Pisac treba maštom da utiče na svoje čitaoce i da ih preobražava, kaže Marta Rivera de la Kruz.
Nakon potonuća Titanika, u olupinama broda pronađena je torba sa ličnim stvarima i dokumentima čoveka po imenu Irvin Hauard, međutim, takođe je otkriveno da njegovo ime nikada nije ni bilo na listi putnika. Pošto je pročitala članak o ovom otkriću, španska književnica i novinarka Marta Rivera de la Kruz, koja je juče posetila svog beogradskog izdavača – Grafički atelje „Deretu”, udaljila se od stvarnosti i izmaštala roman o čoveku koji je tako vešt u izmišljanju priča da je sposoban da iznova osmisli živote i prošlost ljudi. Nazvala ga je „Čovek koji je izmišljao priče”. Knjigu je sa španskog prevela Sandra Nešović.
Prema rečima autorke, ovaj roman od 2000. godine, kada se pojavio u Španiji, nije imao zapaženi uspeh, ali je doživeo ponovno izdanje i veliku čitanost šest godina kasnije, kada je Marta Rivera ušla u najuži izbor za nagradu „Planeta”. Knjiga govori o dečaku Lajnusu Dafu, iz vremena viktorijanske Engleske, koji poseduje taj neobični dar da svojom ogromnom maštom kreira drugačiju prošlost za sve koji mu se obrate, od kafedžija do plemića i bogataša. Na volšeban način, ove priče povezaće malo selo u Irskoj sa Njujorkom, Kubom i Galicijom.
Pisanje ove knjige bilo je zahtevno, svaki deo zahtevao je posebnu pažnju, počev od onog u viktorijanskoj Engleskoj, do dešavanja u Njujorku, Havani, ili u Galiciji, na takozvanoj Obali smrti. Stoga mi nije bilo lako što knjiga u početku nije imala uspeha. Šest godina kasnije, kada sam sa romanom „U vreme čuda” ušla u najuži izbor za nagradu „Planeta”, i moje druge knjige su „oživele” pa i ova, objašnjava književnica.
Marta Rivera de la Kruz objavila je roman „Kao da dvadeset godina nije ništa” 1998. godine, za koji je dobila nagradu Književnog udruženja Sevilje za mlade pisce. Kasnije je objavila i delo „Hotel Admiral”, dve knjige eseja, kao i knjigu za decu.
Roman „U vreme čuda” pisala sam neposredno posle smrti moje majke. Reč je o štivu koje govori o tome kako razumeti i savladati bol. Dva su toka priče, prvi govori o odnosu majke i kćerke, o tome da se žaljenjem ne dobija mnogo, ali da u velikoj meri znači sećanje na one koje smo voleli. Drugi tok pripada avanturama deke Silvija, predstavljajući vezu sa knjigom „Čovek koji je izmišljao priče” – kaže autorka, dodajući:
Književnost je jedini način da živite i neke druge živote, zato i ja, kao moj junak, smatram da pisac treba maštom da utiče na svoje čitaoce i da ih preobražava.
Inače, 23. april obeležava se kao Svetski dan knjige, koji su knjižari iz Barselone ustanovili 1926, u znak sećanja na isti dan smrti Šekspira i Servantesa, 1616. godine. Knjižari su tada odlučili da svakom kupcu koji tada kupi knjigu poklone po jedan cvet, što će, kako najavljuje, na ovaj dan učiniti i Grafički atelje „Dereta”.