Pre svega, niti je lakše funkcionisati strogo takvim principom, niti je to trajno rešenje za kvalitetan život pojedica, a da se bivanje tog pojedinca ne svede na potpunu motoriku i robotizaciju. A sasvim netačno je da takav pristup životu iziskuje manje napora.
S druge strane, deluje neverovatno teško prepustiti se osećaju i slušati intuiciju, ali je zapravo to naš istinski i praiskonski impuls koji treba slediti, iako u suštini najčešće sumnjamo u odluke tog tipa.
Ono gde takođe grešimo tokom svog života je i u gomilanju suvoparnog znanja da bismo delovali nadareni inteligencijom, što je nepotrebno, a u krajnjoj liniji i beskorisno za lični napredak. Da, svakako treba težiti znanju, odnosno korisnom skladištenju informacija i fragmenata, ali opteretiti sopstveno bivanje konstantnim apdejtom suvišnih podataka, u najmanju ruku je iscrpljujuće, osim ako je u pitanju školovanje ili unapređenje sopstvene profesije, što je opet korisno jer će nam u budućnosti biti potrebno da bismo svoje bivanje održali egzistencijalno kvalitetnim.
Često se pojmovi inteligencija i intelekt mešaju u svom značenju, što je ključna distinkcija za pogrešan doživljaj sveta oko nas i onoga što ga čini. Čovek se rađa sa razvijenom inteligencijom ili ne, dok je intelekt sakupljanje i akumuliranje znanja putem informisanja o raznim stvarima, događajima, ljudima, znamentostima itd.
Mišljenja sam da je inteligencija upravo sposobnost da osetimo mislima i da tome ostanemo dosledni. Svaki drugi pristup je kopiranje tuđih misaonih ili praktičnih procesa, jer su vršeni pod uticajem znanja stečenog iz tuđih knjiga; opštih ili ličnih definicija drugih ljudi, tuđih životnih iskustava; što je, složićete se, sasvim pogrešno.
Bivati dosledan sebi ne znači raditi šta god ti padne na um, već raditi ono što te ispunjava, a nikog drugog ne ugrožava. Sve ono što ugrožava druge nije doslednost već hirovitost.
Čovek si onoliko koliko korisnog znanja imaš i umeš da osetiš mislima (bilo da su u pitanju osećaji da prepoznaš kada treba imati empatiju za pojedine ljude, a kada ne, ili naprosto ignorisati ili iskoristiti priliku koja se u tom momentu pruža). Čovek si onoliko koliko umeš da čuješ unutarnjim, Duševnim i Duhovnim ušima i dodirneš ličnim Impulsom i Logosom sve ono što te okružuje, najveći mudrac si kada ne moraš da misliš da bi znao, jer si prethodno situaciju, ljude i događao osetio na pravoj frekfenciji i svim tim reakcijama koje se u nama odvijaju.
Nije bitno šta misliš, već šta tvoj osećaj emituje jer je misao ponekad izgrađena na iskrivljenim osećajima (osećanja i osećaji nisu jedno isto, takođe distinkcija u neshvatanju sveta) koji se krive pod uticajem ličnih osećanja. Pravi i iskreni osećaji su nepristrasni, ona se ne vezuju za osobe već nastaju kao istinska reakcija našeg bića, odnosno Duha, Duše i Logosa, dok su osećanja skup osećaja kojima pristupamo pristrasno.
Naprosto: BIVAJ