja vam publika leži više k
srcu, a koja više k gnjurcu?
Ne delimo publiku, neka
sluša i nek ljubi ko koga hoće. Muzika je stanje duha, a ljude pokreću razne
stvari.
Da li ste ikada razmiljali da
poboljšate neke vizuelne efekte prilikom nastupa, te da počnete da palite vatre
i žarite žare kao što to čini Ramštajner?
Imali smo prilike da
nastupamo pokraj brenera i bacača pare i vatre, nismo bili oduševljeni. Mi smo
više za ražanj, roštilj, neku laganu čorbicu i aperitiv pre nastupa. Od ovakvih
scenskih efekata na bini kreće voda na usta, kako nama tako i publici. E to je
već nešto, a ne Rammstein.
Da li ste ikada osjetili ljubomoru prem nekom izvođaču tipa Ramštajnera,
Đibonija, Čolića ili Mile Kitića?
Ima jedan izvođač, zove
se Mileta Čolić.
Vaše pjesme odišu nježnošću i finim
metaforama. Gdje pronalazite inspiraciju za pisanje takve poezije?
U pesmama gore pomenutog
Mileta Čolića.
Da li ste kada ste bili mali željeli da postanete muzikanti ili ste kao i
sva ostala normalna djeca željeli da budete predsjednici mjesnih zajednica,
opština i republika?
Konkretno ja sam maštao
da budem šef ministarstva za finansije, a članovi benda su maštali da postanu
metalci. Kako vidimo, nikom od nas se nije ostvarila želja.
Niste nikada napisali niti jednu politički nekorektnu pjesmu. Da li imate u
planu da odradite i tako nešto pada napravite antifeminističku ili možda i
antifašističku pjesmu?
Naša glavna tema je
neuzvraćena ljubav koja se takođe reflektuje na sve svere života, pa tako i na
političke prilike.
Ima li nešto čega se izrazito plašite. Na primjer, plašite li se ponovnog
dolaska Hrista na planetu Zemlju ili spuštanje Bude posredstvom NLO-a na
Himalaja?
Plašim se ako siđe i
vidi ovo što mi gledamo već trideset i pet godina po planeti Zemlji, da će samo
udariti po rikvercu.
Plaši li vas ova vještačka
inteligencija i mislite li da će vam ona ukrasti posao jer već su se pojavile
nekakve aplikacije sa kojima se rade aranžmani, producira, svira pjeva i šta
sve ne radi?
Svakako je organska
muzika doživela svoju jalovost, čast izuzecima. Baš me zanima da li će Ai
popraviti scenu generalno. AI pravi generičku muziku. Služi se jasnim pravilima
i teorijom muzike za koju 90% muzičara nema pojma i sa te strane će biti bolja
bar u aranžerskom smislu. Ostaje da vidimo kud vozi taj brod. Ipak, pitam se
šta ćemo sa dušom i nadahnućem. Da li se i to može Ai Copy-paste?
Šta vas drži da još uvijek svirate: novac, slava, žene, ili ljubav prema
umjetnosti?
Drže nas još neke rate
kredita pa ćemo videti za dalje (smijeh). Šalu na stranu, to je naše biće, to
je naša svrha, pored svih ostalih očekivanih stvari.
Poruka onima koji ne sviraju, ne slušaju muziku i ne odlaze na koncerte?
Držite se podalje od
festivala, koncerata i manifestacija. Vaše prisustvo bi ugrozilo vaš skladan
život i vašu auru.
Poruka onima koji sviraju, slušaju muziku, ali isto kao i ovi prvi ne odlaze
na koncerte?
‘Odma u pemziju. Ima
lepih gerontoloskih centara ili eventualno neka banja, može da pomogne.
I na kraju ima li nešto što bi poručili sebi i članovima benda PD?
Gariše, želim nam puno
uspeha u daljem neradu. Samo jako i bezveze (smijeh).