Najraniji poznati film britanskog režisera Alfreda Hičkoka biće prikazan ove nedelje u Los Anđelesu, prvi put za više od 80 godina, ali bi bio izgubljen da nije bilo ekscentričnog zaljubljenika u film sa Novog Zelanda.
Jedina kopija filma “Bela sjenka” (The White Shadow) iz 1923. ležala je decenijama u šupi u gradu Hejstings na Sjevernom ostrvu zajedno sa stotinama drugih filmova iz ere nijemog filma.
Kolekciju je napravio Džek Mertok, kinooperater koga šef Filmskog arhiva Novog Zelanda Frenk Stark opisuje kao sakupljača nesposobnog da baci ijedan snimak koji je prošao kroz njegove ruke.
Mertok je umro 1989. ali je iza njega ostala bogata zaostavština, uključujući kratke filmove, filmske vijesti i filmove iz ranih dana Holivuda, prenosi Frans pres.
Prošle godine pronađena je jedina preživela kopija komedije iz 1927. ”Uzvodno” (Upstream) američkog reditelja Džona Forda, poznatog po filmovima “Poštanska kočija”, “Plodovi gneva” i “Tragači”.
Istraživači su ove godine pronašli i prve tri rolne Hičkokove “Bele sjenke”, melodrame o dve sestre – jednoj čednoj i drugoj buntovnoj koju zavodi noćni život Pariza.
Hičkok koji je umro 1980. godine napisao je scenario za film, bio je scenograf, montažer i pomoćnik britanskom reditelju Grejamu Katsu koji je bio ljubomoran na svog nadarenog pomoćnika.
Stark kaže da se “Bela sjenka” smatra prije svega Hičkokovim filmom, zbog čega je njeno i otkriće Fordovog filma velika šansa da stručnjaci prouče rane radove ove dvojice filmskih majstora.
“Obojica su postala važne figure u svijetu filma. Čak i da su slijepi, stručnjaci će ipak moći da uvide kvalitet i dimenzije ovih filmova”, rekao je on. “Ovo su izvanredni primeri žanr filmova u ranim danima filma”.
Na pitanje kako se takvo blago našlo 11.000 kilometara od Holivuda, Stark ima jednostavno objašnjenje.
On kaže da je u ranim danima filma, određen broj kopija bio poslat iz Holivuda za distribuciju u inostranstvu i izolovani Novi Zeland bio je posljednja stanica turneje nekog filma.
“Kada bi filmovi došli ovde, oni su bili na kraju svog života u distribuciji. Niko tada nije razmišljao o arhiviranju. Takva ideja činila se potpuno bespotrebna”, rekao je on.
Studiji su čak naređivali da se kopije bacaju jer nije bilo vredno truda slati ih nazad u Ameriku, dodao je Stark.
Zahvaljujući neposlušnosti Mertoka i nekolicine filmskih entuzijasta, rolne su sačuvane.
Arhiv je takođe imao sreće što je klima u Hejstingsu suva i blaga, zbog čega je očuvan nitrat u kopijama. Nitrat je poznat kao nestabilna i zapaljiva supstanca koja vremenom propada.
Tri preživjele rolne “Bijele sjenke” bile su zamršene i napukle kada su pronađene, ali u dovoljno dobrom stanju da Park Roud studijo Pitera Džejsona napravi kopiju filma koji je poslednji put prikazan oko 1930.
Stark navodi i da je većina Mertokovih filmova stigla iz Amerike i da su ih već pregledali stručnjaci, ali da postoji i jedna zaliha evropskih filmova drugih kolekcionara koja bi takođe mogla da čuva neka iznenađenja.
“Postoji stotine naslova. Još uvijek nemamo pojma šta se tamo nalazi”, rekao je on. “Postoji šansa, ako je suditi po američkom iskustvu, da će tamo biti filmovi kojih nema nigde drugde”.
Stark je rekao i da je Holivud bio fasciniran Fordovim filmom prošle godine i da sličnu reakciju očekuje danas na projekciji “Bijele sjenke” u sedištu Američke filmske akademije.
On je rekao i da bi Mertok uživao u pažnji koju njegova kolekcija iz šupe sada ima u svetu filma.
“Bio je kinooperater, volio je Holivud i bio bi oduševljen što je ostavio takav utisak na Holivud jer je Holivud imao takav uticaj na njega”, rekao je Stark.