Miroslav Mika Antić: Kroj
Ukrašću tvoju senku, obući je na sebe i pokazivati svima
Bićeš moj način odevanja svega nežnog i tajnog
Pa i onda, kad dotraješ, iskrzanu, izbledelu, neću te sa sebe skidati
Na meni ćeš se raspasti
Jer ti si jedini način da pokrijem golotinju ove detinje duše
I da se više ne stidim pred biljem i pred pticama
Na poderanim mestima, zajedno ćemo plakati
Zašivaću te vetrom
Posle ću, znam, pobrkati moju kožu sa tvojom
Ne znam da li me shvataš: to nije prožimanje
To je umivanje tobom.
Ljubav je čišćenje nekim
Ljubav je nečiji miris, sav izatkan po nama
Tetoviranje maštom
Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji
Ti si moj način toplog
Obući ću te na sebe da se, ovako pokipeo, ne prehladim od
studeni svog straha i samoće.