“Stanovništvo ni na koji način nije bilo informisano da postoje tako
obimna prisluškivanja”. Stručnjak za internet Holger Blajh je ljut. U razgovoru za DW urednik časopisa za računare C'T iznosi svoju glavnu kritiku: “Kada
znate da niste anonimni i znate, ko nadgleda vašu komunikaciju, onda
možete i da se ponašate u skladu s tim.”
Ali baš to nije bio
slučaj u slučaju sada otkrivenog skandala. Američka tajna služba
analizira jednostavno podatke korisnika, u obimu koji je do sada smatran
nemogućim.
Uzdržavanje od podataka
Šta sada korisnici mogu da učine? Jedna strategija bi bila da se više ne
koriste stranice velikih američkih firmi. “Time bi rizik bio smanjen.
Ali postavlja se pitanje, šta bio još ostalo od interneta?” – naglašava
Blajh.
To bi podrazumevalo mrežu bez Googlea, Facebooka,
Youtubea, Skypea ili Applea, reč je samo o nekoliko ponuda i firmi, koje
se dovode u vezu sa programom američke Agencije za nacionalnu
bezbednost (NSA) – Prizma.
Nastavci odnosno domeni “.com” ili
“.us” ne govore ništa o tome gde su serveri firmi na kojima se čuvaju
podaci korisnika. Pri tom je lokacija tih velikih računara odlučujuća za
bezbjednost podataka. Svaka zemlja ima sopstvene zakone za to,
stručnjaci smatraju da su podaci najsigurniji na Islandu.
Kristof Majnel na Institutu u Potsdamu predaje internet-tehnologije i
sisteme, upozorava da na Internetu ne treba činiti stvari koje uopšte ne
razumijemo: “Ja na primjer nemam nalog na Fejsbuku, i vrlo pazim na koje
mejlove odgovaram i koje stranice posjećujem. To se može nazvati
uzdržavanjem od podataka.”
Pravna situacija često nepoznata
U
drugim zemljama vladaju – i na Internetu – drugi zakoni, kaže Majnel:
“Ako je reč o inostranoj službi, a ja ne poznajem zakone, mogu da imam
probleme.”
Tu ni SAD nisu izuzetak. Tamo se preama strncima
sasvim drugačije ophodi nego prema Amerikancima, posebno nakon
terorističkih napada. Ali i druge zemlje imaju slične programe za
špijunažu. U Njemačkoj zakon o nadziranju telekomunikacija omogućava
određenim organima da čitaju mejlove građana, kaže Holger Blajh.
“Svaki ponuđač mejla, sa više od 10.000 korisnika, mora da instalira neku vrstu elektronskog interfejsa za prisluškivanje.”
Šifrovanje kao zamka?
Blajh zaključuje da se svaka komunikacija na Internetu može prisluškivati, što uključuje i šifrovanu komunikaciju.
Korišćenje softvera, poput programa za šifrovanje mejlova, PGP, koji je
star koliko i sam Internet, ili drugih tehnika za anonimno surfovanje
na Internetu, moglo bi da izazove pažnju istražitelja, kaže Blajh.
“Kada neko upadljivo mnogo koristi programe za šifrovanje, sa
sigurnošću je sumnjiviji od onih koji to ne čine. To su mi potvrdili i
istražitelji.”
Privatna sfera nebitna
Ali mnogi ljudi
nisu zainteresovani da šifruju svoje podatke, kaže profesor Kristof
Majnel. Mnogi bi apsolutno nepažljivo koristili svoje podatke. Njemu je
takođe radije da tajne službe čitaju njegove podatke, a ne privatna
preduzeća.
“Tajne službe u demokratskim državama podležu
parlamentarnoj kontroli, zato se od njih manje plašim nego od
kriminalaca ili preduzeća, koji sakupljene podatke zloupotrebljavaju ili
unovčavaju.”
Za Majnela je uzdržavanje od podataka jedini izlaz. Ko na Internet ne stavlja osetljive podatke, nema šta ni da izgubi.
“Mi štitimo građanska prava i privatnu sferu”
Šef NSA Kit Aleksandar, kaže da sporni programi NSA za špijunažu služe
bezbjednosti SAD. Zahvaljujući njima, spriječeno je na desetine napada,
izjavio je u Senatu – i obećao više transparentnosti.
Rasprava u
Americi se ne vodi oko toga da li je u redu da se sakuplja toliko
podataka o domaćim i inostranim građanima. Prema aktuelnoj anketi
“Vašington posta”, još uvijek je većina Amerikanaca spremna da ograniči
svoje lične slobode zarad bezbjednosti zemlje. Ali rasprava se vodi oko
pitanja, zašto do sada ništa nije bilo poznato o sakupljanju podataka i
zašto senatori i poslanici nisu ništa znali o tim programima.
“Siguran sam da time što činimo, štitimo prava američkih građana i
privatnu sferu”, rekao je Kit Aleksandar. “Problem je da to što do sada
nismo mogli da ih objavimo, jer su te informacije bile označene kao
tajne”.
Šef NSA je ubijeđen da nije napravljena nikakva greška.
On je ponosan na učinak svojih zaposlenih. Sakupljeni podaci su
analizirani samo u obrazloženim slučajevima, i već su pomogli da se
spreči na desetine terorističkih napada, među njima i napad trojice
islamista na njujorški metro u septembru 2009.
Aleksandar je
više puta ponovio da sada želi da se zauzme za uspostavljanje
transparentnosti. U kom vidu je to moguće, još uvek je nejasno. Mnoge
informacije o programima još uvek imaju oznaku tajnosti.