Mortal kombat je žestoki metal, hardcore bend i iza sebe ima pet studijskih
albuma, a Banjalučka publika će krajem marta imati priliku da uživo čuje većinu
pjesama sa najnovijeg albuma Bludni sin. Ovaj album sadrži tematski ozbiljnije
pjesme od onih s prethodnih albuma, a tome se nije ni čuditi jer i muzičari iz
Mortal Kombata ulaze u ozbiljnije stvaralačke godine, ali i zreliju životnu
dob. Od 2009. godine kada je bend oformljen do
danas Mortalovci su nizali mnoštvo nastupa kako solo tako i
festivalskih, pa je danas MK među usviranijim rock bendovima u okruženju.
Sviraju tamo gdje ih pozovu, ne odbijaju nastupe i rado su viđeni u svim
republikama bivše Jugoslavije.
Ovaj put dolaze u najljepši grad na Vrbasu,
Banjaluku, pred publiku koja im nije strana, a povodom tog nastupa momci iz
benda Mortal Kombat dali su intervju za Buka magazin.
Krajem marta ste u Banja Luci u kojoj često svirate. Evo jedno uobičajno i
možda nepotrebno pitanje: Kakvu nam energiju donosite i da li ste spremni da
poletite u KSB-u?
Svaki naš koncert je bomba, izuzetak neće biti ni u Banja Luci. Ako nas ponese,
skačemo u publiku bilo da je 150 ili 15000 ljudi, ne pravimo pitanje i ne
štekamo se u zavisnosti od situacije. Pretprošle godine smo svirali na Moto
festu, na tvrđavi Kastel, gde smo dobili priliku za nastup od, recimo, sat
vremena, što je neki standard za festivale. Tamo je bilo super, ali sada ćemo,
nakon šest godina, ponovo da održimo samostalni koncert koji će trajati preko
dva sata.
Da li ćete koncert bazirat na najnovijem albumu Bludni sin i odsvirat sve
pjesme?
Nećemo da sviramo baš sve nove pesme, to bi udavilo publiku. Ljudi vole poznate
stvari, sviraćemo pesme za koje mi smatramo da su najbolje sa svih pet albuma
koja imamo.
Imate li nekih veselih anegdota koji su vam se desili u Banja Luci?
Pa nemamo ništa neuobičajeno da prepričamo, kao kada smo sleteli sa puta sa 145
kod Alibunara ili bilo šta tog tipa. Postali smo matori i dosadni ljudi. Doći
ćemo na koncert, posle toga idemo na infuziju, ujutru kod Muje na ćevape, pa
kućama.
Bludni sin je vaš peti studijski album koji je izašao pred Novu godinu, koji
ste okačili na internet i gdje ga štovaoci vaše muzike mogu skinuti za Dž.
Zašto ste odustali od prodaje muzike na nosaču zvuka?
Nismo odustali od nosača zvuka, CD je u prodaji još od prvog dana izlaska
albuma, kako volim da kažem, za sve one koji i dalje voze automobile stare dvadeset
plus godina i u njima poseduju CD uređaj. Verujem da ljudi više kupuju CD zbog
omota nego zbog namenske upotrebe. Kupiš album, staviš ga na policu da skuplja
prašinu i pustiš našu muziku preko Spotifaja, Dizera ili nečeg trećeg. Čak je i
Jutjub postao platforma za bumere, o mp3 fajlovima i da ne pričam.
Da li ste razmišljali da album izdate na longplay ploči, danas je gramofon opet
popularan među rokerima?
Razmišljali smo, možda to i uradimo jednog dana, a možda i ne. Lično nisam
sentimentalno vezan za ploče, ali eto, neki ljudi ih vole i tripuju da je na
njima bolji zvuk. Kod njih mi se dopada jedino to što su omoti albuma veliki,
ali su zato nepraktični za distribuciju, verovatno ih kurirska služba potpuno
izgužva i izlomi u transportu.
Na kojim ste vi bendovima odrastali i da li ste slušali ploče kao klinci?
Mi smo generacija kaseta. Mislim da većina nas nije ni imala gramofon u kući.
Slušali smo sve i svašta, uglavnom rokenrol i sve ono što rokenrol obuhvata.
Besmisleno je da sada nabrajam stotine izvođača.
Jedno pitanje vezano za najnoviji album. Gdje ste snimili spot Bludni sin, čini
se da je to enterijer napuštene crkve, i kako ste došli na ideju da na ovaj
način snimite video klip noseće pjesme albumu u kojoj je potrebna i interakcija
gledatelja?
Spot smo snimili u napuštenoj Nemačkoj crkvi u Putincima, koja je poslednji put
bila u upotrebi pre sedamdeset godina, kako su nam objasnili. Objekat se danas
iznajmljuje za potrebe snimanja raznoraznih filmova, serija, spotova i slično.
Stavro, čovek koji nam snima spotove još od trećeg albuma je predložio da taj
spot bude „VR“ u 360 stepeni, što je nama delovalo novo i zanimljivo, pa smo ga
iz strahopoštovanja poslušali.
Petnaest godina ste na sceni. Da li je put bio trnovit ili ukrašen cvijećem?
Pa iz ove perspektive kada sagledam, put je bio trnovit i ne toliko glamurozan,
ali tada smo bili petnaest godina mlađi i to nismo doživljavali tako. Za
rokenrol bend je to verovatno dobro. Da bi umeo da ceniš nešto lepo, moraš
ponekad da prođeš i ružno. Znaš kako kažu, „ne radi se o odredištu, već o
putovanju“. Ta rečenica mi je iskočila jednom na Instagramu, kada sam listao
sise i dupeta.
