Ljudi su tu
Sede i piju
Ne misle šta je to što održava
Svakog od nas.
Obične priče ne pomažu.
Oni postaju par
Samo za ovu noć
uz petarde i buku
Plove iz blama u blam.
Kajanje jedino preostaje.
Ponoć me vodi ka gradu
Kroz razbacane ulice
Dolazim do svih
Ubacujem se
U masu
Ne osećam se dobro.
Razdragani lik
izaziva nervozu
Nabija me glavom
pošteno uzvraćam
Sva euforija večeri
Teče kroz njegove nozdrve.
Moj svet je sluđen.
Živci su pobacani svuda
Po prostoriji
Dok stojim zabezeknut
Spreman da primim sledeći udarac.
Ispred sebe
Vidim krvavu pojavu
uplašenija je
Od bilo koje divljači
Koja je upravo primila metak.
Sve je prljavo
U prvom jutru
Nove godine
Vraćam se kući
Još uvek vidno pijan.
Saznajem:
jedan čovek nije uspeo
Da dočeka vatromet
Zgažen
poput obične lutalice
Sa par tragova gume
Po faci.
I kako posle svega da zavoliš ljude?
Autor: Stefan Kirilov