Prekomerni turizam je pojava koju primećujemo na popularnim
lokacijama kao što je Venecija – zbog ogromnih gužvi ovaj italijanski
grad je u procesu uvođenja naplate dnevne posete kako bi se smanjilo
zagađenje čuvenih venecijanskih kanala. A pomami turista izloženo je
mnogo više lokacija širom naše planete.
Nasuprot prekomernom turizmu koji može da rezultuje ugrožavanjem
životne sredine, oštećenjem kulturnog nasleđa i pogoršanjem kvaliteta
života tamošnjeg stanovništva, ljudi se sve više odlučuju da putuju na
način koji je odgovorniji za prirodu i društvo.
Od aviona koji ispuštaju velike količine gasova sa efektom staklene
bašte do luksuznih letovališta izgrađenih u prirodnim područjima,
turizam je danas ipak daleko od održivog. Ali kako pojedinci i agencije
sve više uviđaju štetan uticaj turizma postoje nastojanja da se to
promeni na bolje.
Održivi turizam podrazumeva napore putnika i turističke industrije da
zaštite naše okruženje, uključe se u borbu protiv klimatskih promena,
smanje korišćenje plastike i podrže ekonomski razvoj zajednica s fokusom
na turizam. Krajnji cilj je dugoročna ekološka, socio-kulturalna i
ekonomska održivost. I sami možete biti akter ovog pozitivnog trenda već
ovog leta ako uskoro planirate na odmor, evo na koji način.
1) Ne krećite dobro utabanim stazama
Iako svi putevi vode u Rim, vi ih zaobiđite i posetite neke manje
izvikane, a jednako fascinantne gradove. Iza ovog saveta koji na prvu
loptu zvuči pomalo poetski i arhaično krije se jednostavno: nemojte da
doprinosite prekomernom turizmu.
Na taj način dobićete mnogo neobičnije i autentičnije iskustvo u
zemlji koju posetite, a istovremeno nećete biti tek jedan u ogromnoj
najezdi turista koji mogu da izazovu preveliko opterećenje na poznate
lokalitete i resurse. To ne znači da treba da se zaputite u nedođiju,
već da mesto za svoje naredno putovanje potražite izvan lista
najposećenijih turističkih destinacija – izvor inspiracije mogu biti
sjajni blogeri koji putuju svetom poput Kristijana Iličića, kao i lokalno stanovništvo.
Međutim, znamo koliko je teško odoleti poseti večnom gradu ili npr.
gradu ljubavi kada vam se pruži prilika, stoga savetujemo da tamo
putujete van sezone. Obe evropske prestonice najviše posetilaca beleže u
letnjem periodu – ako izbegnete gužve, ne samo da ćete smanjiti
pritisak na preopterećenu infrastrukturu ovih gradova, već i na
sopstveni novčanik. Povrh toga, velelepna Fontana di Trevi i Ajfelov
toranj sigurno deluju mnogo impozantnije kada vam pogled remeti manje
turista opremljenih fotoaparatima koji pokušavaju da uhvate savršeni
kadar za Instagram.
Postoji čak i odličan onlajn alat
koji će vam pomoći da utvrdite koliko je određeni grad posećen u koje
doba godine – jednostavno ukucajte ime grada i planirano vreme posete.
Povrh toga, dobar način da posetite turističke centre, bez velikih
troškova po njih i sebe, jeste da odsednete u obližnjim, ruralnijim
krajevima. A da do Rima i Pariza odete na dan-dva.
2) Pri odabiru destinacije uzmite u obzir njenu udaljenost
Uprkos tome što nam je 2020. zbog pandemije koronavirusa ostala u
sećanju kao veoma stresno razdoblje, čovečanstvo je tada povuklo ručnu i
usporilo – procenjuje se da su te godine emisije ugljen-dioksida pale
za 6,4%, odnosno za preko 2 milijarde tona. Pored smanjenja privredne
aktivnosti, ovome je između ostalog doprinela i promena načina na koji
smo putovali – prelazili smo znatno manje kilometara do svog finalnog
odredišta.
Ljudi su, zbog različitih uslova za putovanja i neizvesne budućnosti,
birali da čak i na odmoru budu bliže kući i ostajali su u granicama
svojih zemalja. Ovo se, pored doprinosa dekarbonizaciji, pozitivno
odrazilo i na našu nacionalnu ekonomiju, ali i na kućne budžete pošto je
znatno jeftinije otputovati u Bor, nego na Bora Boru.
3) Koristite prevozna sredstva koja emituju manje ugljen-dioksida
Avioni su veoma privlačno prevozno sredstvo zato što su brži od
ostalih. Međutim, avijacija ima visoku cenu po klimu, odgovorna je za
oko 2% ukupnih emisija ugljen-dioksida i jedan je od najbrže rastućih
zagađivača – projektuje se porast avio-emisija za između dva i tri puta do sredine veka kada bi svet trebalo da dostigne karbonsku neutralnost.
