Izvor: Wikimedia Commons (Javno vlasništvo)
Osamdesetih godina XIX veka, mnogo pre nego što je postala najveći istraživač svog doba, osmogodišnja Harijet Čalmers putovala je na konju kroz planine Sijera Nevade sa svojim ocem. Kao 24-godišnjakinja, udala se za Frenklina Pirsa Adamsa i otisnula se s njim u Latinsku Ameriku, gde su prešli 65 hiljada kilometara na konjima, u kanuima, peške i vozom. Kada se vratila skoro tri godine kasnije, održala je predavanje u Društvu National Geographic i otpočela svoju 30-godišnju karijeru kao saradnica časopisa.
Adamsova je sebi postavila zadatak da poseti svaku zemlju koja je tada ili nekada bila španska kolonija i išla je putem Kristifora Kolumba od Evrope do američkih kontinenata. Špartala je Azijom i prisustvovala krunisanju cara Hajla Selasija u Etiopiji. Tokom Prvog svetskog rata bila je prva žena novinar kojoj je dopušteno da fotografiše rovove u Francuskoj, gde je boravila nekoliko meseci.
Napisala je 21 članak za National Geographic o detaljima svojih poduhvata, više nego bilo koja žena u prvih 50 godina postojanja časopisa. U tim tekstovima kritikovala је nepravde koje je uočavala. “Kakav im je to blagoslov donela evropska civilizacija koji oni već nisu imali?”, napisala je nakon što je posetila Peru. “Kako su samo propatili zbog krsta koji stoji na vrh brda?”
Adamsova nije imala formalno obrazovanje iz geografije i nije pohađala fakultet, ali su je zbog njenih foto-slajdova u boji i avanturističkog stila života pozivali da govori širom sveta, i to često organizacije koje ranije nisu pozivale nijednu ženu.
Ona je bila treća Amerikanka pozvana u članstvo Kraljevskog geografskog društva u Engleskoj. Međutim, Klub istraživača sa sedištem u Njujorku ignorisao je i nju i ostale avanturistkinje.
“Muškarci su se oduvek toliko bojali da bi neka žena mogla da prodre na njihova presveta mesta za razgovore da ženama ne dozvoljavaju čak ni da uđu u klupske prostorije”, rekla je Adamsova jednom prilikom. “A kamoli da prisustvuju sastancima i razgovorima koji bi bili obostrano korisni.”
Nekoliko istraživačica odlučilo je da osnuje sopstveni klub. Žensko geografsko društvo osnovano je 1925. godine i Adamsova je bila predsednica. Na toj funkciji bila je sve do 1933. godine kad se preselila u Francusku, gde je četiri godine kasnije umrla. Imala je 61 godinu.
Tekst o Harijet Čalmers Adams je prvobitno objavljen u časopisu National Geographic na srpskom jeziku u martu 2020. godine u okviru serijala ŽENE: VEK PROMENA