„Pogledajte šta se dešava obrazovanju. U poslednje vreme, naglasak je
na ocenjivanju i dece i nastavnika, pa se učenje svodi na pripreme za
testove. A testiranja utiču kako na sudbinu učenika, tako i nastavnika.
To garantovano uništava svaki smisleni obrazovni proces. Nastavnik ne
može da bude kreativan, maštovit niti da uzima u obzir različite
potrebe učenika. Učenici, s druge strane, ne mogu da slede svoja
interesovanja, jer moraju da uče za sutrašnji kontrolni zadatak. A od
rezultata testova zavisi i budućnost učenika i nastavnika.
Birokrate koje sede po kancelarijama nisu loši ljudi, već rade unutar sistema čije ideologija i doktrine su izuzetno štetne.
Za početak, ne morate sve vreme ocenjivati ljude… Oni ne moraju
stalno bivati rangirani prema nekim veštačkim standardima. Sam sistem
vrednovanja je potpuno veštački. Nastavnici se ne rangiraju prema svojoj
sposobnosti da pomognu deci da ostvare svoje potencijale i istraže
svoja kreativna interesovanja. Te stvari ne podležu testovima.
Vi rangirate, ali to je uglavnom besmisleno i samo po sebi štetno.
Pretvara nas u osobe koje svoje živote posvećuju boljem rangiranju,
umesto da činimo stvari koje su vredne i važne.
U osnovnoj školi to je veoma razorno, što sam uvideo kada su moja
deca bila osnovci. Već kada stignu do trećeg razreda, stvara se podela
na glupe i pametne. Ako si svrstan među glupe, onda te škola tretira na
potpuno drugačiji način nego kad si među pametnima.
Zamislite šta to čini deci. Ona to veoma ozbiljno shvataju, što je pogubno za njih, a pritom nema nikakve veze sa obrazovanjem.
Obrazovanje – to je razvijanje sopstvenih potencijala i sopstvene
kreativnosti. Možda nećete biti sjajni u školi, ali ćete biti odličan
umetnik. Šta je loše u tome? To je samo drugačiji način da živite
ispunjenim životom, da oplemenite i sebe i one oko vas.
Sama ideja rangiranja je štetna. Ona je deo sistema koji treba da
stvori tzv. “ekonomskog čoveka”. To je neko ko racionalno kalkuliše kako
da poboljša sopstveni status i svoje bogatstvo, ne obraćajući pažnju ni
na šta drugo. Ko teži da gomila materijalna dobra, jer je to ono što
može da se izmeri. Ako ste dobri u tome, onda ste racionalna osoba koja
donosi odluke na osnovu činjenica. Povećavate svoj “ljudski kapital”
koji možete da prodate na tržištu.
O kakvom to čoveku govorimo? Da li je to ljudsko biće koje želimo da
stvorimo? Svi ti mehanizmi – testiranje, procenjivanje, merenje,
vrednovanje – prisiljavaju ljude da razviju takve osobine… A takve ideje
imaju svoje posledice…“
(Transkript dela intervjua sa Noamom Čomskim, datog magazinu „Progresiv“)
Prevela: Jovana Papan
Izvor: www.detinjarije.com