Zašto ste se odlučili za muzičku profesiju koja je jedna od najtežih profesija
koju ste mogli izabrati, zar vam ne bi bilo lakše da ste se bavili
zemljoradnjom?
Pa to je nama bio hobi koji se na kraju pretvorio u nešto ozbiljnije. Nismo mi
to birali, nismo ništa preterano ni očekivali, to se jednostavno dogodilo. Naš
gitarista Fića, koji je svojevremeno radio na VMA kao medicinski brat i
prevozio mrtve pacijente u liftu, ne bi se složio sa vama da je sviranje gitare
gori posao.
Jedom prilikom ste snimili spot s antinovinarom Tešom T. Da li ste ga izabrali
iz šprdnje ili divljenja, a možda i sažaljenja, jer radi se o liku koji je
kasnije izbačen iz produkcije za koju je radio?
Prvo smo snimili pesmu o emisiji Balkan info, u kojoj smo se sprdali sa
najpopularnijim teorijama zavere koje su gosti u toj emisiji provlačili, pa smo
pesmu objavili bez spota, a tek posle toga su nam ponudili da snimimo spot kod
njih, na čemu smo im zahvalni, jer smatram da nam je taj spot jedan od boljih.
Teša je super odglumio u spotu i maksimalno nam je izašao u susret.
Čini se da su likovi poput njega jako popularni u Srbiji.Da li je to znak da
je mediokritetstvo i šarlatanstvo na Balkanu nadigralo i zdrav razum i
profesionalizam?
Njega lično ne mogu da komentarišem, pre svega jer nisam nešto dublje ni upućen
u lik i delo, a bilo bi i ružno sa moje strane da ogovaram nekog ko nam je glumio
u spotu. Što se tiče mediokritetstva, šarlatantstva, nerazumlja i
neprofesionalizma na Balkanu, rekao bih da je ceo svet oduvek takav i da se mi
tu ništa preterano ne izdvajamo od ostalih. Bacite pogled na američke vesti,
izborne kampanje, zabavni program, jako je slično. Možda ga oni malo lepše
upakuju, ali suština tog rijalitija je ista. Muka mi je od onoga „mi smo
najgori“, ljudi su generalno svugde uglavnom najgori. Na kraju krajeva, svi iz
benda smo osamdeset i neko godište, pa nam ovo nije ništa novo, mi smo
odrastali devedesetih godina, o čemu da pričamo?
Da li ste na početku karijere vjerovali da ćete puniti klubove i da ćete biti
rado viđeni na rok festivalima?
Muziku smo oduvek pravili da se nama sviđa, bez bilo kakvog očekivanja. Tako da
nismo ni razmišljali uopšte o tim stvarima. Tek, možda, nakon našeg prvog
samostalnog koncerta smo shvatili da postoji mogućnost da od ovoga ispadne
nešto.
Natupali ste i na OK festu. Kakve impresije nosite sa Tjentišta? Da li je
organizator bio ljubazan prema vama i ispunjavao vam sve prohtjeve?
OK fest pamtimo kao jedan od boljih provoda koje smo imali, iako ništa pre toga
nismo očekivali od istog. Snimili smo i jedan vlog sa tog festivala koji ćemo
objaviti na našem Jutjub kanalu za par nedelja. Prvi put smo svirali po danu,
mnogo je dobar fazon, voleo bih da je uvek tako.
Da li se bolje osjećate na stejdžu po klubovima ili velikim festivalskim
binama?
Volimo i jedno i drugo. Po klubovima je intimnija atmosfera, tu smo nabijeni uz
publiku, bacamo fore jedni drugima, zajebavamo se, prisniji smo. Na velikim
festivalima je bolja produkcija i onda druga strana našeg nastupa dolazi do
izražaja, možemo da predstavimo bolji audio vizuelni performans, kako bi to
rekle neke svetske zvezde.
Da li ste zadovoljni brojem nastupa koje imate i da li mislite da ste mogli da
postignete više u karijeri?
Šta više od ovoga da postignemo? Mi smo skromni ljudi, nismo očekivali ništa, a
dobili smo to da odemo, recimo, u Zagreb i da rasprodamo Tvornicu kulture u
koju staje hiljadu ipo, dve hiljade ljudi, ili u Beograd i da napunimo Halu
sportova, sajam ili štagod. Pa sledeći korak jedino može da bude da sviramo u
Areni, kao Čola. Ne da smo zadovoljni, nego se svaki put iznenadimo posetom i
odzivom ljudi. Mi nikada nismo preozbiljno doživljavali sami sebe, kao što se
ni danas ne doživljavamo tako i zato nam je svaki put čudno kada postignemo
neki uspeh tog tipa.
Vaš novi album je čini se tematski malo uozbiljen u odnosu na predhodne. Da li
su godine učinile svoje?
To smo počeli od trećeg albuma, pa je na četvrtom ta ozbiljnost bila malo
izraženija, da bi na petom albumu dominirala. Definitivno su godine u pitanju,
ne znam ni da li bih umeo ponovo da napišem neki tekst poput onih sa prvog
albuma. Tada nismo imali neke preterane brige u životu i bilo nam je samo do
zajebancije, a sada više nema zezanja!
Koji su vaši planovi, gdje svirate nakon Banja Luke?
Godinu smo počeli koncertom u Zagrebu, pre Banja Luke ćemo ići u Požegu u
Hrvatskoj. Nakon Banja Luke, ići ćemo prvi put u Rijeku, zatim ćemo svirati na
beogradskom sajmu, pa u Podgorici, Kragujevcu i tako dalje. Koga bude
interesovalo, detaljnije informacije o predstojećim nastupima može da vidi na
našim društvenim mrežama.