Kako bismo zauzdali globalno zagrevanje na 1,5 °C, prema izveštaju
Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC) iz avgusta prošle
godine, čovečanstvu je ostao karbonski budžet od oko 400 milijardi tona.
Podeljeno sa projektovanom populacijom od 8 milijardi stanovnika u
narednim godinama, svakome od nas je na raspolaganju životni karbonski
budžet od oko 50 tona.
Da biste kao pojedinac ispoštovali te granice, potrebno je i da čak u
trenucima reseta smanjite svoje štetne emisije – iako su na dužim
razdaljinama avioni možda neizbežni, u okolne zemlje možete otputovati
autobusom, vozom ili automobilom. Ipak, imajte na umu da je, kada idete
kolima, najefikasnije iz perspektive klime da sva sedišta budu popunjena
kako bi se krajnji karbonski otisak delio na više osoba.
4) Cenite lokalce
Odgovorno putovanje nije odgovorno samo prema prirodi već i društvu –
iako je pomenuta pandemija koronavirusa donela određeni boljitak na
frontu sa klimatskim promenama, ne smemo zanemariti da je turistička
industrija pre dve godine pretrpela ozbiljan udarac i da su najviše
ispaštali lokalci.
Stoga na svom sledećem putešestviju gde god ono bilo – kod nas ili
inostranstvu, umesto u skupim, međunarodnim hotelima, odsednite u
smeštaju koje nudi lokalno stanovništvo. Ručajte u njihovim restoranima,
suvenire i nakit takođe pazarite od njih. Posetite pijace, kupite
tradicionalne začine i delikatese – tako ćete jedinstvene ukuse, kao i
uspomene, zadržati duže, ali i podeliti sa dragim ljudima koji nisu bili
u prilici da posete to mesto. Odlazite u lokalne nacionalne parkove i
zaštićena područja. Ne ostavljajte smeće za sobom! Angažujte lokalnog
vodiča. Učestvujte u akciji prikupljanja smeća.
Iako je Palau preko 10 hiljada kilometara udaljen od Srbije i
potencijalno zemlja koju nećete biti u prilici da posetite tokom života,
zanimljivo je pomenuti da se kod njih ovakav odnos prema lokalnoj
sredini posebno ceni. Za lepo ponašanje i poštovanje njihove kulture
turisti dobijaju tzv. poene za održivost
koji mogu da se zamene za nesvadišnja iskustva sa lokalcima – od
pecanja preko obilaska skrivenih pećina do planinarenja samo njima
poznatim rutama.
5) Štedite energiju i vodu
Kada smo na tuđem terenu, lakše potpadnemo u zamku neodgovornog
trošenja energije i vode jer račune, uslovno rečeno, ne plaćamo mi. Ali
ovaj izazov seže mnogo dalje od finansijskog aspekta – porast srednje
globalne temperature donosi sve veći pritisak na resurse kojim
raspolažemo kao planeta.
Zato se i u tuđoj kući ponašajte kao kod svoje: gasite nepotrebna
svetla, isključite klima uređaj kada napuštate smeštaj, kada ne
koristite TV ili drugu elektroniku, neka budu ugašeni. Ne bacajte
peškire na pranje nakon samo jedne upotrebe i slično
6) Izbegavajte jednokratnu plastiku
Svakog minuta otprilike jedan kamion plastike završi u okeanima.
Prošle nedelje sa Miljom Vuković, osnivačicom Fejsbuk grupe Za manje
smeća i više sreće, razgovarali smo o tome kako možete smanjiti količinu plastičnog otpada u svojoj svakodnevici, ali geslo o korišćenju manje plastike, a pre svega jednokratne, trebalo bi da ponesete i na svoje sledeće putovanje.
7 saveta kako da živite sa manje (plastičnog) otpada
Nije vam neophodna nova kozmetika u plastičnoj ambalaži samo zato što
napuštete svoj zavičaj – u drogerijama ćete pronaći mala pakovanja za
više korišćenja u koja možete presuti šampon, gel za tuširanje i losion
koji već imate kod kuće. Povrh toga, biće vam znatno manji teret u
koferu od litara i litara kozmetičkih proizvoda.
Verovatno najveći udeo u plastičnom otpadu imaju flaše. Srećom, to je
lako rešiv problem. Umesto da novac konstatno trošite na nove
jednokratne boce, jednom investirajte u svoju višekratnu. Ako niste
sigurni u kvalitet vode na mestu gde putujete, dobar izbor su flaše sa
filterom.
Ne propusti vesti i članke o klimatskim promenama koje redovno objavljujemo.