Među popularnim trendovima koji propagiruju zdrav način života
izdvaja se i onaj da voće i povrće prije upotrebe treba potopiti u sodu
bikarbonu. Tako će navodno sve štetne materije i pesticidi izaći iz
namirnica, te će one biti bezbijedne za upotrebu. A u toj želji da se
hrane zdravo, mnogi ne provjere ima li u određenom savjetu smisla.
Među onima koji razbijaju slične mitove je i Zoran Vujčić, redovni profesor na Hemijskom fakultetu u Beogradu.
Uz ćerku Sanju, koja je biohemičarka, on svoja znanja rado dijeli i na
društvenim mrežama, a sve u želji da razbije zablude u koje mnogi
vjeruju.
Tako se nedavno izdvojilo i pitanje – treba li voće i povrće potopiti u rastvor sode bikarbone i vode prije upotrebe.
Na to profesor Vujčić kaže:
„Time može da se ukloni kiselina, koje na voću i povrću nema. Manite
se tih mitova. Soda bikarbona je dobra samo za višak kiseline.“
Profesor dodaje i da pranje u sodi nema efekta ni protiv kovida ni protiv gomile drugih mikroba.
Još jedan mit u vezi sa sodom bikarbnom je i onaj da je soda koja se prodaje bez aluminijuma – „zdravija“.
„Soda bikarbona nema aluminijum, bez aluminijuma je. To je marketinški trik za naplaćivanje neznanja hemije“, kaže Sanja Vujčić.
U svemu se postavlja i pitanje šta je sa korom citrusa, može li se koristiti?
„Naravno. Samo voće pre upotrebe treba prebrisati dok je suvo, suvom
krpom. To je sve što mu treba. I naravno, može ako se ne jede svakog
dana“, kaže profesor Vujčić.
On ističe da ni potapanje u mješavinu vode, sirćeta i sode bikarbone
ne uklanja kojekakve štetne materije sa površine voća i povrća.
„Zaštita je u voskastom materijalu koga voda ne kvasi. Uz to, opisani postupak iz TV šoua je čista glupost.“
Profesor dodaje da potapanje uklanja blato i prljavštinu koju nosi kiša.
„Ako je voće uz zemlju ili palo, pranje se svakako preporučuje. Ako
se brzo kvari, bolje ga je ne kvasiti. Sve je odavno poznato, osim kada
se ne poštuje karenca. Tada ništa ne pomaže u uklanjanju otrova kojima
je povrće ili voće prskano.“
Profesor takođe dodaje da više vjeruje u hranu koja nije deklarisana kao organska.
„Organska koristi pesticide i tretmane koji nisu toliko poznati i
analizirani. Sve je u verovanju sertifikovanim telima. Sećam se da su
hrvatske inspekcije nahvatale dobavljača koji je noću utovarivao robu od
seljaka. Ujutro bi postajala organska. Uzgred, kakva organska sa
vazduhom koji se danas diše?“, zaključuje profesor i ujedno rešava
dilemu o tome da li ima smisla potapati voće i povrća u sodu radi
uklanjanja pesticida.
Nova.rs