Od velike bele ajkule preko meduza i raža pa do vatrenog crva – u Jadranskom moru živi niz životinja koje mogu biti opasne i trebalo bi da budete oprezni kada dođete u susret s njima.
Dr. sc. Neven Iveša, dipl. ing. biologije sa Univerziteta Jurja Dobrile u Puli, za N1 je naveo s kojim se opasnim vrstama najčešće možemo susreti ako letujemo na Jadranu.
“Opasni organizmi koji postoje u Jadranu mogu se svrstati u nekoliko kategorija: organizmi koji poseduju otrovne bodlje poput riba iz grupe paukovki i bodeljki, ribe koje poseduju nazubljene i otrovne bodlje na bazi repa (golubovke i žutuge), ribe čiji je ugriz bolan (murine i ugori), ribe s krvnim toksinima (jeguljke) i ribe koje u visceralnoj šupljini nakupljaju izuzetno opasan tetradotoksin kao npr. srebrnopruga napuhača (Lagocephalus sceleratus)”, objasnio je Iveša za N1.
Otrovni „paun“ u Jadranu
Navodi da su ove poslednje izuzetno retke u Jadranskom moru i obično borave u tropskim morima.
“Osim njih, u Jadranu je detektovana i jedna vrsta ribe pauna (Pterois miles) koja ima vrlo otrovne bodlje i kao i većina novih vrsta najčešće se pronalaze na području istočnog Sredozemlja, a na Jadranu, na njegovom jugu”, dodao je.
Iveša je naveo još nekoliko životinja s kojima se možemo sresti u Jadranu, a koje mogu biti opasne.“Osim navedenih grupa, među predstavnicima grupe želatinoznog planktona postoje opasne vrste, odnosno meduzoidni oblici nekih žarnjaka iz razreda režnjaka i obrubnjaka. Među njima valja istaći vrstu morsku mesečinu (Pelagia noctiluca) čije su jedinke već sada zabeležene na južnom Jadranu i kompas meduzu (Chrysaora hysoscella) koja je detektovana na severu Jadrana.
Realno gledajući, svi žarnjaci predstavljaju opasnost za kupače budući da poseduju žarne stanice koje im koriste za lov i odbranu. U tom pogledu i neki korali kao npr. relativno česta vrsta kao što je smeđa vlasulja (morska sasa, Anemonia viridis) mogu izazvati neprijatne opekotine na koži”, ističe Iveša u razgovoru za N1.
Napominje da u moru ima i morskih pasa, uključujući i veliku belu ajkulu koja je opasna, ali je izuzetno retka. Ali, susreti kupača na Jadranu i ajkula su veoma retki.
“Među opasnim vrstama postoje i one koje su zakonom zaštićene kao npr. žutuga (Dasyatis pastinaca) i većina većih pelagičnih morskih pasa kao npr. pas modrulj (Prionace glauca) i kostelj (Isurus oxyrinchus) koji zajedno pripadaju grupi generalno ugroženih riba hrskavičnjača”, navodi Iveša.
Naglašava da je bitno dobro se informisati o načinu rukovanja i susretu s pojedinim vrstama, konzumaciji njihovog mesa i slično. “Čak i bezazleni školjkaši mogu biti izuzetno opasni za ljudsko zdravlje ako se konzumiraju iz područja koja su opterećena zagađenjem kao i ježevi koji svojim bodljama mogu izazvati neprijatna mehanička oštećenja tkiva i sekundarne infekcije.”
„Ne diraj me, ne diram te“
S druge strane, magistar biologije Zrinka Jakl, rukovodilac Programa zaštite prirode u Udruženju za prirodu, okolini i održivi razvoj Sunce, naglašava da su male šanse da ćete nastradati od neke morske životinje.
“Životinje s kojima je susret nešto češći i s kojima treba biti oprezan su meduze, sase, vatreni crv, riba pauk, škarpina, raža, morski golub. Nijedna od ovih životinja ne napada čoveka, već su opasne isključivo zbog njihovih mehanizama za odbranu. U prirodi vredi pravilo ‘ne diram te, ne diraj me’. Čak i murina koja ima opasan izgled i otrovan ugriz nikada ne napada prva, i možete mirno roniti kraj nje ako ju ne uznemiravate. Pazite da ne nagazite na morskog ježa i izbegavajte meduze i sigurni ste na odmoru”, savjetuje Jakl.
Iz Ministarstva privrede i održivog razvoja takođe naglašavaju da su neprijatnoti ili povrede ljudi najčešće posledica samoodbrane životinja ako nisu uspele ili ne mogu pobeći od njima opasne situacije, ili su dezorijentisane i neuobičajenog ponašanja zbog bolesti, starosti i dr.
Na primer, ako se murina oseti ugroženom ona može da ugrize, a ugriz murine može uzrokovati bolnu ranu koja dugo zaceljuje. Stoga je prilikom ronjenja potrebno izbeći njeno uznemiravanje. Potreban je oprez i prilikom susreta s nekim drugim vrstama riba, na primer s vrstama škrpinki, goluba i žutuga, koje imaju otrovne bodlje, pa ubodi ovih riba izazivaju bol i neprijatnost. Među njima je i strogo zaštićena vrsta žutuga (Dasyatis pastinaca). Bodlje u perajama i na škržnim poklopcima imaju i paukovke koje najčešće borave na peščanom dnu, zbog čega je potrebno izbegavati kontakt s tim vrstama i oprezno hodati po peščanom dnu.
Ježevi se najčešće nalaze na stenama u plitkim delovima mora i prilikom hodanja po stenama ili plivanja uz njih treba biti oprezan kako bi se izbegao kontakt s njihovim bodljama koje mogu izazvati uvrede. Igličasti jež (Centrostephanus longispinus) je strogo zaštićena vrsta, ali s obzirom na to da najčešće boravi u dubljim delovima mora, verovatnoća susreta s tom vrstom je mala. Kontakt s pipcima nekih vrsta meduza i sasa može uzrokovati crvenilo, pečenje, bol ili oteklinu na koži. Sve su to situacije koje se mogu izjeći pravilnim i odgovornim ponašanjem u prirodi”, zaključuju iz Ministarstva.
Treba još dodati da neke vrste nisu opasne za ljude, ali mogu imati izuzetno negativan uticaj na priodu. “Takav je npr. invazivni rebraš morski orah Mnemyopsis leydi koji je unesen u evropska mora iz meksičkog zaliva balastnim vodama. Iako za čoveka potpuno bezopasna vrsta, štete koje uzrokuje u ribarstvu su enormne. U Jadranu, njegovom najsevernijem delu postao je stalna invazivna vrsta koja se periodično (leti i na jesen) pojavljuje u enormnim količinama i pošto se hrani istom hranom kao i sitna pelagična riba, negativno utiče na njihovu brojnost, veličinu i rasprostranjenost”, ističe Iveša.